Korupcija i organizovani kriminal se smatraju “rak ranom” u zemljama Zapadnog Balkana i zato se traži od svake zemlje da ojača napore u suzbijanju tih pojava.
To stoji u izveštaju o napretku država ovog dela Evrope u pregovorima sa Evropskom unijom, koji je u utorak, 6. oktobra, Evropska komisija (EK) predstavila u Briselu, a u koji je prethodno Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Radi se o dubinskoj analizi evropskih institucija o stanju u onim državama koje nastoje da se pridruže evropskom bloku. Na ovom dokumentu EK radi godinu dana i u sačinjavanju analize doprinose zvanični izvori kako u vlastima respektivnih država, tako i iz opozicije i civilnog društva. Poseban doprinos u izvštajima imaju predavništva EU u zemljama.
Ovaj paket će predstaviti evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varhelji). Obično, EK objavljuje ovaj izveštaj u aprilu ali je ove godine odložen usled situacije nastale oko pandemije COVID-19, zbog čega su ovog proleća evropske institucije bile polufunkcionalne.
Ključne ocjene Evropske komisije o državama Zapadnog Balkana
BiH bez napretka u oblasti pravosuđa
Tokom većeg dijela izvještajnog perioda Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine bila je blokirana iz političkih razloga, što je rezultiralo zaostatkom u donošenju zakona, a Vijeće ministara BiH radilo je u tehničkom mandatu sve do imenovanja nove Vlade, koja se formirala tek u decembru 2019. godine, 14 mjeseci nakon opštih izbora.
Osim toga u izveštaju EK se podvlači da je Vlada Federacije BiH, jednog od dva entiteta, i dalje u tehničkom mandatu.
Ustav Bosne i Hercegovine i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (ECHR) u predmetima Sejdić-Finci te sličnim slučajevima. Podsetimo, Savet Evrope je još 2010. odredio da se presuda Suda u Strazburu po ovom pitanju, a koje se tiče ograničenja mogućnosti svim građanima BiH da se zbog etničkog pitanja kandiduju na izborima u toj državi, stavi na listu pitanja koje zemlja mora da sprovede.
Nije postignut napredak u poboljšanju Izbornog zakona u skladu sa evropskim standardima i osiguravanju transparentnosti finansiranja političkih partija. Osim što se konstatuje da su stvoreni uslovi za održavanje izbora u Mostaru, prvi put od 2008. godine, dodaje se nije postignut napredak u osiguranju povoljnog okruženja za civilno društvo.
Napominje se i da BiH tek u ranoj fazi reforme javne uprave (PAR), ali i pravosuđa. Precizira se da u oblasti pravosuđa nije postignut napredak u ovoj oblasti.
Znakovi pogoršanja zahtijevaju hitne mjere za povratak povjerenja građana u pravosuđe, počevši od vjerodostojnog i rigoroznog sistema provjere finansijskih izvještaja nosilaca pravosudnih funkcija.
Bosna i Hercegovina je u ranoj fazi i kada je u pitanju suzbijanje i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a u izvještaju se navodi da nije ostvaren napreda u odnosu na preporuke iz 2019.
"Korupcija je i dalje rasprostranjena i direktno utiče na svakodnevni život građana", konstatuje se.
Po pitanja mjera koje se preduzimaju, konstatuje se da su finansijske istrage i zaplijena imovine su uglavnom neučinkovite, kontakt sa Europolom (Evropska agencija za policijska pitanja) još uvijek nije operativan, a nisu preduzeti ni koraci za uspostavljanje saradnje sa Eurojustom (Evropska agencija za saradnja u suzbijanju kriminala).
EK podvlači i da BiH mora poboljšati svoj kapacitet i nastaviti napore u borbi protiv terorizma i trgovine drogom. Što se tiče osnovnih prava, između ostalog, pozdravlja se odluka Ustavnog suda BiH o ukidanju odredbu o smrtnoj kazni u ustavu entiteta Republike Srpske, kao i to što je prva LGBTI parada ponosa održala se mirno u Sarajevu.
Izazovi ostaju u pogledu slobode okupljanja, posebno u Republici Srpskoj.
Potrebne su značajne reforme kako bi se osiguralo da svi građani mogu ostvariti svoja politička prava i kako bi se prevazišla praksa 'dvije škole pod jednim krovom' i osiguralo inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve.
Nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja medija i zaštiti novinara osiguranjem odgovarajućeg sudskog praćenja slučajeva prijetnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima, te osiguravanjem finansijske održivosti javnog RTV sistema.
EU je pružila značajnu podršku Bosni i Hercegovini u upravljanju migracijama. EU poziva vlasti Bosne i Hercegovine da hitno poduzmu sve potrebne mjere kako bi spriječile razvoj humanitarne krize.
EU takođe očekuje da se kršenja zakona pravilno istraže. Bosna i Hercegovina mora osigurati efikasnu koordinaciju, na svim nivoima, upravljanja granicama i kapaciteta za upravljanje migracijama, kao i funkcionisanje sistema azila.
Što se tiče ekonomskih kriterija, Bosna i Hercegovina je postigla ograničen napredak i nalazi se u ranoj fazi uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije. Kvalitet ekonomskog upravljanja trpio je zbog kašnjenja u formiranju vlade i nedovoljne saradnje na entitetskom i državnom nivou, parališući, između ostalog, napredak ka poboljšanju poslovnog okruženja kojeg koče značajne slabosti, uključujući postupke ulaska i izlaska sa tržišta, vladavine zakona i nadzorne i regulatorne institucije.
Ekonomskom rastu pogodovala je snažna domaća potražnja, koja je odražavala znatne prilive doznaka radnika i nisku inflaciju. Javni sektor je ostao prevelik i neefikasan. Financijski sektor je ostao stabilan, a krediti su se povećali, dok je nezaposlenost pala, dijelom i zbog značajnog odljeva radne snage. Međutim, ekonomski utjecaj COVID-19 doveo je do naglog pada ekonomske aktivnosti i značajnog pogoršanja na tržištu rada.
Ukupni kvalitet obrazovanja i dalje je nizak, dok mjere za poboljšanje transportne i energetske infrastrukture ostaju nedovoljne.
Bosna i Hercegovina je nastavila aktivno učestvovati u regionalnoj saradnji i održavati dobrosusjedske odnose. Postignut je napredak u usklađivanju sa Zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU i treba ga dalje nastaviti.
Crna Gora: Sačuvati evropski kurs
Na području pravosuđa je Crna Gora je postigla ograničen napredak, a prošlogodišnje preporuke u vezi s pravosuđem, primijenjene su samo djelomično.
U Izvještaju Evropske komisije (EK) o Crnoj Gori za 2020., navodi se da su izvještajno razdoblje u pogledu političkih kriterija u Crnoj Gori obilježile napetosti i nepovjerenje između političkih aktera, kao i nizak nivo povjerenja u izborni okvir.
Navodi se da su, prema preliminarnim podacima Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OSCE/ODIHR), izbori u Crnoj Gori bili kompetitivni i sprovedeni transparentno i efikasno, ali da su se odvijali u okruženju visoko polarizovano oko pitanja crkve i nacionalnog identiteta.
U izvještaju se konstatuje da su izbori po prvi put rezultirali promjenom vladajuće većine. Dodaje se da novi parlament treba pronaći široki međustranački i društveni konsenzus i da u praksi pokaže svoju privrženost crnogorskom programu evropskih reformi.
Dodaje se da novi Parlament treba da se zauzme za transparentni i inkluzivni dijalog o sprovođenju preporuka OSCE/ODIHR koje se, između ostalog, odnose: na profesionalnost, nepristranost i transparentnost izborne administracije; registraciju kandidata i mehanizme za provjeru vjerodostojnosti potpisa birača; nadzor medija tokom izborne kampanje; reviziju biračkog spiska i mjere protiv zloupotrebe državnih resursa.
Odluka Sudskog savjeta o ponovnom imenovanju sedam predsjednika sudova, uključujući predsjednika Vrhovnog suda, na najmanje treći mandat, izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog tumačenja ustavnog i zakonskog okvira, koji ograničava ta imenovanja na najviše dva mandata. To nije u skladu s preporukama GRECO-a (Grupa država protiv korupcije) o nezavisnosti pravosuđa.
Crna Gora: Sudije iznad zakona
Navodi se da nije bilo novih političkih i pravosudnih pomaka u praćenju navodne zloupotrebe javnih sredstava u stranačke političke svrhe iz 2012. godine („afera sa audio snimkama“). Kada je riječ o "aferi koverta" iz januara prošle godine, podignute su optužnice zbog pranja novca protiv dvojice optuženika. Ovi slučajevi zahtijevaju kredibilan, nezavisan i efikasan institucionalni odgovor, navodi se u izvještaju.
Crna Gora je postigla određeni nivo pripreme u borbi protiv korupcije, što se, između ostalog, vidi u tome što Agencija za sprječavanje korupcije ima novo rukovodstvo, a nastavila je da jača svoje kapacitete. Ipak se dodaje da su ostali izazovi vezani za njenu nezavisnost, kao i selektivni pristup.
Crna Gora ima određeni nivo spremnosti/umjereno je pripremljena u borbi protiv organizovanog kriminala. Podvlači se da Crna Gora još uvijek mora riješiti neke temeljne i sistemske nedostatke u svom krivično-pravnom sistemu, uključujući način na koji se predmeti organizovanog kriminala vode na sudovima.
Tokom izvještajnog perioda Crna Gora nije postigla napredak u pogledu slobode izražavanja, ocjenjuje EK. Iako je postignut napredak u zakonodavstvu o medijima, to je zasijenjeno hapšenjima i postupcima protiv urednika online portala i građana zbog sadržaja koji su objavili ili podijelili na internetu tokom 2020. godine.
Raniji važni slučajevi napada ostaju neriješeni, uključujući ubistvo glavnog urednika dnevnih novina Dan 2004. i pucanje na istraživačkog novinara 2018. godine. I dalje ostaje zabrinutost oko uredničke nezavisnosti i profesionalnih standarda nacionalnog javnog servisa RTCG.
Medijska scena je i dalje je duboko polarizovana, a mehanizmi samoregulacije i dalje slabi. Sve veći obim dezinformacija širom regiona dodatno je polarizovao društvo nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti i tokom izborne kampanje, navodi se u Izvještaju.
Crna Gora: Hronologija otvaranja pregovaračkih poglavlja
U Izvještaju Evropske komisije o napretku Crne Gore za prošlu (2019. godinu) konstatovalo se da i pored određenog pomaka reforme u vladavini prava i dalje nijesu na željenom nivou. Crna Gora od Evropske komisije unazad nekoliko godina dobija slične ocjene kojima se ukazuje na iste manjkavosti.
Skupština Kosova mora dati prioritet EU reformama
Evropska komisija loše je ocenila situaciju na Kosovu po pitanju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, naročito u slučajevima “na visokom nivou”.
U redovnom godišnjem izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana u pregovorima sa EU, od zvanične Prištine traži se da uloži značajne napore u dijalogu sa Srbijom, a postizanje sporazuma, kako se tvrdi je “hitno i presudno” kako bi Kosovo i Srbija mogle da napreduju na svojim evropskim putevima.
U Kosovskom poglavlju Evropska komisija (EK) nalazi da je ceo izveštajni period bio obeležen prevremenim izborima i promenama u vladi Kosova.
“Zbog ovog kolebljivog političkog konteksta i neophodnog fokusa na odgovor na pandemiju, postignut je opšte ograničen napredak u reformama vezanim za EU na Kosovu.”
Ozbiljne kritike, EK upućuje radu skupštine Kosova koja kako stoji u izveštaju, “nije poboljšala svoj ukupan učinak kao forum za konstruktivni politički dijalog i predstavljanje”. EK smatra u izveštaju da Skupština mora dati prioritet reformama vezanim za EU, i obezbedi najbolje parlamentarne prakse.
U dokumentu koji je posvećen Kosovu ocenjuje se da je pravosuđe u zemlji i “dalje podložno neprimerenom političkom uticaju”.
Od kosovskih nadležnih vlasti se traži da preduzmu neophodne mere kako bi osigurale efikasno sprovođenje pravde, bez obzira na ograničenja koja su nastala zbog pandemije COVID-19.
Lošu ocenu Kosovo ima i u borbi protiv protiv korupcije. U izveštaju stoji da je zemlja postigla samo “ograničen napredak” u istragama i krivičnog gonjenja slučajeva na visokom nivou, te oduzimanju imovine, kao i stvaranju posebnih odeljenja koja se sude u slučajevima koji se tiču korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou.
“Korupcija je široko rasprostranjena i dalje predstavlja problem koji zabrinjava. Potrebna je snažna politička volja za efikasno rešavanje pitanja korupcije, kao i snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, poručuje se u izveštaju EK. Sličnu ocenu EK iznosi i u pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se naglašava da postoji mali broj finansijskih istraga, konačnih oduzimanja imovine i pravosnažnih presuda.
“Potrebne su mere kako bi se striktno osiguralo da nema političkog mešanja u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona i tužilaštva”, kaže se u dokumentu i podvlači da “situacija na severu Kosova u pogledu organizovanog kriminala i dalje predstavlja izazov za agencije za sprovođenje zakona”.
Na severu Kosova, prema nalazima ovog dokumenta, situacija se ocenjuje ‘izazovnom’ takođe kada je reč o korupciji, organizovanom kriminalu i uslovima za slobodu izražavanja.
U poglavlju dobrosusedske saradanje, EK primećuje da su kosovske vlasti ukinule odluku o taksama na uvoznu robu iz Srbije i BiH te da su kasnie ukinule i mere reciprociteta što je omogućilo nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
“Kosovo treba da uloži dalje značajne napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Srbijom. Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, poručuje se u dokumentu.
Zaključuje se da slaba centralna i međuministarska koordinacija predstavlja izazov na Kosovu. Spominje se da je u porteklom periodu pronađen broj neregularnih zaspošljavanja dok je inkluzivno i donošenje politike zasnovano na činjenicama bilo otežano “ad hoc odlukama, često pod uticajem posebnih interesa”.
Prokineska i evroskeptična retorika u Srbiji
Srbija nije ostvarila napredak u reformi pravosuđa i stanju u medijima, političku situaciju u državi karakteriše odsustvo održive opozicije u parlamentu što ne pogoduje političkom pluralizmu, a sporazum sa Kosovom je hitan i presudan za evrointegracije, neki su od zaključaka redovnog godišnjeg izveštaja o napretku država Zapadnog Balkana u pregovorima sa Evropskom unijom, u delu za Srbiju.
U oceni izbora u Srbiji održanih 21. juna, Evropska komisija navodi da su poštovane osnovne slobode i da su kandidati imali mogućnost da učestvuju u kampanji. Ali, pozivajući se na izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropska komisija ističe i da je biračima izbor ograničavala „ogromna prednost vladajuće stranke i promocija vladinih politika od strane većine medija“.
„Brojne preporuke koje je prethodno dao ODIHR nisu uzete u razmatranje. Od ključne je važnosti da se vlasti u Srbiji suoče sa dugotrajnim izbornim nedostacima kroz transparentan i inkluzivan dijalog sa političkim strankama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama uoči narednih izbora. Izvestan broj opozicionih partija bojkotovao je izbore“, stoji u redovnom godišnjem izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana u pregovorima sa EU.
Takođe, ukazuje se da u novoformiranom parlamentu vladajuća koalicija ima ogromnu većinu, te da novi skupštinski saziv karakteriše „odsustvo održive opozicije, što nije situacija koja pogoduje političkom pluralizmu u zemlji“.
Podseća se i na rad prošlog saziva parlamenta, koji je bio obeležen bojkotom dela opozicionih poslanika i „zapaljivim rečnikom“ protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koje su izražavale drugačija politička gledišta. U Evropskoj komisiji ukazuju da treba ojačati efikasnost, nezavisnost i transparentnost rada parlamenta, kao i ulogu parlamentarne opozicije.
“Učesnici novog saziva parlamenta i političke snage treba da nastave da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament, s ciljem poboljšanja parlamentarnih standarda i postizanja širokog međustranačkog i društvenog konsenzusa o reformama povezanim sa evrointegracijama“, ističe se u izveštaju.
Kada je reč o reformi javne uprave, u EK smatraju da načelno nije postignut napredak, a kao primer navode to što se na čelu javnih institucija i dalje nalazi veliki broj vršilaca dužnosti. Napominju i da sve više zabrinjava nedostatak transparentnosti u izboru direktora u javnom sektoru.
Napretka nema ni u reformi pravosuđa, stoji u izveštaju, uz napomenu da je promena ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa odložena zbog izbora.
„Ovo kašnjenje se odražava na usvajanje srodnih zakonskih propisa, koji su potrebni kako bi se poboljšale zaštitne mere za nezavisnost pravosuđa. Opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava“, piše u redovnom godišnjem izveštaju EK.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, Srbija je u posmatranom periodu ostvarila ograničen napredak zahvaljujući usvajanju zakonskih propisa, ali pitanje korupcije i dalje izaziva zabrinutost.
„Srbija treba da uveća napore i pojača sprečavanje i suzbijanje korupcije“, piše u izveštaju.
Ograničen napredak ostvaren je i u borbi protiv organizovanog kriminala, zahvaljujući povećanoj saradnji sa Europolom.
„Ali uzimajući sve u obzir, Srbija još uvek nije postigla uverljive rezultate u efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama za slučajeve organizovanog kriminala, koji bi doveli do veće količine zaplenjene imovine. Srbija treba da uveća napore u razbijanju velikih i međunarodno aktivnih kriminalnih organizacija“, navodi se.
Kada je reč o stanju u medijima, u izveštaju se naglašava da nije počela primena nove Medijske strategije, kao i da „nije postignut napredak na terenu za poboljšanje sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja“.
„Kao što je identifikovano u medijskoj strategiji, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su izvor ozbiljne zabrinutosti. Transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou, tek treba da se uspostavi“, piše u izveštaju.
Pozivaju se i na ODIHR-ov monitoring izbora, koji je utvrdio da je „većina televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom i štampanih medija promovisala provladinu politiku tokom predizborne kampanje“, a nekoliko medija koji su nudili alternativne poglede „imali su ograničen domet, što nije pružalo efikasnu protivtežu“.
To je „ugrožavalo raznolikost političkih stavova dostupnih u tradicionalnim medijima putem kojih većina glasača dobija informacije“.
Takođe, pominju se projekcije da će pandemija COVID-19 usporiti rast ekonomije, a ističe se i da sporo napreduju strukturne reforme državne administracije i javnih preduzeća.
„Sve investicione odluke moraju slediti EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi. Iako su troškovi zaduživanja malih i srednjih preduzeća u poslednje vreme opali, i dalje se suočavaju sa nizom izazova, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju“, piše u izveštaju.
Kada je reč o bilateralnim odnosima Srbije sa državama u regionu, u izveštaju se ističe da je Srbija aktivni učesnik u regionalnoj saradnji i da je ostala posvećena razvoju bileateralnih odnosa sa drugim zemljama kandidatima za ulazak u EU, kao i susednim državama članicama.
Kao primeri dobre prakse pominju se samiti u okviru regionalne inicijative „Mini Šengen“, uz naglasak da je važno da regionalne inicijative uključe sve partnere na Zapadnom Balkanu i da se zansnivaju na pravilima EU.
Međutim, ističe se i da su odnose sa Srbije i Crne Gore obeležile tenzije, uključujući i period oko parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 30. avgusta.
Podseća se da je pod pokroviteljstvom Evropske unije nastavljen dijalog sa Kosovom u Briselu.
„Srbija treba da uloži dalje značajne napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“, naglašava se u izveštaju.
Kada je reč o spoljnoj politici Srbije, u izveštaju se pominje da je Srbija nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa nizom zemalja širom sveta, uključujući Rusiju, Kinu i Sjedinjene Američke Države.
„Saradnja sa Kinom povećala se tokom krize izazvane pandemijom COVID-19 i taj period je obeležila prokineska i evroskeptična retorika visokih državnih zvaničnika. Održavani su česti kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete Rusiji, kao i vojnotehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i aranžmane o trgovini oružjem. Predsednik Srbije se obavezao da će ambasadu Srbije u Izraelu preseliti u Jerusalim do jula 2021.godine“, nabraja se u delu izveštaja o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU.
Srbija dve godine nije otvorila poglavlje u pregovorima sa EU
Naglašava se da se Srbija u 2019. godini uskladila sa 60 odsto spoljnopolitičkih stavova EU i da treba da pojača napore „kako bi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku progresivno uskladila sa politikom Evropske unije do pristupanja.
