Javnost u Srbiji, kao i Brisel, sa interesovanjem čekaju da vide kakvu će rezoluciju o Srebrenici usvojiti Parlament Srbije. Vladajuća Demokratska stranka pokušava da dođe do kompromisa između parlamentarnih stranaka najrazličitije orijentacije - od bivših Miloševićevih socijalista, dakle onih koji su u ime Srbije donosili ratne odluke 90-ih, do Nikolićevih naprednjaka, novopečenih evropejaca koji su se otcepili od Šešeljeve Radikalne stranke koja je harala po ratištima u Bosni i Hrvatskoj.
Hoće li moći i da li će kompromis značiti odustajanje od kvalifikacije „genocid“ i kako bi na to reagovali u Briselu?
Jelena Trivan iz Demokratske stranke nam je rekla da još nije počeo konkretan rad na dokumentu o Srebrenici. Rezoluciju treba da predloži grupa poslanika i to se još nije desilo, tvrdi ona, ne zbog nesporazuma, već zbog toga što postoje neke prethodne parlamentarne obaveze.
Javnost je inače, obaveštena da nema političkog konsenzusa oko termina koji će biti upotrebljen u osudi onoga što se dogodilo u Srebrenici. Kakav je kompromis moguć na kome insistira vladajuća većina, očigledno nespremna da samo na sebe preuzme odgovornost za odnos prema Srebrenici, pitanju na kome se još i danas u Srbiji mogu dobiti ili izgubiti glasači?
Jelena Trivan„Opet imamo proklamovane branitelje Srba i branitelje žrtava, sa jedne i sa druge strane. Suština deklaracije nije to, nego da pokažemo da oba pola Srbije, da cela Srbija jednako osuđuje zločin", kaže Jelena Trivan.
RSE: Vi ste pomenuli reč zločin, da li je to namerno ili slučajno? Niste pomenuli genocid.
Trivan: Reč genocid je pravni termin. Ja, obično ,kada kvalifikujem zločine koji su se dogodili u prošlosti, dajem im zajedničko ime - zločin. Srebrenica je kvalifikovaa u Međunarodnom sudu pravde kao genocid a zločin je jedan opštiji naziv koji koristimo i za druge zločine koji nisu dobili takvu pravnu kvalifikaciju. I to je sve.
Nenad Prokić iz Liberalno demokratske stranke koja ima jasan stav - treba osuditi srebrenički genocid, za naš program kaže o tome šta se događa u Parlamentu:
„Pregovara se, koliko ja nezvanično znam, da li će biti upotrebljen termin zločin ili genocid sa teritorijalnim organičenjem i mislim da će to pokaziti postoji li zrelost srpskog društva i institucija da se suoči sa onim što je rađeno u ime srpskog naroda proteklih 20 godina. Mislim da smo jedino mi iz LDP-a spremni da prihvatimo odluku Međunarodnog suda pravde u terminu koji je tamo naznačen."
Nenad ProkićRSE: Dakle, vi i Demokratska stranka.
Prokić: Ne, mi - liberalna. Ne znam za Demokratsku.
RSE: Da li biste vi glasali za rezoluciju u kojoj nema termina genocid?
Prokić: Nećemo, mi smo predložili našu Rezoluciju u kojoj to treba da bude tako kako jeste.
Kao što se osluškuju signali iz vladajuće koalicije, tako se sa interesovanjem očekuje i stav novih evropejeaca, bivših radikala Tomislava Nikolića koji nisu još nikada likvidaciju hiljade Bošnjaka u Srebrenici nazvali genocidom ali koji su, smatra se u javnosti, napravili veliki iskorak osuđujući taj „strašan zločin„. Oni oprezno kažu da čekaju da vide predloženi tekst, kako bi se prema njemu odredili.
Domaći akteri verovatno osluškuju ne samo kako će domaća javnost reagovati, već i Brisel. Kako bi, dakle, Brisel reagovao na rezoluciju o Srebrenici u kome ne bi bilo odrednice genocid - pitali smo izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, a on nas je uputio na jednu drugu adresu:
Jelko Kacin, Foto: Midhat Poturović„Ona institucija od koje u ovom momentu najviše zavisi dinamika približavanja Srbije EU je u Beogradu. To je Skupština Srbije. A onaj koji veoma pažljivo prati šta se događa nije samo izvestilac za Srbiju, nego je to gospodin Bramerc koji mora dati sledeći izveštaj o napretku Srbije u uspostavljanju pune saradnje sa Haškim tribunalom. I odgovor na vaše pitanje je srpska poruka Bramercu i on će je, u svakom slučaju, uvažiti.„
Jeljko Kacin podseća da se u Rezoluciji Evropskog parlamenta odaje pošta svim žrtvama Zapadnog Balkana i da je to urađeno upravo da bi se Beogradu olakšalo njeno usvajanje. Parlamenti Makedonije, Crne Gore i Hrvatske su usvojili tu evropsku rezoluciju, podseća Kacin:
„E, sad ako Srbija misli da je to jedina zemlja Zapadnog Balkana koja se, na neki način, odvaja od toga, ona samim tim šalje poruku da ne razume šta se događalo u bliskoj prošlosti. Jer, imamo samo jednu odluku samo jednog suda i ta govori o genocidu u Srebrenici.“
Nenad Prokić iz proevropske liberalne partije na koju, između ostalih manjih partija, može pasti odluka o sudbini tog dokumenta ako dođe do raskola u Parlamentu, smatra da rezolucija Evropskog parlamenta obavezuje Srbiju koja želi da postane deo evropske zajednice koju on naziva ‘novom domovinom’:
“Ja ne znam da se o tome može raspravljati. da li se može raspravljati o tome da buduća država u koju treba da uđemo treba da promeni svoju Rezoluciju, jer mi nismo spremni da taj termin podnesemo? Ako nismo spremni, ne treba tamo ni da ulazimo.”
Evropski parlament je 15. januara prošle godine usvojio Rezoluciju o Srebrenici.
Pročitajte i ovo:
Tadić: Razdvojićemo rezolucije, ali ćemo obe usvojiti
Sramota i apsurd nemati rezoluciju u BiH
Genocid u Srebrenici: završiti sa poricanjem
U ogledalu 'vrijednosti'
Dan sjećanja na genocid političko pitanje
Srbija treba da izađe iz stalnog poricanja
Hoće li moći i da li će kompromis značiti odustajanje od kvalifikacije „genocid“ i kako bi na to reagovali u Briselu?
Jelena Trivan iz Demokratske stranke nam je rekla da još nije počeo konkretan rad na dokumentu o Srebrenici. Rezoluciju treba da predloži grupa poslanika i to se još nije desilo, tvrdi ona, ne zbog nesporazuma, već zbog toga što postoje neke prethodne parlamentarne obaveze.
Javnost je inače, obaveštena da nema političkog konsenzusa oko termina koji će biti upotrebljen u osudi onoga što se dogodilo u Srebrenici. Kakav je kompromis moguć na kome insistira vladajuća većina, očigledno nespremna da samo na sebe preuzme odgovornost za odnos prema Srebrenici, pitanju na kome se još i danas u Srbiji mogu dobiti ili izgubiti glasači?
RSE: Vi ste pomenuli reč zločin, da li je to namerno ili slučajno? Niste pomenuli genocid.
Trivan: Reč genocid je pravni termin. Ja, obično ,kada kvalifikujem zločine koji su se dogodili u prošlosti, dajem im zajedničko ime - zločin. Srebrenica je kvalifikovaa u Međunarodnom sudu pravde kao genocid a zločin je jedan opštiji naziv koji koristimo i za druge zločine koji nisu dobili takvu pravnu kvalifikaciju. I to je sve.
Nenad Prokić iz Liberalno demokratske stranke koja ima jasan stav - treba osuditi srebrenički genocid, za naš program kaže o tome šta se događa u Parlamentu:
„Pregovara se, koliko ja nezvanično znam, da li će biti upotrebljen termin zločin ili genocid sa teritorijalnim organičenjem i mislim da će to pokaziti postoji li zrelost srpskog društva i institucija da se suoči sa onim što je rađeno u ime srpskog naroda proteklih 20 godina. Mislim da smo jedino mi iz LDP-a spremni da prihvatimo odluku Međunarodnog suda pravde u terminu koji je tamo naznačen."
Biće to i poruka Bramercu
Prokić: Ne, mi - liberalna. Ne znam za Demokratsku.
RSE: Da li biste vi glasali za rezoluciju u kojoj nema termina genocid?
Prokić: Nećemo, mi smo predložili našu Rezoluciju u kojoj to treba da bude tako kako jeste.
Kao što se osluškuju signali iz vladajuće koalicije, tako se sa interesovanjem očekuje i stav novih evropejeaca, bivših radikala Tomislava Nikolića koji nisu još nikada likvidaciju hiljade Bošnjaka u Srebrenici nazvali genocidom ali koji su, smatra se u javnosti, napravili veliki iskorak osuđujući taj „strašan zločin„. Oni oprezno kažu da čekaju da vide predloženi tekst, kako bi se prema njemu odredili.
Domaći akteri verovatno osluškuju ne samo kako će domaća javnost reagovati, već i Brisel. Kako bi, dakle, Brisel reagovao na rezoluciju o Srebrenici u kome ne bi bilo odrednice genocid - pitali smo izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, a on nas je uputio na jednu drugu adresu:
Jeljko Kacin podseća da se u Rezoluciji Evropskog parlamenta odaje pošta svim žrtvama Zapadnog Balkana i da je to urađeno upravo da bi se Beogradu olakšalo njeno usvajanje. Parlamenti Makedonije, Crne Gore i Hrvatske su usvojili tu evropsku rezoluciju, podseća Kacin:
„E, sad ako Srbija misli da je to jedina zemlja Zapadnog Balkana koja se, na neki način, odvaja od toga, ona samim tim šalje poruku da ne razume šta se događalo u bliskoj prošlosti. Jer, imamo samo jednu odluku samo jednog suda i ta govori o genocidu u Srebrenici.“
Nenad Prokić iz proevropske liberalne partije na koju, između ostalih manjih partija, može pasti odluka o sudbini tog dokumenta ako dođe do raskola u Parlamentu, smatra da rezolucija Evropskog parlamenta obavezuje Srbiju koja želi da postane deo evropske zajednice koju on naziva ‘novom domovinom’:
“Ja ne znam da se o tome može raspravljati. da li se može raspravljati o tome da buduća država u koju treba da uđemo treba da promeni svoju Rezoluciju, jer mi nismo spremni da taj termin podnesemo? Ako nismo spremni, ne treba tamo ni da ulazimo.”
Evropski parlament je 15. januara prošle godine usvojio Rezoluciju o Srebrenici.
Pročitajte i ovo:
Tadić: Razdvojićemo rezolucije, ali ćemo obe usvojiti
Sramota i apsurd nemati rezoluciju u BiH
Genocid u Srebrenici: završiti sa poricanjem
U ogledalu 'vrijednosti'
Dan sjećanja na genocid političko pitanje
Srbija treba da izađe iz stalnog poricanja
