Republikanski senator Mit Romni (Mitt Romney) izjavio je u sredu da će glasati za optužbe protiv predsednika Donalda Trampa koje se odnose na zloupotrebu položaja, što je u suprotnosti sa stavom ostalih njegovih kolega iz stranke.
On je kazao da je Tramp "kriv zbog užasne zloupotrebe javnog poverenja".
"Smatram da je pokušaj varanja na izborima kako bi se održalo na vlasti najnečuveniji mogući napad na ustav", rekao je Romni.
Dodao je da je predsednik SAD “izvršio flagrantan napad na naša izborna prava, našu nacionalnu sigutnost i naše fundamentalne vrednosti”.
“Zloupotreba izbora da bi se sačuvala funkcija je možda najuvredljivije i najdestruktivnije kršenje službene zakletve koje sam mogao da zamislim,” dodao je Romni.
On je dodao da kao "duboko religiozna" osoba obavezna prema zakletvi koju su senatori položili da postupaju nepristrasno.
“Moja vera je u srži onoga ko sam," istakao je Romni nakon čega je napravio pauzu od 11 sekundi, pokušavajući da obuzda emocije.
On je nazvao odluku kako presuditi Trampu "najteža sa kojom sam se ikada suočio".
Romni je kazao da zna da će njegov glas biti u “manjini”.
“Ali, bez obzira na to, sa mojim glasom, poručiću mojoj deci i njihovoj deci da sam ispunio svoju dužnost čineći najbolje što mogu uveren da moja zemlja to očekuje od mene,” kazao je senator iz Jute.
On je prvi senator u američkoj istoriji koji će glasati za opoziv predsednika iz iste partije. Kako javlja CNN, nijedan demokratski senator nije podržao opoziv Bila Klintona (Bill Clinton) 1999, kao ni protiv demokratskog predsednika Endruja Džonsona (Andrew Johnson) 1868. godine.
Romni je bio spreman da podrži predlog tužilaca/menadžera iz Demokratske stranke da se pozovu novi svedoci i prilože novi dokumenti. Za tu inicijativu im je bilo potrebno još tri glasa iz redova republikanaca. Pomenuti predlog je podržala i senatorka Suzan Kolins(Susan Collins).
Međutim, druga dva republikanska senatora - Liza Murkovski (Lisa Murkowski) i Lamar Aleksandera (Alexander) - promenili su stav iako su nagoveštavali da imaju razumevanja za inicijativu demokrata.
Murkovski je optužila Predstavnički dom za slanje “ishitrenih i manjkavih” tačaka optužnice. Ona je zaključila da ne može biti “pravičnog suđenja” u Senatu.
Aleksander je, pak, istakao da iako su demokrate jasno predočile da su potezi predsednika SAD bili "neprimereni", nisu dokazali da je reč o prekršajima koji bi opravdali njegovu smenu.
On je dodao da: "nije u pitanju da li je predsednik to učinio, već da li Senat SAD ili američki građani treba da donesu odluku o tome šta je on uradio".
Romni je bio republikanski kandidat za predsednika SAD 2012, ali je nakon toga sve češće u raskoraku sa kongresmenima iz partije koji unisono podržavaju Trampa.
Šumer: Lažno suđenje
Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer opisao je u sredu veče uoči glasanja, suđenje Donaldu Trampu kao "lažno".
On je istakao da je to telo "sprovelo najnepošteniji, najmanje temeljito i najishitreniji, proces impičmenta u istoriji naše zemlje," optužujući republikance da su ometali pravično suđenje.
"Presuda ovog kengurskog suda biće besmislena," dodao je Šumer.
On je istakao da će se Tramp hvaliti da je potpuno oslobođen optužbi, "ali, mi znamo bolje," zaključio je senator iz Njujorka.
Mekonel: Toksično iskušenje demokrata
Lider republikanske većine Mič Mekonel (Mitch McConnell) je u završnom govoru u sredu veče optužio demokrate da su podlegli "toksičnom iskušenju", vodeći "rat protiv same tradicije".
"Ovde stvarno želite ići? Predsednik u stvari nije predsednik, a oslobađajuća presuda zapravo nije oslobađajuća presuda?" upitao je Mekonel demokrate.
Očekuje se da će Senat u glasanju u sredu veče odbaciti zahtev za opoziv predsednika SAD, jer je za takvu odluku potrebna dvotrećinska većina od 67 glasova, što znači da bi bilo potrebno da 20 republikanskih senatora podrži inicijativu Demokratskih stranke, što je samo teoretska mogućnost.
Demokrate najavljuju nastavak istrage protiv Trampa
Džerold Nedler (Jerrold Nadler), predsedavajući Odbora za pravosuđe, izjavio je da CNN će demokrate u Predstavnčkom domu će verovatno uputiti obavezujući poziv Džonu (John) Boltonu, bivšem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost.
On je u knjizi čije je objavljivanje na čekanju da je odobri Bela kuća zbog poverljivih informacija, napisao da je Tramp želeo da zamrzne vojnu pomoć Ukrajini, dok njene vlasti ne sprovedu istragu protiv njegovog političkog oponenta Džoa Bajdena.
Bolton je izrazio spremnost da svedoči, ako dobije obavezujući poziv od Kongresa.
