Zaista je interesantno kako su se Francuska, Srbija i Mađarska našle u istom košu, ocenila je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tereza Falon (Theresa Fallon), direktorka Centra za Rusiju i Evroazijske studije komentarišući evropsku turneju kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping).
Ukazuje da je razumljivo to što je turneju započeo u Francuskoj, na 60. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.
"Tu je i Mađarska, članica Evropske unije (EU) koja ima nekoliko razmirica sa Briselom, sa generalno proruskom i prokineskom pozicijom u odnosu na druge države EU, a onda je tu i Srbija, država koja se smatra kandidatom za članstvo u EU, ali koja tokom godina zbog svojih veza sa Rusijom i Kinom ispunjava sve manje kriterijuma da postane članica EU", pojašnjava Falon.
Si Đinping posetu Srbiji započinje 7. maja, u čemu Falon vidi snažnu simboliku, s obzirom na to da je tog dana 1999. u NATO bombardovanju pogođena zgrada kineske ambasade u Beogradu.
"Dolazak na dan godišnjice poslaće ključnu poruku koja će zadovoljiti i Moskvu", smatra Falon.
Srbija, uprkos tome što je od 2012. država kandidat za članstvo u EU, nije se odrekla bliskih veza sa Rusijom i Kinom. Vlast u Beogradu takav stav pravda, pre svega, podrškom te dve zemlje kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju Kosova.
Srbija ne priznaje nezavisnost, koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.
'Snažna simbolika' u datumu posete Srbiji
Falon u intervjuu za RSE ukazuje da poseta Si Đinpinga Srbiji nosi snažnu simboliku, jer je 7. maj kao datum "duboko urezan" u pamćenje Kineza.
"I Si Điping je tokom svoje poslednje posete Beogradu (2016. godine) tamo položio venac i poklonio se stradalima u bombardovanju ambasade", kaže
Falon i dodaje da je time poslao poruku da su i Kinezi, kao i srpski narod patili, odnosno da je Kina "patila sa Srbijom".
"To je veoma ubedljiv narativ za ljude u Srbiji, i mislim da će Si Đinping nastaviti sa istom vrstom narativa", smatra Falon.
U NATO bombardovanju Beograda 7. maja 1999. pet bombi iz američkih aviona pogodilo je kinesku ambasadu koja se potom zapalila. Poginule su tri osobe, među kojima su bila dva kineska novinara, a povređeno je najmanje 20 ljudi.
Zvaničnici NATO i Sjedinjenih Država odlučno su saopštili da bombardovanje kineske ambasade nije bilo namerno.
NATO je započeo vazdušnu kampanju protiv SR Jugoslavije kako bi zaustavio napade srpskih snaga na albansko stanovništvo na Kosovu.
Orbanovo 'kockanje' sa Kinom
Posetu Mađarskoj Si Đinping započinje takođe na simboličan datum – 9. maja koji se širom Evrope obeležava kao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i kao Dan Evrope.
Srbija i Mađarska važe za dva najznačajnija partnera Kine u Evropi. Deo su kineske inicijative "Pojas i put", koja datira iz 2013. godine i za cilj ima razvijanje novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz.
Lideri dve države – predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban održavaju bliske odnose sa Pekingom, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
Mađarska je, za razliku od Srbije, članica EU i NATO, a mađarski premijer Viktor Orban zastupa proruske i prokineske stavove, zbog čega je više puta bio na meti kritika Brisela i pojedinih članica EU.
Falon smatra da se "kockanje" Orbana sa Kinom "sada isplaćuje". Ukazuje da je inicijativa "Pojas i put" na svom početku "izgledala više kao obećanje, nego kao stvarnost".
"Vidimo plodove kineske dugoročne strategije u regionu kroz izgradnju železnice između Srbije i Mađarske (brza pruga Beograd – Budimpešta), ali takođe EU upravo dodelila finansije za železnički projekat od Mađarske pa sve do ključnih luka u Grčkoj - Pireja i Soluna", pojašnjava Falon.
Ističe da je Mađarska za Kinu bila uvek pouzdan partner, zahvaljujući, pre svega, politici Pekinga "zavadi, pa vladaj".
Kina je takođe zainteresovana za izgradnju fabrike električnih vozila u Mađarskoj, u kojoj se već proizvode električne baterije za automobile.
"Mađarska će biti treći najveći proizvođač električnih baterija na svetu. Na drugom mestu posle SAD, koje drže šest odsto tržišta. Mađarska drži četiri odsto tog tržišta, a Kina neverovatnih 79 odsto. Orban je ranije izjavio da želi da pretekne SAD i vrlo je moguće da bi to mogao da postigne", navodi Falon.
Pojašnjava da bi se izgradnjom kineske fabrike električnih automobila u Mađarskoj "zaokružilo" kinesko tržište tom robom, koja bi se distribuirala širom Evrope.
Inače, EU je proteklih meseci pojačala istrage o kineskim državnim subvencijama za nekoliko industrijskih sektora, posebno za električna vozila, čiji su proizvođači osumnjičeni za narušavanje konkurencije.
O poziciji Kine u odnosu na Rusiju i Ukrajinu
Kada je reč o poziciji Pekinga u odnosu na invaziju Rusije na Ukrajinu, započete 2022. godine, Falon kaže da postoji "rastući skepticizam" u vezi sa pozicijom Kine.
"Zaista je gotovo neprijatno pretvarati se da oni (Kina) zaista pomažu da se postigne mir", kaže ona.
Ukazuje na poruke državnog sekretara SAD Entonija Blinkena koji je tokom posete Kini krajem aprila izjavio da "bez pomoći Kine, Rusija ne bi toliko napredovala u Ukrajini".
U ranijoj izjavi na samitu G7 u Kapriju, u Italiji, 19. aprila Blinken je rekao da Kina indirektno podstiče sukob u Ukrajini time što snabdeva Rusiju delovima za njenu vojnu industriju.
Odnos Kine prema ratu u Ukrajini bio je i jedna od tema trilateralnog sastanka u Parizu predsednice evropske komisije Ursule fon der Lajen sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
"Potrebno je više napora da se ograniči isporuka robe dvostruke namene Rusiji koja se nalazi na bojnom polju", rekla je fon der Lajen 6. maja.
Ona je upozorila da to "utiče na odnose EU i Kine".
Priredila: Mila Manojlović
Facebook Forum