Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je u utorak u saopštenju da ni nakon 25 godina, pravda za žrtve počinjenih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije.
"Dok se u Hrvatskoj godišnjice Oluje proslavljaju, ignorišući zločine počinjene u toku i nakon operacije Oluja, u Srbiji se na državnim obeležavanjima žrtve Oluje zloupotrebljavaju u političke svrhe. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom Oluje, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavljaju stub budućeg pomirenja", navodi se u saopštenju FHP.
U njemu se ocenjuje da su žrtve, preživeli i porodice ubijenih i nestalih tokom Oluje nevidljive žrtve za institucije Hrvatske i Srbije.
"Bilo da danas žive u Hrvatskoj ili Srbiji, oni nemaju nikakvu materijalnu, zdravstvenu ni psihosocijalnu podršku institucija. Do danas im nije priznat status civilnih žrtava rata", podseća se u saopštenju.
Kako se objašnjava, zakoni koji regulišu postupak priznanja statusa civilnih žrtava rata u obe države propisuju takve uslove koje žrtvama Oluje onemogućavaju sticanje tog statusa.
FHP je u saopštenju ocenio i da, pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica po njihovom dolasku u Srbiju kao i o tome da izbeglice iz Krajine nisu bile dobrodošle u Srbiji.
Osim toga, dodaje se, predstavnici Srbije i Republike Srpske ne spominju kontekst koji je prethodio "Oluji" i etničko čišćenje nesrpskog stanovništva koje je usledilo nakon zauzimanja velikih delova Hrvatske od strane različitih srpskih snaga.