Političari i javnost u Srbiji nemaju jedinstven stav kada je reč o predlogu da Parlament Srbije treba da usvoji i u kom obliku Deklaraciju o Srebrenici. Koliko je stvar složena pokazuje i činjenica da čak i ministri u vladi imaju suprotne stavove.
Politička scena podeljena je u tri grupe. Prvo, na one koji veruju da treba doneti dve deklaracije, jedna kojojm se osuđuje genocid nad Bošnjacima, a druga, kojom se osuđuje zločin nad Srbima, zatim na one koji smatraju da treba doneti jednu jedinstvenu deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, nevezano za nacionalnost i mesto gde je zločin počinjen, i, na kraju, na one koji smtraju da je deklaracija o Srebrenici jedinstvena i važna i da zbog toga mora biti doneta u obliku koji je pre oko godinu dana usvojio i Evropski parlament.
Njegov izvestilac za Srbiju, Jelko Kacin, kaže za RSE da smatra da je usvajanje samo jedne deklaracije i to one kojom bi se osudili svi zločini u nekadašnjom SFRJ, loše i pogrešno.
“Prvo, ako se ta rezolucija o osudi svih zločina usvaja, ja bih svakako predložio da ti koji to predlažu pročitaju rezoluciju koju je doneo Evropski paralament i šta u njoj piše. To je dokument koji ima pet tačaka I prva tačka počinje sa osuđivanjem svih zločina na tlu nekadašnje Jugoslavije, što znači da oni koji predlažu da se donesu dve deklaracije nisu pročitali ovu koju je doneo Evropski paralament I sada imamo situaciju kada neki ljudi o toj rezoluciji “govore napamet”, kaže Kacin.
Koliko je stvar složena pokazuje i činjenica da i ministri u vladi Mirka Cvetkovića imaju suprotne stavove. I dok ministarka pravde Snežana Malović podržava ideju o usvajanju dve deklaracije kojima bi se osudio zločin u Srebrenici, ali i svi ostali zločini počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije, dotle ministar policije i predsednik SPS-a Ivica Dačić smatra da bi jednom rezolucijom trebalo osuditi sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
“SPS nikada nije bio protiv donošenja rezolucije o Srebrenici. Mi smo i prošli put, kada je to bila jedna od gorućih tema, smatrali da nije dobro doneti samo deklaraciju o Srebrenici, već je potrebno doneti deklaracije o osudi svih zločina koji su počinjeni na prostoru nekadašnje Jugoslavije, bez obzira na nacionalnu pripadnost I bez obzira na počinioce”, kaže on.
Jelko Kacin smatra da stavovi Ivice Dačića nisu dobri ni po budućnost Srbije, ali ni po stabilnost u regionu:
“On se ponovo, na neki način, vezuje na Miloševića koji je simbol svega onoga što se dešavalo u nekadašnjoj Jugoslaviji, ipak su stvari došle iz Srbije, a ne iz drugih delova te države. Zato smatram da bi upravo Srbija trebala iskoristiti tu priliku da se sa svojim jasnim odnosom prema prošlosti i prema najstrašnijem zločinu, jer nema nijednog koji sem zločina u Srebrenici odlukom suda proglašen genocidom, rasteretila prošlosti I okrenula budućnosti”, kaže on.
SUOČAVANJE SA ISTINOM
Međunarodni sud pravde pre tri godine presudio je da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid koji je Srbija prvo propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce.
Ove godine u julu biće tačno 15 godina od zločina u Srebrenici, a stradanje više od osam hiljada Bošnjaka i dalje je tema oko koje se u Srbiji vodi oštra debata.
Međutim, iako su mišljenja u vezi sa usvajanjem deklaracije o Srebrenici podeljenja, sociološkinja i eskpertkinja za pitanje geneocida Janja Beč-Nojman, kaže za RSE da je važno da Srbija usvoji samo jednu deklaraciju i to upravo onu koju je usvojio i Evropski parlament i time pokaže, ne samo spremnost na poštovanje evropskih standarda, već i empatiju prema žrtvama:
“U teorijskom smislu Srbija spada u zemlje o kojima se predaje kao primeru poricanja genocida, pa hajde da izađemo iz tog poricanja i da kažemo, to društvo je imalo snage da izađe iz toga. Da podsetim, kao što je genocid zločin države, jer bez nje taj zločin nije moguć, znači, nisu to tamo neki pijani pojedinci koji su tamo nešto napravili, tako je i poricanje genocida uvek strategija države. Hajde da izađemo iz te strategije poricanja i da se suočimo sa tim da bismo zaista ubrzali taj proces, a to će biti moguće usvajanjem rezolucije koju je usvojio i Evropski paralamet, jer ako kažemo da smo deo Evrope moramo poštovati i njene standarde. Hajde da završimo sa poricanjem”, kaže Beč-Nojman.
Politička scena podeljena je u tri grupe. Prvo, na one koji veruju da treba doneti dve deklaracije, jedna kojojm se osuđuje genocid nad Bošnjacima, a druga, kojom se osuđuje zločin nad Srbima, zatim na one koji smatraju da treba doneti jednu jedinstvenu deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, nevezano za nacionalnost i mesto gde je zločin počinjen, i, na kraju, na one koji smtraju da je deklaracija o Srebrenici jedinstvena i važna i da zbog toga mora biti doneta u obliku koji je pre oko godinu dana usvojio i Evropski parlament.
Njegov izvestilac za Srbiju, Jelko Kacin, kaže za RSE da smatra da je usvajanje samo jedne deklaracije i to one kojom bi se osudili svi zločini u nekadašnjom SFRJ, loše i pogrešno.
“Prvo, ako se ta rezolucija o osudi svih zločina usvaja, ja bih svakako predložio da ti koji to predlažu pročitaju rezoluciju koju je doneo Evropski paralament i šta u njoj piše. To je dokument koji ima pet tačaka I prva tačka počinje sa osuđivanjem svih zločina na tlu nekadašnje Jugoslavije, što znači da oni koji predlažu da se donesu dve deklaracije nisu pročitali ovu koju je doneo Evropski paralament I sada imamo situaciju kada neki ljudi o toj rezoluciji “govore napamet”, kaže Kacin.
Ove godine u julu biće tačno 15 godina od zločina u Srebrenici, a stradanje više od osam hiljada Bošnjaka i dalje je tema oko koje se u Srbiji vodi oštra debata
Koliko je stvar složena pokazuje i činjenica da i ministri u vladi Mirka Cvetkovića imaju suprotne stavove. I dok ministarka pravde Snežana Malović podržava ideju o usvajanju dve deklaracije kojima bi se osudio zločin u Srebrenici, ali i svi ostali zločini počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije, dotle ministar policije i predsednik SPS-a Ivica Dačić smatra da bi jednom rezolucijom trebalo osuditi sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
“SPS nikada nije bio protiv donošenja rezolucije o Srebrenici. Mi smo i prošli put, kada je to bila jedna od gorućih tema, smatrali da nije dobro doneti samo deklaraciju o Srebrenici, već je potrebno doneti deklaracije o osudi svih zločina koji su počinjeni na prostoru nekadašnje Jugoslavije, bez obzira na nacionalnu pripadnost I bez obzira na počinioce”, kaže on.
Jelko Kacin smatra da stavovi Ivice Dačića nisu dobri ni po budućnost Srbije, ali ni po stabilnost u regionu:
“On se ponovo, na neki način, vezuje na Miloševića koji je simbol svega onoga što se dešavalo u nekadašnjoj Jugoslaviji, ipak su stvari došle iz Srbije, a ne iz drugih delova te države. Zato smatram da bi upravo Srbija trebala iskoristiti tu priliku da se sa svojim jasnim odnosom prema prošlosti i prema najstrašnijem zločinu, jer nema nijednog koji sem zločina u Srebrenici odlukom suda proglašen genocidom, rasteretila prošlosti I okrenula budućnosti”, kaže on.
SUOČAVANJE SA ISTINOM
Međunarodni sud pravde pre tri godine presudio je da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid koji je Srbija prvo propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce.
Ove godine u julu biće tačno 15 godina od zločina u Srebrenici, a stradanje više od osam hiljada Bošnjaka i dalje je tema oko koje se u Srbiji vodi oštra debata.
Međutim, iako su mišljenja u vezi sa usvajanjem deklaracije o Srebrenici podeljenja, sociološkinja i eskpertkinja za pitanje geneocida Janja Beč-Nojman, kaže za RSE da je važno da Srbija usvoji samo jednu deklaraciju i to upravo onu koju je usvojio i Evropski parlament i time pokaže, ne samo spremnost na poštovanje evropskih standarda, već i empatiju prema žrtvama:
“U teorijskom smislu Srbija spada u zemlje o kojima se predaje kao primeru poricanja genocida, pa hajde da izađemo iz tog poricanja i da kažemo, to društvo je imalo snage da izađe iz toga. Da podsetim, kao što je genocid zločin države, jer bez nje taj zločin nije moguć, znači, nisu to tamo neki pijani pojedinci koji su tamo nešto napravili, tako je i poricanje genocida uvek strategija države. Hajde da izađemo iz te strategije poricanja i da se suočimo sa tim da bismo zaista ubrzali taj proces, a to će biti moguće usvajanjem rezolucije koju je usvojio i Evropski paralamet, jer ako kažemo da smo deo Evrope moramo poštovati i njene standarde. Hajde da završimo sa poricanjem”, kaže Beč-Nojman.