Medijska scena Srbije trenutno prolazi kroz jedan od najtežih i najneprijatnijih perioda. Iako izostaju oni najbrutalniji elementi koji su oslikavali Miloševićevo vreme, mediji su i dalje izloženi političkim i drugim pritiscima, koji se najsnažnije reflektuju kroz njihov materijalni položaj i finansijsku zavisnost.
Ključni problemi sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji su koncentracija vlasništva i netransparentno vlasništvo. Kada su u pitanju lokalni i regionalni mediji, tu se takođe pojavljuje i dodatni problem, jer su se, kroz brojne privatizacije, kao novi vlasnici pojavili ljudi sa sumnjivom prošlošću i sumnjivo stečenim kapitalom.
Kada je u pitanju vlasnička struktura nad medijima, Srbija nije poštovala ni sopstvene zakone. Privatizacija još uvek nije završena, a na brojnim mestima, gde se utvrđene ozbiljne nepravilnosti, često je i poništavana, tako da je gotovo nemoguće utvrditi vlasničku pozadinu, ukoliko ti mediji nisu ugašeni.
Direktor medijske dokumentacije "Ebart" Velimir Ćurgus Kazimir, takvu situaciju opisuje kao “veoma osenčenu”.
“S jedne strane, jasno je kad je vlasnik stranac, kao što je to pitanju list “Blic”, ili od nedavno “NIN”, onda je to vrlo transparentno, ali kad su u pitanju domaći vlasnici, onda to više nije tako transparentno i tu onda ulazimo u svu zonu,” ocenjuje on.
Ono što zaobilazi tu sivu zonu, su i mediji u državnom vlasništvu i javni servis – Radio televizija Srbije, koja je praktično vlasništvo svih građana. U svom direktnom posedu država ima agenciju TANJUG, a ima i udela u nekim od vodećih listova, kao što su “Politika” i “Večernje novosti”, ali i na nižem nivou, medije u lokalnim samoupravama.
Poseban korpus čine mediji sa nejasnom vlasničkom strukturom, koji otvaraju prostor za brojne uticaje, pritiske i manipulacije od strane raznih političkih i finansijskih centara moći.
Jelka Jovanović, arhivJelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i urednica Novinske agencije Beta:
“Mislim da bi mogao da dobije Nobelovu nagradu čovek koji istraži ko je vlasnik “Presa”, “Kurira”, “Pravde”… Sad govorim o tim nekim novinama koje imaku kakav – takav uticaj na javno mnenje, ili pak, veliki uticaj.”
Velike nepoznanice su, čak, i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.
“Mimo zakona, izgleda, da u ovom trenutku jedna strana kompanija poseduje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, što je suprotno Zakonu o radiodifuziji. Takođe se priča, da vlasnik jedne od najvećih televizija sa nacionalnom frekvencijom ima značajan udeo, ako ne i celu drugu televiziju. Međutim, to je nemoguće dokazati papirima, bar onima koji su dostupni javnosti”, kaže Jovanovićeva.
Suptilni pritisci
Na koji način se, kroz korpus medija sa netransparentnim vlasničkim odnosima, šire uticaji raznoraznih političkih, finansijskih i drugih centara moći?
“Nije uticaj u tome da se pletu bajke, ili da se opevaju neke ličnosti ili institucije, već u tome da one izbegavaju da budu suočene sa javnošću, i da se uopšte nađu u medijima. Ovde se veće pare daju da se ne bi o nečemo pisalo i govorilo, nego suprotno. Taj pritisak nije toliko otvoren. Niko neće reći – ja ću te zatvoriti kao medij, ako ti ne uradiš to i to. Ovde se taj pritisak radi na mnogo suptilniji način", kaže Velimir Ćurgus Kazimir.
Takvoj vrsti suptilnosti izloženi su i mediji sa veoma transparentnom vlasničkom strukturom, kao što je slučaj sa Radio-televizijom B92, koju prvi čovek Veran Matić opisuje kao:
“Psa čuvara demokratije, javnog interesa i snažnog borca protiv korupcije, koji je vodeći medij kada je reč o suočavanju sa prošlošću na prostorima bivše Jugoslavije.”
Pritisci na ovaj medij se, prvenstveno, manifestuju kroz ukidanje marketinških budžeta od kompanija koje se pominju u negativnom kontekstu, ili se, pak, snažno smanjuje njihovo finansijsko prisustvo.
“Jedna od najupečljativijih situacija je od pre četiri, ili pet godina, kada je Delta, najveća kompanija, ukinula bilo kakvo oglašavanje na svim medijima iz kuće B92. Svakako je to nanelo određenu štetu, ali još veću štetu je nanelo lobiranje iste kompanije kod drugih kompanija da slede taj put”, kaže Matić.
Ovakvih pritisaka nisu pošteđeni ni pisani mediji, koji odolevajući izazovima krupnog kapitala, pokušavaju da egzistiraju, držeći se osnovnih novinarskih načela?
Zoran Panović, foto: Danas, Stanislav Milojković"Veoma teška pozicija je kad niste ničiji, a trudite se da budete profesionalni. A svi ti znaju da niste njihovi", kaže glavni i odgovorni urednik lista Danas Zoran Panović.
Sa kakvim problemima se suočava ovaj list?
“Novine kojima sam ja na čelu imaju taj problem što su, faktički, ostale jedini dnevni nacionalni list u Srbiji. Znači da su to novine u kojima nema stranih kompanija, nema domaćih tajkuna, nema države…To je veoma teška pozicija – niste ničiji, a trudite se da budete profesionalni. A svi ti znaju da niste njihovi. To je veoma tvrda situacija, muka sa oglasima, ali nekako tu plivamo. Nije prijatno. Osećamo tu nelagodu naše javne scene koja zna da ne pripadamo nikom od njih”, kaže Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas.
Pretnje smrću
Pored finansijskih pritisaka, pojedini novinari izloženi su mnogo ozbiljnim problemima – pretnjama smrću.
Već godinu dana, pod svakodnevnom zaštitom policije je novinarka B92 Brankica Stanković, ali toga nisu pošteđeni ni ostali zaposleni u ovoj medijskoj kući.
“Oteženu situaciju imamo u poslednje dve godine, od kada je, praktično, naša zgrada pod stalnom zaštitom policije, jer je procena da je egzistencija B92 ugrožena, s obzirom na činjenicu da brojne grupe žele da spale zgradu i da na taj način unište B92”, navodi Veran Matić.
Generalno gledano, u najtežoj situaciji su, ipak, lokalni mediji.
Novinari lokalnih medija, daleko od očiju šire javnosti i pod konstantnim prizmom lokalnih političkih i finansijskih moćnika, često su, kako zapaža Velimir Ćurgus Kazimir – izloženi najprizemnijim i najprimitivnijm pritiscima.
“A mogao bih reći i najopasnijim. Tamo gde se svako može prepoznati, svaki komšija, u nekom mediju da je prozvan zbog ovoga ili onoga, situacija za novinare je sasvim drukčija nego u nacionalnim medijima gde neke teme, da kažem, su toliko opšte i opštepoznate da teško možemo da kažemo da je novinar pokretanjem tih tema ugrožen”, ocenjuje Ćurgus Kazimir.
U ovakvoj medijskoj atmosferi teško se može isključiti i uticaj kriminalnih krugova, mada o tome, bar za sada, ne postoje pouzdani pokazatelji.
“Što ne znači da ne postoji. Evo, vidite da je istraga protiv Darka Šarića, i njegova ulaganja kroz različite privatizacije, vodi na razna mesta. Ne bi me čudilo da dođe i do nekih medija, ukljulčujući i velike medije. Ali, koliko ja znam, nema do sada dokaza", kaže Jelka Jovanović.
Ključni problemi sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji su koncentracija vlasništva i netransparentno vlasništvo. Kada su u pitanju lokalni i regionalni mediji, tu se takođe pojavljuje i dodatni problem, jer su se, kroz brojne privatizacije, kao novi vlasnici pojavili ljudi sa sumnjivom prošlošću i sumnjivo stečenim kapitalom.
Kada je u pitanju vlasnička struktura nad medijima, Srbija nije poštovala ni sopstvene zakone. Privatizacija još uvek nije završena, a na brojnim mestima, gde se utvrđene ozbiljne nepravilnosti, često je i poništavana, tako da je gotovo nemoguće utvrditi vlasničku pozadinu, ukoliko ti mediji nisu ugašeni.
Direktor medijske dokumentacije "Ebart" Velimir Ćurgus Kazimir, takvu situaciju opisuje kao “veoma osenčenu”.
“S jedne strane, jasno je kad je vlasnik stranac, kao što je to pitanju list “Blic”, ili od nedavno “NIN”, onda je to vrlo transparentno, ali kad su u pitanju domaći vlasnici, onda to više nije tako transparentno i tu onda ulazimo u svu zonu,” ocenjuje on.
Ono što zaobilazi tu sivu zonu, su i mediji u državnom vlasništvu i javni servis – Radio televizija Srbije, koja je praktično vlasništvo svih građana. U svom direktnom posedu država ima agenciju TANJUG, a ima i udela u nekim od vodećih listova, kao što su “Politika” i “Večernje novosti”, ali i na nižem nivou, medije u lokalnim samoupravama.
Poseban korpus čine mediji sa nejasnom vlasničkom strukturom, koji otvaraju prostor za brojne uticaje, pritiske i manipulacije od strane raznih političkih i finansijskih centara moći.
“Mislim da bi mogao da dobije Nobelovu nagradu čovek koji istraži ko je vlasnik “Presa”, “Kurira”, “Pravde”… Sad govorim o tim nekim novinama koje imaku kakav – takav uticaj na javno mnenje, ili pak, veliki uticaj.”
Velike nepoznanice su, čak, i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.
“Mimo zakona, izgleda, da u ovom trenutku jedna strana kompanija poseduje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, što je suprotno Zakonu o radiodifuziji. Takođe se priča, da vlasnik jedne od najvećih televizija sa nacionalnom frekvencijom ima značajan udeo, ako ne i celu drugu televiziju. Međutim, to je nemoguće dokazati papirima, bar onima koji su dostupni javnosti”, kaže Jovanovićeva.
Suptilni pritisci
Na koji način se, kroz korpus medija sa netransparentnim vlasničkim odnosima, šire uticaji raznoraznih političkih, finansijskih i drugih centara moći?
“Nije uticaj u tome da se pletu bajke, ili da se opevaju neke ličnosti ili institucije, već u tome da one izbegavaju da budu suočene sa javnošću, i da se uopšte nađu u medijima. Ovde se veće pare daju da se ne bi o nečemo pisalo i govorilo, nego suprotno. Taj pritisak nije toliko otvoren. Niko neće reći – ja ću te zatvoriti kao medij, ako ti ne uradiš to i to. Ovde se taj pritisak radi na mnogo suptilniji način", kaže Velimir Ćurgus Kazimir.
Takvoj vrsti suptilnosti izloženi su i mediji sa veoma transparentnom vlasničkom strukturom, kao što je slučaj sa Radio-televizijom B92, koju prvi čovek Veran Matić opisuje kao:
“Psa čuvara demokratije, javnog interesa i snažnog borca protiv korupcije, koji je vodeći medij kada je reč o suočavanju sa prošlošću na prostorima bivše Jugoslavije.”
Pritisci na ovaj medij se, prvenstveno, manifestuju kroz ukidanje marketinških budžeta od kompanija koje se pominju u negativnom kontekstu, ili se, pak, snažno smanjuje njihovo finansijsko prisustvo.
“Jedna od najupečljativijih situacija je od pre četiri, ili pet godina, kada je Delta, najveća kompanija, ukinula bilo kakvo oglašavanje na svim medijima iz kuće B92. Svakako je to nanelo određenu štetu, ali još veću štetu je nanelo lobiranje iste kompanije kod drugih kompanija da slede taj put”, kaže Matić.
Ovakvih pritisaka nisu pošteđeni ni pisani mediji, koji odolevajući izazovima krupnog kapitala, pokušavaju da egzistiraju, držeći se osnovnih novinarskih načela?
Sa kakvim problemima se suočava ovaj list?
“Novine kojima sam ja na čelu imaju taj problem što su, faktički, ostale jedini dnevni nacionalni list u Srbiji. Znači da su to novine u kojima nema stranih kompanija, nema domaćih tajkuna, nema države…To je veoma teška pozicija – niste ničiji, a trudite se da budete profesionalni. A svi ti znaju da niste njihovi. To je veoma tvrda situacija, muka sa oglasima, ali nekako tu plivamo. Nije prijatno. Osećamo tu nelagodu naše javne scene koja zna da ne pripadamo nikom od njih”, kaže Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas.
Pretnje smrću
Pored finansijskih pritisaka, pojedini novinari izloženi su mnogo ozbiljnim problemima – pretnjama smrću.
Već godinu dana, pod svakodnevnom zaštitom policije je novinarka B92 Brankica Stanković, ali toga nisu pošteđeni ni ostali zaposleni u ovoj medijskoj kući.
“Oteženu situaciju imamo u poslednje dve godine, od kada je, praktično, naša zgrada pod stalnom zaštitom policije, jer je procena da je egzistencija B92 ugrožena, s obzirom na činjenicu da brojne grupe žele da spale zgradu i da na taj način unište B92”, navodi Veran Matić.
Generalno gledano, u najtežoj situaciji su, ipak, lokalni mediji.
Novinari lokalnih medija, daleko od očiju šire javnosti i pod konstantnim prizmom lokalnih političkih i finansijskih moćnika, često su, kako zapaža Velimir Ćurgus Kazimir – izloženi najprizemnijim i najprimitivnijm pritiscima.
“A mogao bih reći i najopasnijim. Tamo gde se svako može prepoznati, svaki komšija, u nekom mediju da je prozvan zbog ovoga ili onoga, situacija za novinare je sasvim drukčija nego u nacionalnim medijima gde neke teme, da kažem, su toliko opšte i opštepoznate da teško možemo da kažemo da je novinar pokretanjem tih tema ugrožen”, ocenjuje Ćurgus Kazimir.
U ovakvoj medijskoj atmosferi teško se može isključiti i uticaj kriminalnih krugova, mada o tome, bar za sada, ne postoje pouzdani pokazatelji.
“Što ne znači da ne postoji. Evo, vidite da je istraga protiv Darka Šarića, i njegova ulaganja kroz različite privatizacije, vodi na razna mesta. Ne bi me čudilo da dođe i do nekih medija, ukljulčujući i velike medije. Ali, koliko ja znam, nema do sada dokaza", kaže Jelka Jovanović.