“Piti ili ne piti mleko” dilema je građana Srbije i deset dana nakon što je otvorena afera o kancerogenim materijama u jednoj od najvažnijih životnih namirnica. Dok vlast i opozicija krivicu prebacuju jedni na druge, u spletu optužbi našli su se i veliki proizvođači.
Veterinarska inspekcija zabranila je proizvodnju mleka na 12 farmi zbog povišenog nivoa aflatoksina u mleku, dok cela država očekuje rezultate iz Holandije sa superanalize mlečnih uzoraka iz Srbije.
U iščekivanju laboratorijske presude ko govori istinu, republička vlast koja tvrdi da je mleko zdravo ili vojvođanska koja kaže suprotno, u ovoj aferi su nakon protesta gnevnih farmera u Novom Sadu prvi put pomenute i neke firme.
Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu koji je prvi javnosti na uvid dao rezultate domaćih analiza mleka, izjavio je za RSE da su ga predstavnici Salforda, koji je vlasnik Imleka i Subotičke mlekare, nedavno zamolili da ne objavi te nalaze.
“Salford je tražio od mene da ne objavim rezultate. Predstavnici Salforda došli su u Inđiju i tražili sastanak sa mnom. Onda smo se sastali i zamolili su me i tražili da se ti rezultati ne objave. I sami su mi priznali da su rezultati koji su na analizi, i koji su na kraju objavljeni, puno bolji nego što je realna situacija na terenu”, izjavio je Ješić.
Investicioni fond Salford odbacio je tvrdnje Gorana Ješića da je ta kompanija vršila pritisak na njega da ne bi objavio informacije o aflatoksinu u mleku domaćih proizvođača.
"Investicioni fond Salford apsolutno nema razloga za takve radnje. Sve je poprimilo formu naučno-fantastičnog filma u kom onaj ko stvara aferu zbog svojih političkih motiva imenuje kao jedinog krivca najvećeg proizvođača, koji je zbog ove afere pati zajedno sa potrošačima i farmerima", navodi se u saopštenju Salford-a.
Dok se građani pitaju da li deci mogu da daju mleko, u ovoj aferi pljušte i političke optužbe od kojih se sve manje razaznaje istina. Od tvrdnji nekih farmera da je pokrajinska vlast namerno propustila da ih obavesti o aflatoksinu u kukuruzu i da to sada koristi u stranačkom prepucavanju, preko sumnji u zaveru kompanija koje promovišu GMO hranu, do zloupotreba privatnih laboratorija u političke svrhe.
Igor Mirović, potpredsednik vladajuće Srpske napredne stranke, kaže RSE da je za žestok politički rat odgovorna opoziciona Demokratska stranka.
“Smatramo da je ova afera lansirana da bi stvorila velike probleme poljoprivrednicima i stočarima da bi preko njih sve to bilo usmereno na obaranje vlade ili eventualno smenjivanje ministra poljoprivrede. U ovom trenutku se bez ikakve potrebe dnevno baca pola miliona litara mleka. Pretpostavljam da i ovde postoji neki lobi kojem ne odgovara profesionalan odnos u sektoru poljoprivrede. To su veoma opasne igre”, zaključuje Mirović.
Sa druge strane, demokrata Goran Ješić, tvrdi da u interesu građana samo radi ono što mu je posao.
“Ja sam rezultate analize mleka dobio na osnovu posla kojim se bavim. Obavestio sam predsednika vlade i resornog ministra i dao sam im rok da reaguju u toku dana, u skladu sa zakonom o bezbednosti hrane. Kada oni to nisu učinili ja sam bio dužan da objavim te rezultate, a sve ostalo posle toga je političko spinovanje. Ja se nikada nisam obraćao u ime svoje partije. Guranje politike u ovu temu je isključiva zasluga Srpske napredne stranke, a ne Demokratske stranke”, istakao je Ješić.
Opasnost da se aflatoksini pojave i u drugim namirnicama
Ni scena u kojoj ministar poljoprivrede pred novinarima ispija mleko tvrdeći da je 100% zdravo, posebno uz izjavu ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović da nema mesta panici ali da građani moraju sami da procene da li da ga konzumiraju, nije ubedila potrošače da vlada govori pravo stanje stvari.
Politički analitičar Jovan Komšić kaže ze RSE da bi verovatno sve ostalo “ispod tepiha” da i kroz ovu aferu nije isplivao loš odnos republičke sa pokrajinskom vlašću.
Jedna od farmi u Srbiji
“Mislim da je ključni problem nenaviknutost naših zvaničnika na republičkom nivou da sarađuju sa svojim kolegama sa regionalnog nivoa oko vrlo značajnih pitanja, kao što je i ovo da li je hrana zdrava ili ne. U tom kontekstu vidim itekako nužnu potrebu decentralizacije i reforme političkog sistema u kome će se ideja podele ravnoteže vlasti, međusobne saradnje i kontrole, preneti u život Republike Srbije i biti u funkciji građana i njihovih interesa”, kaže Komšić.
Ministarstvo poljoprivrede tek sedam dana od izbijanja afere naložilo je veterinarskim inspektorima da gazdinstvima koja proizvode mleko preporuče da se iz upotrebe izbaci plesnjiva stočna hrana i da se u ishranu stoke uvede zdrav kukuruz.
Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, rekao je za RSE da od prošlog oktobra postoji opasnost da se aflatoksini, pored mleka, pojave i u drugoj hrani.
“I stručnjaci i proizvođači znaju da je prošla godina bila klimatski takva da je morao da se poveća nivo aflatoksina u kukuruzu. I morali su znati da će taj aflatoksin prvo da se pojavi u mleku, kao najlakšem indikatoru, a onda i u drugim prehrambenim namirnicama. Ali je vlast sve činila da ništa ne učini po tom pitanju”, navodi Žikov.
Osim republičkih organa, koji čekaju analize iz Holandije, i pokrajinske vlasti objavile su da će stići rezultati ispitivanja mleka koje su poslale u Nemačku. Do tada je građanima prepušteno da sami da biraju da li će mleko piti ili ne, ili da za savet pozovu telefonski centar Ministarstva poljoprivrede koji ima spiskove serija mleka koje su povučene sa tržišta.
