Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) izjavio je u četvrtak je da je administracija Donalda Trampa (Trump) posvećena ostanku u NATO-u i pozvao 32 članice vojne alijanse da obećaju da će povećati izdatka za jačanje svojih odbrambenih kapaciteta.
Rubio je po dolasku na dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, rekao da su SAD u alijansi "aktivne kao što su bile ikada ranije", dok je nastojao da otkloni zabrinutost saveznika da Tramp podriva transatlantske odnose.
"Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da podržava NATO. Mi ćemo ostati u NATO-u", rekao je Rubio pre sastanka.
"Želimo da odemo odavde sa razumevanjem da smo na putu, realnom putu, da se svaka članica posveti i ispuni obećanje da će dostići pet odsto potrošnje. To uključuje i SAD", rekao je on.
Uoči sastanka, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) takođe je pokušao da ublaži bojazni o Trampovoj posvećenosti alijansi, rekavši da je po njegovom mišljenju posvećenost SAD NATO-u "apsolutno jasna".
"Znam da je bilo teških reči. Znam da je bilo saveznika, na primer, sa ove strane okeana koji su zabrinuti zbog dugoročne posvećenosti SAD NATO-u", rekao je Rute u sredu.
"Apsolutno sam uveren da je ovaj savez opstati uz SAD. Njihova posvećenost je apsolutno jasna", dodao je on.
Saveznici u NATO-u su odlučni da prikažu jedinstven front naspram invazije Rusije na Ukrajinu, ali evropski saveznici smatraju da su njihovi napori marginalizovani.
U potrazi za brzim sporazumom o prekidu vatre, Vašington je sugerisao da bi Ukrajina možda morala da napravi teritorijalne ustupke i preduzme korake da ponovo pokrene dijalog s Rusijom.
Očekuje se da će Rubio biti suočen sa pitanjima saveznika koji su uznemireni, ljuti i zbunjeni potezima Trampove administracije za popravljanje odnosa s Rusijom, kao i njenim verbalnim napadima na dugogodišnje transatlantske partnere.
Na osnovu onoga što su videli i čuli otkako je Tramp preuzeo dužnost u januaru, evropski zvaničnici su izrazili duboku zabrinutost u vezi s budućom ulogom SAD u alijansi.
Rubio će verovatno takođe biti prinuđen da objasni Trampovu želju da od NATO saveznika Kanade napravi 51. saveznu državu i njegov napor da anektira Grenland, koji je autonoman u okviru Danske, još jednog saveznika u NATO.
Očekuje se da će lideri NATO-a u junu odlučiti da li će povećati ciljanu potrošnju za odbranu za svaku pojedinu članicu sa trenutnog minimuma od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Trampova administracija je ranije iznela ideju o minimalnoj potrošnji od pet odsto BDP-a, dok je Rute tražio da se svaki saveznik obaveže da će potrošiti najmanje 3,7 odsto BDP-a na odbranu što je pre moguće.
Neki evropski saveznici neće biti voljni da brzo previše odvoje na odbranu s obzirom na probleme s niskim rastom i rastom deficita.
Trampova najava carina za skoro sve zemlje širom sveta - koju je komesar EU za trgovinu Maroš Šefčović nazvao "neopravdanom" – pojačala je bojazan da bi ekonomski rast mogao još više da se uspori.
Sastanku NATO-a će prisustvovati i ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, koji će, kako se očekuje, dati najnovije informacije o situaciji na bojnom polju u ratu protiv Rusije.
Iako članstvo Ukrajine u NATO-u za sada nije na stolu, većina evropskih saveznika želi da barem dobije uveravanja da će američko oružje nastaviti da ide u Ukrajinu i da će misija NATO-a za obuku ukrajinskih vojnika nastaviti da funkcioniše.
Međutim, SAD više ne predsedavaju Kontakt grupom za odbranu Ukrajine, poznatom kao Ramštajn grupa, koja koordinira vojnu podršku Kijevu. Velika Britanija je predsedavala poslednjim sastankom grupe u februaru, a sledećim koji je okvirno zakazan za 11. april mogli bi kopredsedavati Velika Britanija i Francuska.
