Kvalitet hrane u Srbiji: Da li iz tanjira vreba opasnost

Javnost u Srbiji još uvek sa zebnjom iščekuje rezultate holandske superanalize mleka za koje se sumnja da sadrže povećanu koncentraciju kancerogenog aflatoksina M1, u aferi koja je pokrenula pitanje kakvu hranu jedu njeni građani. Tim pre što je nedozvoljena količina te sporne supstance pronađena u stočnoj hrani, zbog čega je zatvoreno 12 farmi.

Sumnju u kvalitet hrane koju jedu građani Srbije, pospešila je poslednja afera sa kontaminiranim mlekom čiji se epilog, prema najavama nadležnih, očekuje ove nedelje pošto stignu analize iz Holandije. Pogotovo, što u slučaju mleka javnost nije alarmirala nadležna inspekcija zadužena za kontrolu kvaliteta, već jedan funkcioner vojvođanske vlade.

Uprkos tome što je naknadno potvrđena veća koncentracija kancerogenog aflatoksina M1 u stočnoj hrani, nadležni i dalje uveravaju građane da nema razloga za bojazan o ispravnosti hrane životinjskog porekla, koja se, kako tvrde, redovno kontroliše – što kaže i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović.

“Vrše se analize, sva hrana koja je rafovima i koju građani konzumiraju je zdrava i ispravna. Morate znati jednu stvar, postojanje Zakona o bezbednosti hrane ne znači da se nikada nijedna bolest neće pojaviti. Zakon podrazumeva da sprovodite monitoring nad hranom koju imate, mi to radimo već pet godina. Ukoliko se u prodavnici pojavi bilo kakva problematična isporuka, mi to odmah identifikujemo sa koje je farme došlo i idemo u zatvaranje te farme. Tako je i sa drugim proizvodima i budite ubeđeni da je ono što je na rafovima potpuno bezbedno za ishranu”, istakao je Golubović.

Uveravanja nadležnih međutim nisu uvek sasvim uverljiva potrošačima. Pogotovo zbog nedoslednosti ministra poljoprivrede Gorana Kneževića koji je prvo u javnosti nazdravljao mlekom, da bi nekoliko dana kasnije rekao da očekuje da će biti potpuno ispravno za nekoliko dana, ali i stavova nadležnih da nema razloga za paniku od kontaminiranog mleka, posle čega se ta namirnica povlačila iz prodavnica.

Nepoverenje

Uprkos tome što država u rešavanju problema čini sve što može, agroekonomisti i bivšem ministru poljoprivrede Goranu Živkovu neshvatljivo je kašnjenje od skoro pola godine, kada su se pojavile prve informacije o obolelom kukuruzu. Za to vreme Živkov je, kako kaže, sam uradio sopstvenu procenu rizika hrane životinjskog porekla.

“Nemam uopšte rendgenske oči da znam da li je hrana bezbedna. Imam ćerku od 4 godine i još od novembra sam prestao da kupujem domaće mleko, prešao sam sa domaćeg sira na strani sir. Uradio sam svoju procenu rizika, jer je to ono što mogu sam da uradim. Informaciju o tome da li je neko mleko bezbedno ili ne, očekujem od države”, kaže Živkov.

U kojoj meri će to međutim biti moguće, kada država prema tvrdnjama koje se mogu čuti čak i od pojedinih državnih službenika, ne preza od toga da ućutkuje inspektore čiji je posao da javnost upozori na loš kvalitet hrane? Takva sudbina dočekala je jednog veterinarskog inspektora - smenjenog pošto je otkrio da se hiljade pilića iz jedne klanice bez kontrole kvaliteta i dokaza o vakcinaciji nalazilo u slobodnoj prodaji.

Strahovanja dodatno pospešuju i kontrole kvaliteta hrane koje, onda kada se sprovode, često ostavljaju utisak predstava za javnost u kojima pred novinarskim ekipama predstavnici nadležnih i delegiranih udruženja potrošača, bez izuzetka konstatuju ispravnost namirnica. Sve to, objašnjava Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije ukazuje na haos u primeni evropskih standarda o hrani, u trenutku kada deluje kao da Srbija napreduje na svom evropskom putu.

“Posebno onih koje se odnose na bezbednost hrane u zemlji koja hoće da bude lider i prednjači u poljoprivrednoj proizvodnji. Kad odem u radnju pomislim – kakvu ja to vladu i državu imam? Ne može svako da naklapa i priča, da li je bezbedno ili ne. Ali kad nema sistema i kada vam prvi put ministar izađe i kaže da nema problema, a posle sam sebe demantuje – to je nevolja. Nemam poverenja u vladu i institucije, zato što iznose kontradiktorne informacije”, rekla je Popov.

Osim ugrožavanja zdravlja svojih građana, sporom reakcijom na pojavu kancerogene materije u kukuruzu i mleku Srbija će, procenjuje se, izgubiti stotine miliona evra.