Gradska skupština Barselone odlučila je 30. maja, većinom glasova, da prekine institucionalne odnose sa vladom Izraela i raskine sporazum o prijateljstvu sa gradom Tel Avivom, "dok se ne vrati poštovanje međunarodnog prava" i poštivanje osnovnih prava za Palestince.
Usvojen uz podršku vladajuće Socijalističke partije i nekoliko radikalnih levičarskih stranaka i stranaka koje se zalažu za nezavisnost Katalonije, odluka sadrži dvadesetak tačaka, uključujući prekid institucionalnih odnosa sa "trenutnom vladom Izraela".
Suspenduje se i sporazum o prijateljstvu od 24. septembra 1998. godine koji je zaključen između glavnog grada Katalonije i Tel Aviva-Jafe, "sve dok se ne vrati poštivanje međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava i dok se ne zagarantuju osnovna prava palestinskog naroda”.
"Nivo patnje i smrti koji je Gaza iskusila u poslednjih godinu i po dana, kao i ponovljeni napadi izraelske vlade poslednjih nedelja (...) čine bilo kakvu vezu (dva grada) neodrživom", rekao je gradonačelnik Barselone, socijalistički gradonačelnik Haume Kolboni.
Među ostalim merama, od kojih neke ne spadaju u nadležnost lokalne samouprave, jeste i zahtev upravnom odboru Sajma u Barseloni da ne ugošćuje paviljone izraelske vlade ili "kompanije za proizvodnju oružja ili bilo koji drugi sektor koji ima koristi od genocida, okupacije, aparthejda i kolonizacije palestinskog naroda".
Slična preporuka se razmatra i za luku Barselona, kako ne bi primala brodove koji se bave transportom oružja u Izrael.
Ovo nije prvi put da Barselona prekida odnose sa vladom Benjamina Netanjahua. To se desilo i 2023. godine pod bivšom gradonačelnicom, ali je odluka suspendovala kada je Kolboni pobedio na lokalnim izborima.
Španska vlada na čelu sa socijalističkim premijrom Pedrom Sančezom priznala je državu Palestinu 28. maja 2024. zajedno sa Irskom i Norveškom.
Izrael je pokrenuo svoju kampanju u Gazi kao odgovor na napad Hamasa, kojeg su Sjedinjene Države i Evropska unija proglasili terorističkom organizacijom. Hamas je upao na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, pri čemu je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 talac je odveden u Gazu.
U ratu je od tada poginulo više od 54.000 Palestinaca, kažu zdravstvene vlasti Gaze pod kontrolom Hamasa.
Izraelski ministar odbrane Israel Katz kazao je 30. maja da vojska nastavlja svoje operacije "punom snagom".
U međuvremenu, Izrael se suočava s rastućim međunarodnim pritiskom u vezi s ratom u Pojasu Gaze i humanitarnom situacijom na toj palestinskoj teritoriji, gde je blokada koja traje više od dva meseca, delimično ublažena prošle sedmice, dovela do ozbiljne nestašice hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština.
Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt objavila je u četvrtak da je Izrael odobrio novi američki prijedlog prekida vatre, ali još nije službeno odgovorio.
Izrael je pozvao palestinski militantni pokret Hamas da prihvati predlog primirja Sjedinjenih Država u Gazi i oslobađanje talaca ili će biti "izbrisan", prenio je AFP.
Nešto kasnije, Basem Naim, jedan od prognanih vođa Hamasa, rekao je za AFP da predlog ne ispunjava zahteve pokreta, jer "u osnivi znači nastavak okupacije, nastavak ubistava i gladi".
