Nevladina organizacija „Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS“ izrazila je zabrinutost povodom postavljanja žičane ograde na granici Srbije sa Severnom Makedonijom.
„Prakse poput postavljanje žičanih ograda na granicama sa ciljem sprečavanja ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da pristupe teritoriji za sobom vuku posledice u vidu teških oblika kršenja ljudskih prava, guranja izbeglica ’u ruke krijumčara’, ali i do međunarodne odgovornosti različitih država pred Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima Ujedinjenih nacija“, navodi u saopštenju objavljenom na društvenoj mreži Fejsbuk IDEAS.
Ova organizacija takođe je upozorila da se ovakve prakse mogu negativno odraziti na dalji razvoj sistema azila u Srbiji i usporavanje procesa evropskih integracija.
„Takođe, postavljanje žičanih ograda dovodi do jačanja ksenofobičnog sentimenta u našem društvu, te utiče na jačanje predrasuda i izgradnju negativnih stavova prema izbegličkoj populaciji“, smatraju u ovoj nevladinoj organizaciji.
Informacija o tome da je Srbija na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa počela postavljanje žičane ograde, koja bi trebalo da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice, potvrđena je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u lokalnoj samoupravi u Preševu 18. avgusta.
Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo na jugu Srbije, udaljenoj od Beograda 380 kilometara, rekao je za RSE da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU).
"Mislimo da je ograda u funkciji dodatnog osiguranja granica zemalja van EU od izbeglica, koje će eventualno ponovo masovno krenuti takozvanom Balkanskom rutom", izjavio je Arifi.
RSE nije dobio odgovor iz Evropske komisije na pitanje da li su upoznati ili konsultovani sa pitanjem podizanja orgade između Srbije i Severne Makedonije.
Srbija se nalazi na takozvanoj Balkanskoj ruti, kojom migranti i izbeglice pokušavaju da dođu do zemalja EU.
