Početak sprovođenja sporazuma o Integrisanom upravljanju granica, poznat kao IBM, predstavlja prvi izazov u uspostavljanju konkretne saradnje između Kosova i Srbije. Koristeći se dvosmislenom terminologijom, sprovođenje IBM za Kosovo je označavanje granice dok za Srbiju predstavlja administrativne prelaze.
Ali i pored toga, dve strane su se složile da nastave dalje. Na osnovu sporazuma kojeg je predstavila kancelarija visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, Catherine Ashton, po pravilima IBM-a dve strane postepeno instaliraju zajedničke objekte na svim graničnim prelazima, vodeći se međunarodnim praksama.
Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuçi, navodi da će početak sprovođenja ovog sporazuma, predviđen za 10. decembar, označiti važan korak kada su u pitanju recipročni odnosi Kosova i Srbije.
„Po prvi put u istoriji, prelaze priznaju obe države: Srbija priznaje gde je granica, to i mi priznajemo, i to je jedan veliki korak za uspostavljanje odnosa Kosova i Srbije“, kaže Kuçi.
Na osnovu sporazuma, u zajedničkim objektima u zoni gde će službenici obe strane obavljati svoju dužnost, neće biti državnih simbola. Kuçi navodi da će Kosovo poštovati sporazum, a zavisno od ponašanja Srbije, mogu uslediti i reakcije kosovske strane.
„Kakvi simboli budu bili na srpskoj strani, biće ih i na kosovskoj, u smislu da ukoliko oni postave državne simbole, to ćemo uraditi i mi. Inače, biće podjednako tretiranje graničnih prelaza između Kosova i Srbije. IBM liči na ono što imaju druge moderne i demokratske države“, naglasio je Kuçi.
Na prelazima će biti prisutan balansirani broj kosovskih i srpskih zvaničnika, i to u određenim službana kao što su carina, policija i dr. Na prelazima će takođe biti i zvaničnika EULEX-a.
Sprovođenje sporazuma nadgledaće grupa koju će predvoditi EU. Ovaj sporazum, međutim, ne sadrži pojedinosti o carinskim prihodima.
Dok kosovski zvaničnici navode da uspostavljanje IBM-a znači i priznavanje granica, oni u Srbiji kažu kako se radi o administrativnim prelazima i poručuju da će ovim sporazumom prvi put posle 1999. srpska policija preći na teritoriju Kosova.
Relativizacija granica
Kosovski analitičar, Behlul Beqaj, u izjavi za RSE, kaže da sprovođenje IBM-a znači faktičko priznavanje realnih granica na obe strane, ali dodaje da težište sporazuma ne treba biti na pojmu granica već na pojmu relativizacije granice.
„Sa formalnog aspekta zapravo znači priznavanje granice, ali sa suštinskog za nas je bitno da se relativiziraju granice u smislu protoka ljudi, kapitala, ideje itd. Prema tome, mislim da težište trebamo staviti ipak na relativizaciju granica, a ne na to da li će roba biti ocarinjena na ovoj ili onoj strani.“
Beqaj ocenjuje i da srbijansko vođstvo vodi dvoličnu poltiku obzirom da javnosti govori da se radi o administrativnim prelazima, dok su u Briselu svesni da se radi o granicama.
„Prvo što treba da se uradi jeste da se razjasni situacija. Da se jednostavno građani ne obmanjuju više sa time da li se radi o granicama ili administrativnim prelazima. To treba da uradi vođstvo u Srbiji. Drugo, sa naše strane, ne treba da se precenjuje pitanje i realizacija IBM jer, u svakom slučaju, mislim da je važnije od toga kako da normalizujemo odnose sa susedima, a ne kako da kažemo – eto tu je naša granica. Šta imamo s time što govorimo o granici ako nemamo kvalitet života koji je nama potreban. Mislim da je prošlo vreme kad su ljudi mislili da je bolje imati jedan kvadrat više u odnosu na jedno pravo više“, zaključio je Beqaj.
Nezadovoljstvo naspram IBM danas su iskazali i Srbi na severu. Oni su na prelazu u Jarinju protestvovali protiv primene sporazuma, navodeći da ne žele uspostavljanje granice između Srbije i Kosova.
Oni su se okupili u ranim jutarnjim satima da bi, kako navode, iskazali neslaganje da se na tom mestu od 10. decembra primenjuje sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, i tako onemogućili nastavak radova na uspostavljanju prelaza.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, „oštro je osudila nasilje i oštećenja objekta na graničnim prelazima Kosova i Srbije u Jarinju“.
U saopštenju za medije, Jahjaga je navela da je takvo ponašanje određene grupe neprihvatljvo i da ne doprinosi normalizaciji situacije u opštinama na severu Kosova.
Ali i pored toga, dve strane su se složile da nastave dalje. Na osnovu sporazuma kojeg je predstavila kancelarija visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, Catherine Ashton, po pravilima IBM-a dve strane postepeno instaliraju zajedničke objekte na svim graničnim prelazima, vodeći se međunarodnim praksama.
Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuçi, navodi da će početak sprovođenja ovog sporazuma, predviđen za 10. decembar, označiti važan korak kada su u pitanju recipročni odnosi Kosova i Srbije.
„Po prvi put u istoriji, prelaze priznaju obe države: Srbija priznaje gde je granica, to i mi priznajemo, i to je jedan veliki korak za uspostavljanje odnosa Kosova i Srbije“, kaže Kuçi.
Na osnovu sporazuma, u zajedničkim objektima u zoni gde će službenici obe strane obavljati svoju dužnost, neće biti državnih simbola. Kuçi navodi da će Kosovo poštovati sporazum, a zavisno od ponašanja Srbije, mogu uslediti i reakcije kosovske strane.
„Kakvi simboli budu bili na srpskoj strani, biće ih i na kosovskoj, u smislu da ukoliko oni postave državne simbole, to ćemo uraditi i mi. Inače, biće podjednako tretiranje graničnih prelaza između Kosova i Srbije. IBM liči na ono što imaju druge moderne i demokratske države“, naglasio je Kuçi.
Na prelazima će biti prisutan balansirani broj kosovskih i srpskih zvaničnika, i to u određenim službana kao što su carina, policija i dr. Na prelazima će takođe biti i zvaničnika EULEX-a.
Sprovođenje sporazuma nadgledaće grupa koju će predvoditi EU. Ovaj sporazum, međutim, ne sadrži pojedinosti o carinskim prihodima.
Dok kosovski zvaničnici navode da uspostavljanje IBM-a znači i priznavanje granica, oni u Srbiji kažu kako se radi o administrativnim prelazima i poručuju da će ovim sporazumom prvi put posle 1999. srpska policija preći na teritoriju Kosova.
Relativizacija granica
Kosovski analitičar, Behlul Beqaj, u izjavi za RSE, kaže da sprovođenje IBM-a znači faktičko priznavanje realnih granica na obe strane, ali dodaje da težište sporazuma ne treba biti na pojmu granica već na pojmu relativizacije granice.
„Sa formalnog aspekta zapravo znači priznavanje granice, ali sa suštinskog za nas je bitno da se relativiziraju granice u smislu protoka ljudi, kapitala, ideje itd. Prema tome, mislim da težište trebamo staviti ipak na relativizaciju granica, a ne na to da li će roba biti ocarinjena na ovoj ili onoj strani.“
Beqaj ocenjuje i da srbijansko vođstvo vodi dvoličnu poltiku obzirom da javnosti govori da se radi o administrativnim prelazima, dok su u Briselu svesni da se radi o granicama.
„Prvo što treba da se uradi jeste da se razjasni situacija. Da se jednostavno građani ne obmanjuju više sa time da li se radi o granicama ili administrativnim prelazima. To treba da uradi vođstvo u Srbiji. Drugo, sa naše strane, ne treba da se precenjuje pitanje i realizacija IBM jer, u svakom slučaju, mislim da je važnije od toga kako da normalizujemo odnose sa susedima, a ne kako da kažemo – eto tu je naša granica. Šta imamo s time što govorimo o granici ako nemamo kvalitet života koji je nama potreban. Mislim da je prošlo vreme kad su ljudi mislili da je bolje imati jedan kvadrat više u odnosu na jedno pravo više“, zaključio je Beqaj.
Nezadovoljstvo naspram IBM danas su iskazali i Srbi na severu. Oni su na prelazu u Jarinju protestvovali protiv primene sporazuma, navodeći da ne žele uspostavljanje granice između Srbije i Kosova.
Oni su se okupili u ranim jutarnjim satima da bi, kako navode, iskazali neslaganje da se na tom mestu od 10. decembra primenjuje sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, i tako onemogućili nastavak radova na uspostavljanju prelaza.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, „oštro je osudila nasilje i oštećenja objekta na graničnim prelazima Kosova i Srbije u Jarinju“.
U saopštenju za medije, Jahjaga je navela da je takvo ponašanje određene grupe neprihvatljvo i da ne doprinosi normalizaciji situacije u opštinama na severu Kosova.
