Lideri Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin, predstavili su veze svojih zemalja kao stabilizirajuću silu u haotičnom svetu na sastanku u četvrtak u Pekingu, gde ruski predsednik traži veću kinesku podršku za svoje ratne napore u Ukrajini i izolovanu ekonomiju.
To je prvo Putinovo putovanje u inostranstvo otkad je ponovo izabran u martu i drugo za nešto više od šest meseci u Kinu, koja je pružila ekonomski spas Rusiji pošto joj je Zapad uveo sankcijama zbog njene agresije na Ukrajinu.
Očekuje se da će Putin sa Sijem – njegovom najmoćnijom političkom podrškom i kolegom u geopolitičkom rivalitetu sa SAD – razgovarati o Ukrajini, Aziji, energetici i trgovini.
Putinova 'zahvalnost' Kini
Si i Putin potpisali su i zajedničku izjavu o produbljivanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva Kine i Rusije, javili su kineski državni mediji.
Putin je na konferenciji za novinare rekao da je "zahvalan" Pekingu što je pokušao da pronađe rešenje za rat u Ukrajini i pozdravio rast ekonomskih veza s Kinom.
"Informisaću predsednika Narodne Republike Kine o situaciji oko ukrajinske krize. Zahvalni smo našim kineskim prijateljima i kolegama na inicijativama koje iznose za rešavanje ovog problema", rekao je Putin.
Moskva tvrdi da je otvorena za razgovore sa Ukrajinom o okončanju rata, ali insistira na tome da Kijev mora da prihvati situaciju na terenu, odnosno da pristane na tvrdnje Rusije da je pripojila regione Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporižje.
Kina se pozicionira kao neutralna strana u sukobu, koju nikada nije osudila i u kojoj je nastojala da se predstavi kao posrednik.
Zapadne zemlje kažu da bi nejasni mirovni predlozi koje je Peking objavio prošle godine omogućili Rusiji da zadrži veći deo teritorije koju je zauzela u Ukrajini.
'Dobar partner'
Prethodno je Si dočekao Putina na svečanoj ceremoniji uz vojne počasti ispred pekinške Velike Doma naroda, na početku dvodnevne posete ruskog predsednika za koju se očekuje da će produbiti odnose Moskve i Pekinga za koje su ranije rekli da "nemaju granicu".
Si je rekao svom "starom prijatelju" Putinu da odnosi Kine i Rusije "dovode do mira", navodi se u saopštenu Ministarstva spoljnih poslova Pekinga.
"Kina je spremna da radi sa Rusijom na... podržavanju pravičnosti i pravde u svetu", dodao je Si.
Kineski lider je obećao da će sarađivati s Putinom na "podmlađivanju", rekavši da će Kina "uvek biti dobar partner" Rusiji.
Putin je zauzvrat rekao Siju da su odnosi dve zemlje "faktori stabilizacije u međunarodnoj areni".
"Odnosi između Rusije i Kine nisu oportunistički i nisu usmereni ni protiv koga", rekao je Putin, prema saopštenju Kremlja.
Zajedno naspram Zapada
Putin (71) i Si (70) učestvovaće kasnije na svečanoj proslavi 75 godina od kada je Sovjetski Savez priznao Narodnu Republiku Kinu, koju je Mao Cedong proglasio 1949. godine.
SAD smatraju Kinu svojim najvećim konkurentom i Rusiju najvećom pretnjom, dok predsednik američki Džo Bajden (Joe BIden) kaže da će ovaj vek biti definisan egzistencijalnim nadmetanjem između demokratija i autokratija.
Putin i Si dele širok pogled na svet koji Zapad smatra dekadentnim i propalim, dok Kina nastoji da ospori prevlast SAD u svemu, od kvantnog računarstva i sintetičke biologije do špijunaže i vojne moći.
"Zajedno podržavamo principe pravde i demokratski svetski poredak koji odražava multipolarnu realnost i koji je zasnovan na međunarodnom pravu", dodao je on.
Putin je u Pekingu kritikovao i bezbednosne saveze predvođene Zapadom u azijsko-pacifičkom regionu, što predstavlja zajedničku zabrinutost i za Moskvu i za Peking.
On je rekao da su "zatvoreni vojno-politički savezi" u regionu "veoma štetni" i "kontraproduktivni".
Putin je došao u Peking nekoliko sati pošto je pohvalio svoje zemlje za napredovanje na "svim frontovima" na bojnom polju u Ukrajini, posle novog velikog kopnenog napada.
Si, koji se prošle nedelje vratio sa turneje po Evropi gde je bio u Francuskoj, Mađarskoj i Srbiji, odbacio je kritike Zapada o vezama Kine s Rusijom, od koje uvozi jeftine energente i gde ima pristup ogromnim prirodnim resursima, uključujući stalne isporuke gasa preko gasovoda Snaga Sibira.
Pod pažnjom Zapada
Partnerstvo je Kine i Rusije je poslednjih meseci bilo pod pažnjom Zapada.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony), koji se sastao sa Sijem u Pekingu prošlog meseca, upozorio je da je podrška Kine ruskom "brutalnom agresivnom ratu" u Ukrajini pomogla Rusiji da poveća proizvodnju raketa, dronova i tenkova, mada nije direktno izvozila oružje.
Kina tvrdi da je neutralna u ukrajinskom sukobu, koji nikada nije osudila i u kojem je nastojala da se predstavi kao posrednik.
Putin je, u intervjuu objavljenom u kineskoj agenciji Sinhua uoči posete, pozdravio "istinsku želju" Pekinga da pomogne u rešavanju ukrajinske krize.
Kinesko-ruska trgovinska razmena je porasla od početka invazije na Ukrajinu i dostigla 240 milijardi dolara 2023. godine, pokazuju podaci kineske carine.
Međutim, nakon što je Vašington najavio da će uvesti mere protiv finansijskih institucija koje pomažu Moskvi, kineski izvoz u Rusiju je opao tokom marta i aprila, u odnosu na skok ranije u toku godine.
Izvršna naredba predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) iz decembra omogućava sekundarne sankcije stranim bankama koje se su povezane s ruskom ratnom mašinom, što dozvoljava američkom Ministarstvu finansija da ih isključi iz globalnog finansijskog sistema vođenog dolarima.
To zajedno s nedavnim naporima da se ponovo izgrade veze sa SAD, može dovesti do oklevanja Peking da otvoreno insistira na većoj saradnji sa Rusijom, uprkos onome što Moskva možda želi, kažu analitičari.
Osam ljudi iz obe zemlje uključenih u rusko-kinesku trgovinu izjavilo je za AFP poslednjih dana da je nekoliko kineskih banaka zaustavilo ili usporilo transakcije sa ruskim klijentima.
Dvojica lidera kasnije bi trebalo da prisustvuju večeri povodom obeležavanja 75 godina diplomatskih odnosa između dve zemlje.
Putin će se takođe sastati sa premijerom Li Ćjangom – kineskim zvaničnikom broj dva – i otputovati u severoistočni grad Harbin na sajam trgovine i investicija.
