S obzirom na to da će se prioriteti američke spoljne politike verovatno promeniti pod novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), Kaja Kalas (Kallas), nominovana za funkciju visoke predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, snažno se založila da Evropa ima centralnu ulogu u odbrani Ukrajine i suprotstavljanju Rusiji i Kini.
Na ključnom saslušanju o imenovanju pred komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta 12. novembra, Kalas je istakla da je "pobeda Ukrajine prioritet za sve nas" dok se zavetovala da će Unija nastaviti da podržava Kijev koliko god bude potrebno.
Tokom tročasovne sesije, ona je takođe podvukla da Kina "mora da oseti veću cenu" zbog podrške ruskom ratu i izrazila nadu da Brisel može da iskoristi zamrznutu imovinu Ruske centralne banke u EU, skoro 300 milijardi evra, da prosledi Ukrajini.
Saslušanje je održano dok se u Evropi strahuje da će nova američka administracija pod Trampom tražiti brzo rešenje za rat u Ukrajini pod uslovima koji su povoljniji za Rusiju i da će Vašingtonu biti manje važne multilateralne institucije kao što su EU ili čak NATO.
'Osovina autokratija'
U tom smislu, njeno saslušanje je predstavljalo veliko ubeđivanje Amerikanaca da je transatlantski savez važniji nego ikad. Ona je ukazala da su SAD "naš najveći saveznik i da nastavljaju to da budu" i dodala da ako je Vašington zabrinut zbog događanja u Južnom kineskom moru, onda bi trebalo da bude zabrinut i "kako ćemo odgovoriti na ruski rat protiv Ukrajine".
Ona se zatim pozvala na lekciju iz prošlosti, kada su se SAD povukle iz svetske politike posle Prvog svetskog rata. "Ako pogledate istoriju, izolacionizam nikada nije bio dobro za Ameriku", rekla je ona.
Ali šta Brisel može da ponudi?
Dve najjasnije ideje u tom smislu bile su, prvo, da se identifikuje i kategorizuje "osovina autokratija" u koju je uključila Rusiju, Iran i Severnu Koreju, ali i nešto "prikrivenije" Kinu.
'Sistemski rival'
Uključivanje Kine, velikog evropskog trgovinskog partnera, bilo je jasan jastrebovima u Vašingtonu po pitanju Kine. Peking je "sada više konkurent i sistemski rival", ukazala je Kalas, dodajući da je "naša zavisnost od Kine u ključnim sektorima prava ranjivost. Moramo da smanjimo rizik".
Očekujte da će EU u budućnosti targetirati više kineskih proizvoda, pošto je ranije ove godine nametnula visoke carine na električna vozila. Čini se da je trik jasan: pokazati da je Evropa ozbiljna po pitanju Kine, tako da SAD ostanu ozbiljne u vezi s Rusijom.
Druga stvar je jasno razdvajanje EU i NATO-a, a bivša estonska premijerka je jasno odbacila ideje o nekoj vrsti vojske EU – što je san EU federalista koji na prvom mestu žele manje američko prisustvo na kontinentu.
"Mislim da nam nije potrebna zasebna vojna sila pored NATO-a", rekla je Kalas, ističući da bi "ako stvorimo alternativnu strukturu, samo izazvalo zabunu kada izbije pravi sukob".
Međutim, strahuje se da bi SAD mogle odustati od svrhu NATO-a ako više evropskih saveznika povećanje izdataka za odbranu ne postavi kao prioritet.
Jačanje evropske odbrambene industrije
Povodom te zabrinutosti, Kalas je rekla da će uskoro izneti ideje kako da se podstakne evropska odbrambena industrija.
Međutim, ona je malo toga ponudila u smislu kako da se uhvati u koštac s dva osnovna problema koja stoje iza ovoga: konkretnim nedostatkom investicija, kao i tendencijom evropskih zemalja da favorizuju svoje domaće proizvođače i "nacionalne šampione", sa zasad malo apetita za stvaranje pravog evropskog odbrambenog sektora.
Njen stav da oružje proizvedeno u Evropi može bez ograničenja da se koristi protiv Rusije, možda neće imati naići na dobar prijem kod Evropljana umornih od rata i bez novca koji su takođe obazrivi po pitanju nuklearno naoružane Rusije.
Potencijalno rešenje pitanja finansiranja Kijeva u budućnosti – posebno ako SAD povuku svoju podršku – moglo bi da uključuje zaplenu zamrznutih ruskih sredstava unutar EU i njihovo prosleđivanje Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je izneo tu ideju tokom sastanka s evropskim liderima u Budimpešti prošle nedelje.
Veliko je pitanje koliki postoji apetit za to. Glavne članice evrozone i Evropska centralna banka brinu da bi jednostrano delovanje moglo da oslabi evro, pošto bi moglo da odvrati strane investicije u Evropi. Kalas je, međutim, iznela argument da Rusija – a ne evropski poreski obveznici – treba da snose troškove obnove Ukrajine.
Izgradnja evropskog konsenzusa?
Na sličan način, ona je bila nepokolebljiva da će Evropa biti prisutna kada se bude razgovaralo o bezbednosti Evrope, ali da bi Ukrajinci prvi trebalo da imaju reč.
Rat u Ukrajini će se završiti, rekla je, "kada Rusija shvati da je pogrešila i da ne može da pobedi", baš kao što je na kraju bilo u Avganistanu.
To je čvrst stav, ali pitanje je da li ona može da sprovede rečeno, pogotovo jer će za bilo koju spoljnopolitičku odluku morati da ima iza sebe svih 27 zemalja članica EU.
Budući da su neke članice, posebno Mađarska, rade da bilateralno razmenjuju uslugu s Vašingtonom, to bi se moglo ispostaviti dodatno teško.
Kalas je morala da prizna da – čak i po jednostavnom pitanju kao što je produženje sankcija EU Rusiji na više od šest meseci – nije bilo potrebnog jednoglasja.
Šta je s ostalim pitanjima?
Ni reči o Gruziji, niti u njenim uvodnim rečima, niti u pitanjima poslanika, što je bilo i simbolično i što dosta govori.
Po pitanju Belorusije je ponudila standardni odgovor o potrebi rada s opozicijom.
Jermenija-Azerbejdžan? Ona je istakla važnost rada na "mirnom rešenju" i istakla potrebu za transportnim koridorima i energetskom saradnjom.
Šokantno, ali Zapadni Balkan je jedva pomenut, iako je to region u kojem Brisel i dalje ima najveći uticaj.
Pitanje na samom kraju saslušanja kako će ona pristupiti regionu, a posebno Bosni i Hercegovini, jedini je put da je taj region spomenut.
Odgovarajući na to, nije ponudila ništa konkretno o dijalogu Beograda i Prištine kojim će ona predsedavati. Dodala je da je Dejtonski sporazum o Bosni i Hercegovini "veoma dobar", ali da "nedostaju delovi", ne precizirajući šta. U pogledu Balkana, Kalas je primetila da proširenje EU mora da ima "priču o uspehu u narednih pet godina".
Ovo je bilo tek prvo saslušanje i rezultati će govoriti više od bilo kakvih odgovora koji su dati danas, ali pravo pitanje je da li EU – notorno spora osoba u svetu koji se brzo menja – može da postigne bilo šta.