Nezavisna (amicus curiae) tužiteljka Diana Elis zatražila je da predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MICT), ponovo prijavi Srbiju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), zbog odbijanja da uhapsi i izruči zvaničnike Srpske radikalne stranke (SRS) Vjericu Radetu i Petra Jojića, optužene za nepoštovanje suda.
Kako se navodi u podnesku nezavisne tužiteljke Diane Elis, proističe da je nadležni sudija Liju Daćun krajem jula ove godine pozvao Srbiju da ga izvesti šta je preduzela da sprovede nalog za hapšenje i izručenje Jojića i Radete.
Odgovor vlasti u Beogradu, koji je poverljiv, nezavisna tužiteljka Elis nazvala je pravno i činjenično pogrešnim.
Nezavisna tužiteljka je u podnesku, objavljenom na sajtu MICT 8. septembra, zatražila da sudija Daćun o tome izvesti predsednika suda Karmela Ađijusa kako bi on, kako se navodi, mogao obavestiti Savet bezbednosti UN da Srbija ne ispunjava svoje obaveze.
Elis ocenila je da Srbija upadljivo ignoriše naloge za hapšenje Radete i Jojića, naglašavajući da Beograd ima zakonsku obavezu da sarađuje sa haškim sudom. Ona je podsetila da je zbog toga predsednik haškog suda već prijavljivao Srbiju Savetu bezbednosti.
Nezavisna tužiteljka Elis je napomenula da je sudija Višeg suda u Beogradu koji je odlučio da nema zakonskog osnova za izručenje Jojića i Radete, 2008. doneo rešenje o izručenju Ljubiše Petkovića, još jednog člana SRS optuženog za nepoštovanje Tribunala, koji je u postupku u Hagu kasnije osuđen na tri meseca zatvora.
Haški tribunal je u oktobru 2012. Radetu i Jojića optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja tako što su ih pretnjama ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Vlasti Srbije od 2015., kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag. U proleće 2016. Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje dvoje optuženih zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda. To tumačenje, sud u Hagu je odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.
Posle zatvaranja Tribunala, njegov pravni naslednik, MICT je 2017. doneo odluku da suđenje zvaničnicima radikala ustupi Srbiji.
Nakon žalbe tužilaca, apelaciono veće naložilo je da sudija Liju Daćun razmotri da li bi svedoci protiv Jojića i Radete bili bezbedni ako bi suđenje bilo održano u Srbiji. U martu prošle godine sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu. Istovremeno je vlastima Srbije uputio nalog za njihovo hapšenje i izručenje.
Kao obrazloženje, sudija Daćun naveo je da su ključni svedoci u ovom predmetu nedvosmisleno izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog, kako su naveli, ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica. Mehanizam je u februaru ove godine odbacio žalbu Srbije na tu odluku i potvrdio da će zvaničnicima SRS suditi u Hagu.
