Dačić: Da pokušamo mirnim sredstvima, možda će nam bolje ići nego u ratu

Dok Srbi kod Jarinja blokiraju prostor na kojem treba da se izgradi integrisani prelaz, u Briselu se zaokružuje upravo sporazum o integrisanim prelazima. Nova srpska vlast ne gubi vreme i povlači realpolitičke poteze u odnosu na Kosovo. I dok se uvećavaju šanse da za to bude nagrađena dodeljivanjem datuma za početak pregovora sa EU, raste i verovatnoća da je, baš kao i njene prethodnike, nacionalisti kod kuće i oni sa severa Kosova proglase izdajicom srpskih nacionalnih interesa.

Sporazum o integrisanim prelazima počeće da se primenjuje 10. decembra, najpre na prelazima Jarinje i Brnjak, a kasnije i na prelazma tri i pet, potvrđuje dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela. Prema odredbama ovog dogovora, EULEX će imati kontrolnu ulogu nad prelazima, javlja Rikard Jozwiak, i pojašnjava šta to znači.

"EULEX će kontrolisati prelaze. Na njima će biti i srpski i kosovsko-albanski službenici, ali će njihova nacionalna obeležja biti redukovana, tako praktično nećete ni videti čiji su oni predstavnici."

RSE: Šta to praktično znači? Ako, recimo, Srbin koji ide sa Kosova dođe na prelaz, pokazuje li pasoš Eulexovom ili kosovskom službeniku?

Jozwiak: Pokazuje obojici, a neće zapravo ni znati kome pokazuje jer kosovski policajci neće imati uniforme na kojima će pisati “Kosovo”. Ali, Eulex će imati izvršnu ulogu, u smislu da će biti odgovoran za donošenje odluka.
Kasnije večeras u Briselu razgovaraće se o težem problemu, naime, o tome kuda će ići novac od carine. Koplja će se lomiti na tome da li će ta sredstva ići direktno zajednici kosovskih Srba na severu ili ne. Druga tema o kojoj će se pregovarati jeste uspostavljanje oficira za vezu između dve strane. Ne očekuje se, međutim, da će o tome u ovoj rundi biti postignut sporazum.

U međuvremenu su se i čelnici aktuelne vlasti, baš kao i njihovi doskorašnji prethodnici, našli između Scile protesta Srba sa severa Kosova i Haribde dobijanja početka pristupnih pregovora sa EU, za šta je uslov upravo sporazum o integrisanim prelazima.

Premijer Ivica Dačić, pred sastanak sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, uverava deo nacionalističke opozicije i sunarodnike sa severa Kosova da Srbija više ništa nema da izgubi jer je već sve izgubila i da je sada reč o tome da se nešto vrati. Dodao je da razume proteste Srba sa severa Kosova, ali da postavljanje integrisanih prelaza ne znači i postavljanje granica:

“Država neće dozvoliti nasilje. Srbi sa Kosova treba da imaju jedinstvenu politiku sa svojom državom Srbijom. Mi to što je oteto nećemo priznati, ali moramo da živimo u toj realnosti. Kao što smo živeli i petsto godina pod Turcima, pa nismo izgubili osećaj za Kosovo. Dajte da pokušamo mirnim sredstvima, možda će nam bolje ići nego u ratu”, poručio je Dačić.

Deo opozicije, posebno Koštuničina Demokratska stranka Srbije, i lideri Srba sa severa Kosova, koji su blokirali prelaz Jarinje, tvrde da se sporazumom o integrisanom upravljanju prelazima definitivno stvara granica između Srbije i Kosova. Jedan od najsnažnijih dokaza za to vide u činjenici da će se u prometu između Srbije i Kosova, iako ne na samim prelazima već u dubini teritorija, plaćati carina

Reagujući na te tvrdnje, bivši šef tima za pregovore sa Prištinom Borko Stefanović kaže za Radio Slobodna Evropa da one naprosto nisu tačne jer carina nije prerogativ državnosti. Na opasku da se carina, ipak, ne naplaćuje unutar granica jedne države, a da će se sada naplaćivati, Stefanović odgovara:

"To nije tačno. Prvo, i ranije se carina naplaćivala u južnoj Mitrovici, nema tu ništa novo. Drugo, Kosovo kao jedinstvena carinska teritorija postoji od 2000-te godine. Vojislav Koštunica je uveo Srbiju u CEFTU 2006, kad je Kosovo već bilo član CEFTE. Treće, vi ste imali carinike na Jarinju i Brnjaku i pre 2008. godine, imali ste kosovske carinike 2008. na oba prelaza, koji su pobegli odatle kad su zapaljeni prelazi.

RSE: Vi, u suštini, kažete da smo tu granicu imali i ranije, a sada ćemo je potvrditi i sporazumom?

Stefanović: Ne, nismo imali granicu nego smo imali administrativne prelaze. To je pod jedan, a stvar je interpretacije i vokabulara. Priština to zove granicom, a mi administratiavnom linijom.

RSE: Ipak, u međunarodnom pravu postoji standard kojim se određuje šta je granica?

Stefanović: Međunarodni standardi kažu sledeće: nešto je granica ako ima dva objekta odvojena ničijom zemljom, državne simbole i granični kamen. U ovom slučaju nijedna od tih stvari ne postoji.

RSE: Carina tu nije bitna?

Stefanović: Nije da nije bitna, ali imate vi i države koje imaju dva carinska sistema, nije Srbija tu posebna. Imali smo Srbiju i Crnu Goru koja je imala dva carinska sistema, imate Kinu sa Hong Kongom, koja ima dva carinska sistema itd. Dakle, carina nije prerogativ državnosti.

Iako će se prvaci aktuelne vlasti vajkati da je pre godinu dana parafiran sporazum sa Prištinom, čime su im ruke vezane, čini se da i oni, zapravo, vrlo dobro znaju da je to najviše što je moglo da se dobije, kaže Stefanović.

I Vučiću, i Dačiću i Nikoliću to je definitivno jasno, pa njihove replike Koštunici i čelnicima Srba iz Mitrovice zvuče kao da su prepisane od Borka Stefanovića. Mestimično su, štaviše. i oštrije, poput Dačićeve replike DSS-u koja traži da se sprazumi sa Prištinom koje je postigla prethodna vlada ne primenjuju dok Ustavni sud ne odluči o njihovoj ustavnosti:

"Mi Kosovo imamo u Ustavu. Ustavni sud neka vrati Kosovo u ustavni okvir. Je l’ to moguće? Nije", odgovorio je Dačić Koštunici.