Urednik Radija Slobodna Evropa u Pragu.
Evropska unija se sprema da odobri nova pravila koja bi olakšala suspenziju liberalizacije viznog režima za državljane trećih zemalja koji putuju u EU, što je uglavnom usmereno na Gruziju usred znakova da se Tbilisi odstupa od demokratskih reformi i vraća se sferi uticaja Moskve.
Izborna pobjeda desničarskog populista Andreja Babiša ovog vikenda mogla bi Češku pretvoriti u još jedno "problematično dijete" Srednje Europe za Bruxelles, nakon što je kampanju temeljio na obećanjima da će smanjiti podršku Ukrajini i suprotstaviti se EU po pitanju migracija i ekoloških politika.
Evropska unija razmatra češki predlog da se ograniči kretanje ruskih diplomata širom Unije. Pristalice kažu da bi to obuzdalo manipulacije diplomata; skeptici upozoravaju da je to uglavnom simbolična i teško sprovodiva mara koja bi mogla da izazove odmazdu iz Rusije.
Kao odgovor na nedavno primijećene dronove koji su poremetili vazdušni saobraćaj u Kopenhagenu i Aalborgu, Danska 1. i 2. oktobra okuplja evropske lidere u glavnom gradu na dva samita posvećena bezbjednosti i odbrani.
Uoči čeških parlamentarnih izbora ovog vikenda, mnogi se plaše da bi zemlja mogla da skrene s proevropskog puta, čime bi Ukrajina mogla da ostane bez jednog od najvernijih pristalica dok se njena borba protiv invazije ruskih snaga približava četvrtoj godini.
EU razmatra "reparacioni kredit" za finansiranje Ukrajine u periodu 2026–27. korišćenjem zamrznute rusku imovinu kao zaloga. Plan bi mogao da zaobiđe moguća ulaganja veta i olakša pritisak na budžet, ali i dalje postoje pravne, političke i finansijske prepreke.
Proevropska stranka PAS moldavske predsednice Maje Sandu osvojila je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima uprkos naporima za dezinformisanje koje podržava Kremlj. Pobeda jača šanse Moldavije za članstvo u EU, potencijalno ubrzavajući pregovore pre evropskih izbora 2029. godine.
Najznačajnija nagrada EU za ljudska prava, nagrada Saharov, biće dodeljena ove jeseni. Političke igre u Evropskom parlamentu povodom te nagrade su, međutim, već počele.
Zvaničnici NATO-a okupljaju se na sastanku Severnoatlantskog saveta (NAC) 23. septembra, koji je sazvala Estonija kao odgovor na upad ruskih ratnih aviona u njen vazdušni prostor prošle nedelje.
NATO je pokrenuo operaciju "Istočna straža", novu misiju za jačanje odbrane pošto su ruski dronovi ušli u poljski vazdušni prostor. Osam saveznika se već pridružilo, ali ostaju pitanja o američkim sredstvima, troškovima i koliko dugo će privremene mere biti dovoljne.
Evropska komisija će sledeće nedelje predstaviti predlog novog paketa sankcija protiv Rusije kako bi dodatno pojačala pritisak na Kremlj, uključujući mere usmerene na ograničenja za rusku naftu, pošto je američki predsednik Donald Tramp pozvao Evropu da prestane da je kupuje.
Upad ruskih dronova na poljsku teritoriju 10. septembra nije rezultirao velikom fizičkom štetom na terenu, ali je otkrio veliku rupu u evropskim odbrambenim snagama: saveznici nemaju povoljne kontramere za suočavanje s jeftinim ruskim napadima.
Nije iznenađenje što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nastupila borbeno na sve strane, mada posebno ka istoku, dok je držala godišnji govor Stanje Evropske unije u Strazburu.
Očekuje se da će francuski premijer Fransoa Bajru izgubiti glasanje o poverenju, što će produbiti politička previranja u Francuskoj i dodatno ograničiti mogućnosti predsednika Emanuela Makrona dok se suočava s ekonomskim problemima, štrajkovima i pritiskom Nacionalnog okupljanja Marin le Pen.
Francuska, Njemačka i baltičke države protive se razdvajanju, ističući da je članstvo Ukrajine u EU ključno sigurnosno jamstvo, s obzirom na zastoje u njenom pristupanju NATO-u.
Mađarska i Slovačka ponovo osporavaju sankcije EU prema Rusiji, insistirajući na uklanjanju ključnih ličnosti s crne liste pred isticanje roka za obnavljanje kaznenih mera zbog invazije na Ukrajinu.
Pedesetsedam članica OEBS-a 1. septembra je jednoglasno odlučilo da do kraja godine ukine Minsku grupu OEBS-a. Grupa je praktično u zastoju od ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. A, prošlog meseca, Jermenija i Azerbejdžan potpisali su mirovni sporazum uz posredovanje SAD.
Pred samit predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, evropski lideri se bore da obezbede mesto za stolom, dok se čini da je sudbina kontinenta u rukama drugih prestonica.
Lideri Evropske unije pripremaju zajedničku izjavu u kojoj će naglasiti podršku bloka teritorijalnom integritetu Ukrajine i potrebu da Kijev bude za pregovaračkim stolom o njenoj budućnosti uoči sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina na Aljasci.
Učitajte više sadržaja...
