Dogovor sa Prištinom napredak, preostaje primena sporazuma

Dan nakon briselskih dogovora srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Beogradu predstavnici vladajuće koalicije poručuju da su dogovori u skladu sa statusnom neutralnošću dok analitičari upozoravaju na otvoreno pitanje njihove implementacije. Tim pre što Srbi sa severa Kosova na prelazu Jarinje i dalje ne dozvoljavaju nastavak radova na integrisanom prelazu pod obrazloženjem da čekaju pismene garancije Beograda o tome kako će funkcionisati integrisani prelazi.

"Mnogi ljudi, čak i neki iz vlade, ne razumeju situaciju u kojoj se nalazimo", poručio je iz Brisela domaćoj javnosti premijer Ivica Dačić nakon trećeg susreta sa Hašimom Tačijem. Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, čemu je bio posvećen veći deo razgovora, "jedan je od najtežih koji je Srbija morala da prihvati", kaže Dačić.

„Na njima neće biti naplate carine za Srbe sa severa, niti problemi za vozila sa srpskim registracijama, niti sa ličnim dokumentima. Ukoliko bude tih problema Srbija će suspendovati sprovođenje ovog sporazuma“, rekao je Dačić.

Za Evropsku uniju, koja je zadovoljna trećom rundom dijaloga u Briselu i očekuje sprovođenje postignutih dogovora, ali i da Beograd i Priština narednih nedelja i meseci postignu još sporazuma, "jedna stvar je postizanje dogovora, a druga njihovo sprovođenje”. Ono će takođe biti procenjivano, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i podsetio da od toga zavisi napredak Srbije u EU.

"Još je rano reći da li će do toga doći u narednim nedeljama ili mesecima. Gospođa Ešton će sada prezentovati šta se desilo i šta je učinjeno, kao i šta će biti implementirano, jer postići saglasnost kroz dijalog je jedna stvar, a implementacija je nešto drugo. Moramo sačekati 10. decembar kada će se ministri sastati i doneti odluku”, rekao je Dežer.

No, Dačićeve poruke za sada nisu bile dovoljne Srbima na severu Kosova koji ne žele da plaćaju carinu na prelazima i traže da mogu da koriste srpske tablice i dokumenta. Radovi na integrisanom prelazu Jarinje nisu nastavljeni, jer su Srbi koji se protive njegovoj izgradnji i dalje na toj lokaciji. Oni poručuju da će tu ostati dok ne dobiju pismene garancije Beograda o onome što je dogovoreno u Briselu.

„Predstavnici četiri opštine jedinstveni su u stavu da se ovde ostane dok se ne dobiju te čvrste, pisane garancije o tome šta podrazumeva ovaj prelaz“, poručio je predsednik opštine Leposavić Dragiša Vasić.

Iz Beograda je pak, poručeno da će državni vrh u četvrtak razgovarati o napretku u dosadašnjim dogovorima u Briselu, a posle toga i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova. To je najavio predsednik parlamenta Nebojša Stefanović.

„Mislim da je ovo važan napredak jer državni vrh želi da predstavnici Srba budu detaljno informisani o svemu što se postiže a to će biti i napredak u odnosu na dosadašnju praksu da gotovo niko nije znao šta se u Briselu razgovaralo i postizalo“, naveo je Stefanović.

Proizvod kosovske politike nove vlasti

A u Briselu su Dačić i Tači dogovorili i da imenuju svoje oficire za vezu za dijalog, kao i da će dve strane raditi na obezbeđivanju transparentnog protoka novca namenjenog srpskoj zajednici na Kosovu. Dačić tvrdi da to neće biti nikakve posebne kancelarije ni diplomatska predstavništva, već prosto oficiri za vezu koji će sedeti u prostorijama EU.

„Oni će imati zadak da posreduju u realizaciji onoga što se dogovori u ovom dijalogu i jednostavno oni će biti deo te misije EU, neće imati nikakav diplomatski status, niti će biti neki začetak diplomatskog predstavništva niti Srbije u Prištini niti Kosova ovde u Beogradu“, tvrdi Dačić.

Dok poslanici vladinih stranaka poručuju da su dogovori u skladu sa statusnom neutralnošću bivši pregovarač Beograda Borislav Stefanović na brojne primedbe vlasti da mora da sprovodi ono što je prethodna vlada dogovorila u dijalogu sa Prištinom odgovora pitanjem „a šta je sa oficirima za vezu“.

„Mislim da su građani Srbije dovoljno pismeni da mogu da vide sve sporazume koje smo mi na vreme objavili i da vide da tu nema nikakvih oficira za vezu niti je bilo kome palo na pamet da o tome razgovara. Ovo je prvi pravi proizvod kosovske politike nove vlasti. Ne treba toga da se stide“, rekao je Stefanović.

Koštuničin DSS tradicionalno je protiv dogovora sa Prištinom, a LDP iako pozdravlja ishod treće runde briselskih razgovora ipak kritikuje vlast.

“Stvar je države da Jarinje i Brnjak brane zubima i noktima. To je onaj konac o kome se Kosovo drži za Srbiju”, rekao je poslanik DSS-a Slobodan Samardžić.

“Pozivam i predsednika i premijera da ovde u parlamentu Srbiji kažu istinu, a da potom zajedno sa svim odgovornim ljudima u društvu ponudimo plan koji je potreban i našoj zemlji i svima koji u ovom trenutku od Srbije zavise”, poruka je lidera LDP-a
Čedomira Jovanovića.

Poslednjim susretom Dačića i Tačija ostvaren je napredak, ali ostaje veliko otvoreno pitanje mogućnosti implementacije. Na to Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlantske studije navodi i najava sastanka državnog vrha koji bi trebalo da se sastane i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova.

„Mislim da je jako dobro da se u ovoj situaciji koja uopšte nije jednostavna izađe iz nekih elementarnih preduslova, vidljivosti državnosti, termina granica, nego da se zaista prvo radi na tome da se uspostavi vladavina prava i kontrola kretanja robe i sredstava preko tih prelaza, da je to u stvari preduslov za bilo koje dalje razmatranje drugih ozbiljnih tema“, ocenjuje Milić.

Radne grupe će se ponovo sastati u Briselu već 10. januara sledeće godine, a novi sastanak na vrhu biće prema najavama 17. januara.