Na Kosovu trenutno je licencirano 104 emitera, 21 televizija a ostalo su radio stanice. Pored javnog servisa Radio-Televizije Kosova, postoje još dve nacionalne televizije, Televizija 21 i Kohavision TV.
Iako nadležni iz Nezavisne komisije za medije kažu da na Kosovu, barem legalno, ni jedna dozvola za elektronski medij nije izdata nekom ko pripada političkom subjektu, drugi ipak smatraju da gotovo iza svakog medija, direktno ili indirektno, stoji neka partija.
Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih novinara na Kosovu, kaže da je dovoljno da se ujutru pročitaju novine ili da se pažljivo proprati sadržaj radio-televizijskih programa, i da se shvati koji medij podržava koji politički subjekat ili političku ličnost.
“Nažalost, većina vlasnika medija na Kosovu drže svoje medije upravo zbog političkih i biznis interesa. Bez obzira što oni javno ili zvanično ne kažu da pripadaju jednom političkom krilu, i oni su na neki način uvučeni u politiku. Veoma je vidljivo da se sadržaj medija diriguje od strane vlasnika. Ne može se reći da urednici ili novinari mogu nezavisno da obavljaju posao a da se u to ne meša vlasnik medija”, kaže Mushkolaj.
Luan Latifi, vršilac dužnosti izvršnog šefa Nezavisne komisije za medije ipak kaže da, što se elektronskih medija tiče, a na osnovu uredbe o licenciranju ove komisije, nikako nije dozvoljno da vlasnik jednog medija bude neko ko je deo političke scene.
“U tom slučaju, na Kosovu, barem legalno, nijedna licenca nije izdata osobi koja je u politici. Tokom procesa dugoročnog licenciranja 2009. godine, bilo je sedam ili osam slučajeva da su vlasnici medija bili umešani u politiku. Komisija je poduzela sve mere predviđene zakonom i sredila ovo pitanje. Vlasnici koji su bili uključeni u politiku, ili su odustali od dozvole, ili su odustali od politike”, kaže Latifi.
Prikrivanje vlasništva
Međutim, poznato je da oni koji su odustali od licence, nisu zapravo odustali od samog upravljanja medijem, već se medij vodi na nekog drugog.
Mushkolaj dodaje da je jedan od glavnih problema na Kosovu i nedostatak nezavisnosti rada javnog servisa Radio-Televizije Kosova, koji predstavlja najvažniji medij na Kosovu, a koji je i dalje adresa mnogih političkih napora za mešanje u uređivačku politiku ovog medija.
Do pre godinu dana, građani Kosova izvršavali pretplatu za javni servis putem računa za električnu energiju, što je sada ukinuto.
“Jedan od razloga zašto je mešanje politike u javni servis moguć je taj što se RTK sad za sad u potpunosti finansira iz budžeta Kosova, tako da neosiguravanje nezavisnog finansiranja, dozvoljava mešanje vlade ili drugih institucija i interesnih grupa u njihovu uređivačku politiku”, navodi Mushkolaj.
On takođe dodaje da su plate novinara na Kosovu uglavnom veoma niske, tako da su oni izloženi manipulaciji kako bi ispunili svoje potrebe.
“To predstavlja veliki problem na Kosovu. Novinari će tražiti ostale oblike rada kako bi ispunili svoje potrebe što se tiče finansija. Oni mogu služiti raznim opcijama i grupama. U tom slučaju, ne možemo govoriti o nezavisnom novinarstvu, već o novinaru koji je angažovan od strane neke partije ili biznisa, i na taj način posao novinara gubi svoj kvalitet i cilj”, zaključuje Mushkolaj.
Iako nadležni iz Nezavisne komisije za medije kažu da na Kosovu, barem legalno, ni jedna dozvola za elektronski medij nije izdata nekom ko pripada političkom subjektu, drugi ipak smatraju da gotovo iza svakog medija, direktno ili indirektno, stoji neka partija.
Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih novinara na Kosovu, kaže da je dovoljno da se ujutru pročitaju novine ili da se pažljivo proprati sadržaj radio-televizijskih programa, i da se shvati koji medij podržava koji politički subjekat ili političku ličnost.
“Nažalost, većina vlasnika medija na Kosovu drže svoje medije upravo zbog političkih i biznis interesa. Bez obzira što oni javno ili zvanično ne kažu da pripadaju jednom političkom krilu, i oni su na neki način uvučeni u politiku. Veoma je vidljivo da se sadržaj medija diriguje od strane vlasnika. Ne može se reći da urednici ili novinari mogu nezavisno da obavljaju posao a da se u to ne meša vlasnik medija”, kaže Mushkolaj.
Luan Latifi, vršilac dužnosti izvršnog šefa Nezavisne komisije za medije ipak kaže da, što se elektronskih medija tiče, a na osnovu uredbe o licenciranju ove komisije, nikako nije dozvoljno da vlasnik jednog medija bude neko ko je deo političke scene.
“U tom slučaju, na Kosovu, barem legalno, nijedna licenca nije izdata osobi koja je u politici. Tokom procesa dugoročnog licenciranja 2009. godine, bilo je sedam ili osam slučajeva da su vlasnici medija bili umešani u politiku. Komisija je poduzela sve mere predviđene zakonom i sredila ovo pitanje. Vlasnici koji su bili uključeni u politiku, ili su odustali od dozvole, ili su odustali od politike”, kaže Latifi.
Prikrivanje vlasništva
Međutim, poznato je da oni koji su odustali od licence, nisu zapravo odustali od samog upravljanja medijem, već se medij vodi na nekog drugog.
Mushkolaj dodaje da je jedan od glavnih problema na Kosovu i nedostatak nezavisnosti rada javnog servisa Radio-Televizije Kosova, koji predstavlja najvažniji medij na Kosovu, a koji je i dalje adresa mnogih političkih napora za mešanje u uređivačku politiku ovog medija.
Do pre godinu dana, građani Kosova izvršavali pretplatu za javni servis putem računa za električnu energiju, što je sada ukinuto.
“Jedan od razloga zašto je mešanje politike u javni servis moguć je taj što se RTK sad za sad u potpunosti finansira iz budžeta Kosova, tako da neosiguravanje nezavisnog finansiranja, dozvoljava mešanje vlade ili drugih institucija i interesnih grupa u njihovu uređivačku politiku”, navodi Mushkolaj.
On takođe dodaje da su plate novinara na Kosovu uglavnom veoma niske, tako da su oni izloženi manipulaciji kako bi ispunili svoje potrebe.
“To predstavlja veliki problem na Kosovu. Novinari će tražiti ostale oblike rada kako bi ispunili svoje potrebe što se tiče finansija. Oni mogu služiti raznim opcijama i grupama. U tom slučaju, ne možemo govoriti o nezavisnom novinarstvu, već o novinaru koji je angažovan od strane neke partije ili biznisa, i na taj način posao novinara gubi svoj kvalitet i cilj”, zaključuje Mushkolaj.