Pedesetsedam članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) 1. septembra je jednoglasno odlučilo da se do kraja godine ukine Minsku grupu OEBS-a.
Osnovana 1992. godine radi pronalaženja mirnog, pregovaračkog rešenja za sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha, grupa je praktično u zastoju od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
A onda, prošlog meseca, Jermenija i Azerbejdžan potpisali su mirovni sporazum uz posredovanje SAD mimo te grupe.
RSE razmatra kako je osnovana, šta je postigla i šta znači njeno raspuštanje.
Šta je bila Minska grupa OEBS-a?
Osnovao ju je prethodnik OEBS-a, KEBS (Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju) pre 33 godine u jeku prvog rata u Nagorno-Karabahu kao način da se obezbedi forum za rešavanje sukoba.
U mnogim aspektima, u to vreme su postojale velike nade da će međunarodna zajednica moći da reši problem posle raspada Sovjetskog Saveza i brze demokratizacije u bivšim zemljama Varšavskog pakta.
Prvobitna ideja je bila da se konferencija održi u Minsku, otuda i naziv grupe, ali do danas nijedan sastanak nije održan u beloruskoj prestonici.
Međutim, grupa je razvila strukturu, koja je uključivala tri stalno rotirajuće kopredsedavajuće zemlje – Francusku, Rusiju i SAD – kao i niz država članica koje su – pored zaraćenih strana Jermenije i Azerbejdžana – uključivale i Belorusiju, Finsku, Nemačku, Italiju, Švedsku i Tursku.
Ciljevi su bili jasni: doći do prekida svih neprijateljstava, pronaći rešenje putem pregovora i obezbediti mirovne snage OEBS-a za održavanje reda.
Da li je to isto što i Minski sporazumi?
Ne. OEBS je takođe bio uključen, ali su Minski sporazumi (poznati i kao Minsk I i II ili Minski protokoli) bili još jedan međunarodni pokušaj rešavanja drugačijeg sukoba.
Ovog puta se radilo o borbama između Ukrajine i separatista koje podržava Rusija u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk 2014. godine.
Pored OEBS-a, Rusije i Ukrajine, pregovarači u ovom slučaju su takođe uključivali Francusku i Nemačku, i oni su se zapravo često sastajali u beloruskoj prestonici.
Međutim, baš kao i Minska grupa OEBS-a, može se reći da Minski sporazumi nisu zaista mnogo postigli, jer je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Šta je, dakle, postigla Minska grupa?
Iskreno, vrlo malo, ako uopšte.
Nijedan od ciljeva nije postignut, a diplomate OEBS-a koje su govorile za RSE pod uslovom da im se ne spominje ime takođe to priznaju. Takođe su dodali da je možda jedina zasluga koja ta grupa može da pripiše sebi jeste to što je ugušila porast tenzije između Bakua i Jerevana krajem 1990-ih i početkom 2000-ih.
Na kraju, priroda OEBS-a zasnovana na konsenzusu sa stalnim vetom sprečila je grupu da ikada bude efikasna.
Nije pomoglo ni to što su tenzije između kopredsedavajućih rasle, posebno nakon ruske nasilne aneksije Krima 2014. godine, i postale su nepopravljivo oštećene posle opšte invazije na Ukrajinu osam godina kasnije.
S druge strane, Azerbejdžan takođe nikada nije bio zadovoljan Francuskom i SAD, često ih optužujući da su pristrasne i da se dodvoravaju svojim jermenskim dijasporama.
Zašto se sada ukida?
Njena sudbina je bila jasna čim je izbio drugi rat u Nagorno-Karabahu u jesen 2020. godine.
Kada je Azerbejdžan zauzeo velike delove spornih teritorija, Baku je odmah pozvao na okončanje Minske grupe. Kada je zemlja tri godine kasnije osvojila preostale oblasti koje su držali Jermeni, poziv je ponovljen s još većom energijom.
Činjenica da je OEBS bio potpuno marginaliziran tokom tih neprijateljstava i da ruske mirovne snage nisu intervenisale bili su jasni znaci da je grupa postala beznačajna.
Kao deo mirovnog sporazuma parafiranog pod pokroviteljstvom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) početkom avgusta, Jermenija se takođe prihvatila ideju o ukidanju grupe uprkos protestima prognanih karabahških Jermena, koji su ukazali da bi raspuštanje Minske grupe legitimizovalo "etničko čišćenje koje je Azerbejdžan sproveo u Nagorno-Karabahu".
Šta će to značiti u budućnosti?
Zanimljivo je da bi to moglo da znači da bi OEBS mogao da usvoji svoj prvi budžet od 2021. godine.
Organizaciji sa sedištem u Beču potrebna je jednoglasnost da bi odobrila svoj finansijski okvir, a Baku je do sada stavljao veto na paket od 158 miliona evra jer on i dalje sadrži novac za Minsku grupu.
Ostaje da se vidi, međutim, da li će i Rusija to odobriti, jer je Moskva takođe bila kritična po nekoliko pitanja, kao što su aktivnosti OEBS-a u Ukrajini i aktivnosti posmatranja izbora njegove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koju Kremlj smatra politički pristrasnom.
Biće zanimljivo pratiti i Rusiju i dalje.
Helsinški završni akt, koji je otvorio put OEBS-u, nedavno je napunio 50 godina postojanja, što je obeleženo raskošnom ceremonijom u finskoj prestonici ranije ovog leta. Ono što je postalo jasno s te proslave jeste da postoji mali konsenzus o tome na šta će se OEBS zapravo fokusirati u budućnosti.
Međutim, posledice će se osetiti i van OEBS-a, jer će međunarodne organizacije biti krive zbog toga što nisu u mogućnosti da se angažuju i reše krize.
Evropska unija, koja već brine da će biti isključena iz pregovora o budućnosti Ukrajine, takođe razmišlja da li bi njena posmatračka misija u Jermeniji (EUMM) trebalo da bude sledeća koja će se ukinuti.
Misija, osnovana pre dve godine radi praćenja granice Jermenije s Azerbejdžanom, ranije je navukla gnev Bakua uprkos svojoj umerenoj veličini od samo 200 posmatrača.
Pošto Azerbejdžan je uspešno insistirao na ukidanju Minske grupe, evropske diplomate smatraju da bi sledeća mogla biti EUMM.