Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, rekla je da je iznela izaslaniku Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, Peteru Sorensenu, svoje primjedbe na nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je predstavio blok.
U saopštenju Predsedništva se navodi da je neophodna "uravnotežena primena postignutih sporazuma", te da je predsednica Osmani u razgovoru sa Sorensenom ocenila kako je neophodno ozbiljno tretirati nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kako se ne bi ugrozilo funkcionisanje Kosova.
Izaslanici velike petorke – Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Italije – su 2023. Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Međutim, premijer Kosova Aljbin Kurti odbija da ovaj statut pošalje Ustavnom sudu na razmatranje, što je prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.
Statut Zajednice predviđa rešenje položaja srpske zajednice na Kosovu, reguliše zaštitu njihovih prava ali i finansiranje iz Srbije.
Predsednica Osmani je istakla i da Srbija krši Sporazum o putu ka normalizaciji jer blokira članstvo Kosova u međunarodne organizacije.
Sorensen: Kompromise u dijalogu određuju strane
Tokom boravka u Prištini, Sorensen se prvo sastao sa predsednicom Osmani, a zatim sa premijerom Aljbinom Kurtijem.
Nakon sastanka sa Kurtijem, evropski posrednik je rekao novinarima da će njegov prioritet biti osiguranje sastanaka između predstavnika Kosova i Srbije. Prema njegovim rečima, same strane će potom odlučiti o potencijalnim kompromisima.
"Dijalog je tu da osigura da se sastanci održavaju. Da li to znači kompromise ili ne, na stranama je da odluče", rekao je Sorensen za medije nakon sastanka sa premijerom Kosova.
Poslednji sastanak u Briselu, posredovan od strane Evropske unije, između Kosova i Srbije, održan je 17. decembra prošle godine.
Sorensen prvi put posjećuje Kosovo otkako je preuzeo dužnost početkom februara, kako bi se sastao sa visokim zvaničnicima zemlje.
On je sastanak sa Kurtijem nazvao "dobrim početkom".
"Bio je to uvodni sastanak, razgovarali smo o tome kako proces može napredovati. To je dobar početak", rekao je Sorensen.
"Čim obavim ove razgovore (sa predstavnicima Kosova i Srbije), moći ću sesti i proceniti gde smo. Ali, vrlo je jasno da proces dijaloga nosi sa sobom i veliki broj važnih dešavanja i moramo se baviti i njima", dodao je Sorensen.
Evropski blok je uveo kaznene mere protiv Kosova 2023. godine, nakon povećanja tenzija na severu zemlje. EU je ocenila da Vlada Kosova nije učinila dovoljno za smanjenje tenzija.
I premijer Kurti, kao i predsednica Osmani, tokom sastanka sa Sorensenom su zatražili da Evropski blok ukine restriktivne mere, koje su ocenili kao nepravedne.
"Razgovarali su o procesu dijaloga posredovanog od strane EU i o putu napred. Premijer je naglasio važnost potpune i bezuslovne primene Osnovnog sporazuma i Aneksa iz Ohrida", navodi se u saopštenju iz Kurtijevog ureda.
Sorensen još nije posredovao nijedan sastanak dijaloga između Kosova i Srbije u Briselu, ali je nedavno radio na načinima za unapređenje dijaloga, sastajući se odvojeno sa zvaničnicima iz obe zemlje.
On je preuzeo dužnost 1. februara, nasledivši Miroslava Lajčaka.
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da trenutno ne postoje uslovi za pripremu dijaloga jer na Kosovu predstoji formiranje nove Vlade, dok Srbiju "potresaju" masovni studentski protesti.
On u izjavi za RSE kaže i da u ovom trenutku ne može da se razgovara ni o implementacji sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, te da se o tom pitanju mora "ponovno raspravljati jer nije dobro postavljeno".
Prema Janjićevoj oceni hitno se mora menjati "metodologija" dijaloga.
"Potrebna je nova metodologija, a u toj novoj metodologii nije dovoljno komunicirati samo sa dva rukovodstva koja su oba u krizi. Metodologija sastanaka o pitanjima koja su već pet puta odlučena treba da se zaboravi. Ovim putem neće nigde stići, Sorensen može imati još 20 poseta dok ne utvrdi ko je pregovarač", kaže Janjić.
Na poslednjem sastanku u Briselu, pod posredovanjem Lajčaka, 17. decembra, Kosovo i Srbija su se složili o potpunoj primeni zajedničke izjave o nestalim osobama.
Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je 13. februara da je čula kritike na račun trenutnog formata dijaloga o normalizaciji odnosa, te da zajedno sa Sorensenom ispituje mogućnosti kako da on bude funkcionalan.
Kosovo i Srbija vode dijalog posredstvom Evropske unije od 2011. godine. Do sada je potpisano na desetine sporazuma od kojih mnogi nisu implementirani na terenu.
Zbog toga je EU početkom 2023. godine predložila Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile a potom usaglasile i plan implementacije. Međutim, ni ovaj Sporazum nije sproveden a strane se međusobno optužuju za njegovo kršenje.
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, pored ostalog, jednaka prava Kosova i Srbije, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola, otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima vlada tih zemalja.
Kosovo se njime obavezalo da će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Srbija da neće blokirati učlanjenje Kosova u međunarodnim organizacijama.
Za sada se ne zna kada bi dijalog kojim će posredovati Sorensen biti nastavljen imajući u vidu da su na Kosovu 9. februara održani parlamentarni izbori, te da sledi formiranje nove Vlade. S druge strane Srbija se suočava sa masovnim studentskim protestima širom zemlje, koji su doveli i do pada Vlade.
Za razliku od svog prethodnika Miroslava Lajčaka, Sorensen će se baviti samo dijalogom, a ne drugim pitanjima na Zapadnom Balkanu.
Sorensen je inače bio angažovan na Kosovu u okviru Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK), kao i na drugim poslovima u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Poznavaoci prilika kažu da Sorensena ne treba unapred informisati o ljudima ili istorijskim činjenicama regiona, jer je već imao priliku da to sam učini.
