Savet Evropske unije (EU) će u decembru ponovo potvrditi svoju posvećenost proširenju evropske porodice, za koje se smatra da ostaje ključna politika evropskog bloka, međutim od zemalja na Zapadnom Balkanu se traži da se dodatno angažuju u ključnim reformama, pogotovo onima koje su vezane za vladavinu prava.
Ovo stoji u nacrtu zaključaka koji će ministri EU usvojiti na sastanku 8. decembra.
"Proširenje i dalje predstavlja strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, sigurnost i stabilnost u Evropi. Savet EU ponavlja da je prihvatanje i zalaganje za osnovne evropske vrednosti i evropsku perspektivu čvrst strateški izbor, od suštinskog značaja za sve partnere koji teže članstvu u EU", stoji u nacrtu zaključaka u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
"U skladu sa ovim, Savet i dalje očekuje da partneri preuzmu vođstvo i u potpunosti se posvete evropskim vrednostima i demonstriraju svoju političku volju energičnim sprovođenjem neophodnih reformi u interesu svog naroda", navodi se u nacrtu.
U dokumentu se podvlači da je potrebno nastaviti sa poštenim i rigoroznim uslovljavanjem i principom sopstvenih zasluga, i u tom kontekstu se naglašava važnost obezbeđivanja da EU može da održi i produbi sopstveni razvoj, uključujući kapacitet za integraciju novih članica.
Ministri opštih poslova EU će upozoriti zemlje regiona da je hitno potrebno da se usresrede na temeljne reforme kako bi se otklonili brojni trajni strukturni nedostaci u oblastima vladavine prava, osnovnih prava, jačanja demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao i u odnosu na ekonomske kriterijume.
"Čvrsti i održivi rezultati sprovođenja reformi i konkretni i opipljivi rezultati u ovim ključnim oblastima i dalje su od suštinskog značaja, posebno za određivanje ukupnog tempa pristupnih pregovora", upozoriće ministri putem zaključaka koje će usvojiti na sastanku.
Očekuje se da Savet opštih poslova podvuče da je vladavina prava jedan od glavnih izazova u zemljama regiona, "često u korelaciji sa nedostatkom političke volje, kontinuiranim elementima 'zarobljenih država' i nedostacima u sudskoj nezavisnosti, institucionalnom otporu i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i sve teže okruženje za civilno društvo".
Ministri će poručiti da sva ova pitanja treba da imaju najveći prioritet.
Uz poruku da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju bitni elementi procesa proširenja, ministri EU će pozdraviti postignuti napredak i ponoviće značaj inkluzivne regionalne saradnje, posebno realizacije zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana.
Podrška EU državama Zapadnog Balkana
Očekuje se da Savet EU pozove na dalje napore u prevazilaženju nasleđa prošlosti i podsticanju pomirenja, zasnovanog na klimi tolerancije, inkluzivnosti i poverenja, uz snažno učešće civilnog društva.
U nacrtu zaključaka se poručuje da je neophodno rešiti sva otvorena pitanja, uključujući bilateralne granične sporove, kao i pitanja sukcesije i preostale slučajeve nestalih osoba.
Ministri EU će, kako se očekuje, ponoviti važnost ispunjenja pravde prema žrtvama ratnih zločina, i podvući neophodnost saradnje i pune podrške, kako radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, tako i Specijalnih veća sa sedištem u Hagu.
"Savet podvlači da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku ili veličanje ratnih zločinaca, ni sa jedne strane. Izjave i radnje koje negativno utiču na dobrosusedske odnose i mirno rešavanje sporova moraju se izbegavati", upozoriće ministri EU.
Crna Gora da ispuni prelazna merila iz poglavlja 23 i 24
EU će upozoriti Crnu Goru da mora dodatno da se angažuje u ispunjavanju prelaznih merila iz poglavlja 23 i 24 ako želi da napreduje u pristupnim pregovorima, odnosno u zatvaranju otvorenih poglavlja.
"Savet ponavlja da celokupan sistem vladavine prava mora da donese opipljive rezultate i ojačane i održive rezultate. Napredak u ovim poglavljima je, kako je utvrđeno u Pregovaračkom okviru, od suštinskog značaja i nastaviće da određuje ukupni tempo pristupnih pregovora", stoji u nacrtu zaključaka.
Ministri će, kako se navodi u dokumentu, upozoriti Crnu Goru da će tek kada se ispune navedeni kriterijumi EU biti u mogućnosti da postavi zahteve vladavine prava kao merila za zatvaranje, koja će Crna Gora morati da ispuni pre zatvaranja ovih poglavlja.
Savet EU će snažno podstaći Crnu Goru da pokaže jasnu političku volju i uloži značajne dodatne napore, posebno u kritičnim oblastima slobode izražavanja i medija i borbe protiv korupcije, i da poboljša postupanje u slučajevima organizovanog kriminala.
Takođe će podvući neophodnost da se Crna Gora pozabavi zabrinutostima zbog političkog mešanja i nedostatka imenovanja u ključnim nezavisnim institucijama i pravosuđu, bez poništavanja ranijih dostignuća u pravosudnoj reformi.
Takođe se očekuje da se obnovi poziv da Crna Gora garantuje sigurnu i povoljnu klimu za slobodu izražavanja i nezavisnost medija, uključujući jačanje napora da se istraga i rešavanje slučajeva napada na novinare postavi kao prioritet.
"Osiguranje nezavisnih javnih emitera i uspostavljanje efikasnog samoregulatornog mehanizma koji pokriva sva medijska tela je presudno. Dalje, ohrabruje se Crna Gora da ojača nezavisnost institucija, posebno pravosuđa, i nastavi rad na reformi javne uprave i jačanju administrativnih kapaciteta", poručiće ministri EU putem usvojenih zaključaka.
Osvrćući se na izbore koji su održani 30. avgusta 2020, i nakon formiranja nove vlade, Savet EU će naglasiti da očekuje da Crna Gora odlučno nastavi svojim pristupnim putem i preduzme hitne reforme koje je identifikovala EU.
Napredak Srbije zavisi od dijaloga sa Kosovom
Ministri EU će upozoriti Srbiju da će napredak zemlje u pristupnim pregovorima zavisiti od stanja u vladavini prava i dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"Savet sa žaljenjem primećuje da napredak u vladavini zakona nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja pregovara. Savet podstiče Srbiju da pokaže političku volju i značajno ubrza svoje reformske napore i da donese konkretne i opipljive rezultate u ovom, kao i u drugim osnovnim oblastima", soji u nacrtu zaključaka.
Očekuje se da ministri EU upozore Srbiju da se usresredi na ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući primenu revidiranih akcionih planova za ova poglavlja orijentisana na konkretne rezultate.
Sa druge strane, ministri će izneti da se od Srbije očekuje da se uključi u dijalog sa Kosovom, u dobroj nameri i u duhu kompromisa kako bi postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum u skladu sa međunarodnim pravom i tekovinama EU.
"Ovaj sporazum treba da se pozabavi svim preostalim pitanjima i da doprinese regionalnoj stabilnosti. Ovo je ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima. Savet ponavlja snažno očekivanje da će se svi prošli sporazumi poštovati i primenjivati", navodi se u nacrta zaključaka.
Savet EU smatra da nezavisnost i ukupna efikasnost pravosuđa, uključujući i ustavnu reformu i efikasno sprovođenje reformi u ovoj oblasti "i dalje zahtevaju posebnu pažnju".
Od zemlje će se tražiti da postigne opipljive i održive rezultate u istragama, krivičnom gonjenju i pravosnažnim presudama, posebno u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i pranja novca, te da pojača napore u borbi protiv korupcije.
Posebnu zabrinust, ministri EU će prema nacrtu izraziti jer na terenu nije postignut napredak u poboljšanju ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.
"Savet ponavlja svoj poziv Srbiji da garantuje sigurnu klimu pogodnu za nesmetanu slobodu izražavanja i nezavisnost medija po hitnom postupku, uključujući i pojačavanje napora na istraživanju slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima", poručuje se putem zaključaka.
Osvrćući se na izbore u Srbiji održane 21. juna, i na činjenicu da je, kako se kaže, izbor građana bio "ograničen", u nacrtu zaključaka se ocenjuje da je od presudnog značaja da se srpske vlasti suoče sa dugotrajnim izbornim nedostacima putem transparentnog i inkluzivnog dijaloga sa političkim strankama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama uoči sledećih izbora.
Savet EU nastavlja da podvlači značaj domaćeg postupanja u slučajevima ratnih zločina i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, uključujući i potpuno prihvatanje i sprovođenje njegovih presuda i odluka, po hitnom postupku.
"Svako veličanje ratnih zločinaca mora biti sprečeno", poručiće ministri EU.
Ograničen napredak, ali i novi zamah u BiH
Kako se navodi u nacrtu zaključaka, ministri će primiti k znanju ograničeni napredak u reformama u Bosni i Hercegovini , ali i novi zamah i korake koji su preduzeti poslednjih meseci, uključujući usvajanje zakonodavnih amandmana za lokalne izbore u Mostaru, revidiranu Nacionalnu strategiju za ratne zločine, Strateški okvir za Reformu javne uprave na svim nivoima vlasti, kao i pripreme za održavanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
"Savet ministara ponavlja da je važno da se BiH usredotoči na rešavanje svih 14 ključnih prioriteta utvrđenih u prijavi za članstvo u EU, što je Savet odobrilo 2019. godine. Samo provođenjem reformi, Bosna i Hercegovina će napredovati prema EU", navodi se u dokumentu.
Povodom lokalnih izbora u BiH 15. novembra, ministri će pozdraviti to što će se izbori održati prvi put od 2008. godine i u gradu Mostaru, 20. decembra 2020.
Savet će pozivati sve političke aktere da se suzdrže od provokativne i retorike podele tokom izbornog perioda.
Kao što je spomenuto u zvaničnom izveštaju Komisije, politički lideri BiH su 17. juna 2020. postigli i sporazum o daljoj izbornoj reformi.
Ministri pozivaju na proces izborne reforme, kroz istinski dijalog i u skladu s evropskim standardima, koji bi eliminisali sve oblike nejednakosti i diskriminacije u izbornom procesu.
S tim u vezi, Savet naglašava da se ne smeju preduzimati nikakvi zakonodavni ili politički koraci koji bi sprovođenje presude Sejdić-Finci i srodnih presuda Evropskog suda za ljudska prava doveli u pitanje.
Budući da će ministarski sastanak biti održan u formatu video-konferencije, zbog izolacije evropskog kontinenta u cilju suzbijanja pandemije COVID-19, ovi zaključci će biti usvojeni takozvanom pisanom procedurom.
