Prelazak na euro kao platežno sredstvo u Bosni i Hercegovini nije moguć dok ne budu ispunjeni kriteriji potrebni za ulazak u Monetarnu uniju. Bosna i Hercegovina nije ni blizu ispunjenja kriterija koji se odnose na nezaposlenost i vanjsko-trgovinski deficit, za šta su zadužene vlade na svim nivoima. To je, između ostalog, poručio i guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić nakon što je premijer RS-a Milorad Dodik izjavio da je krajnje vrijeme da konvertibilnu marku zamijeni euro.
Ekonomski analitičari ocjenjuju da BiH nema elementarnih ekonomskih uslova da uvede euro. Direktor Ekonomskog instituta u Sarajevu Anto Domazet:
„Ona može pretvoriti marku u euro, ali to je tehnička operacija i to nema nikakvog smisla - jer ako nemate ulazak u Monetarnu uniju, onda je tehničko pitanje prevođenja konvertibilne marke u euro besmisleno. Jednostavno, da biste ušli u Monetarnu uniju zemlja mora provesti duboke reforme koje su, inače, vezane i za njen status provođenja Sporazuma, status kandidata, status za prijem u članstvo itd.“
Izvršna direktorica Privredne komore RS-a Dragica Ristić smatra da bi uvođenje eura kao platežnog sredstva u BiH bilo dobro, prije svega, za izvoznike:
„Naši izvoznici imaju veoma nepovoljnu situaciju upravo zbog precijenjenosti konvertibilne marke i onda jednostavno ne mogu ostvariti te efekte u izvozu koje očekuju i koje njihova konkurencija gdje države imaju drugu monetarnu politiku uspijeva svojim privrednicima da obezbijedi. Smatram da bi ova incijativa, prije svega, bila pogodna za izvoznike, a s obzirom na ukupno stanje spoljno-trgovinske razmjene i stalno prisutan deficit u toj razmjeni, bilo da govorimo o RS-u ili o BiH i cjelini, onda sa tog aspekta je svakako ovo nešto što bi pomoglo tom sektoru privrede.“
Ekonomska analitičarka iz Banje Luke Svetlana Cenić:
„Evropska monetarna unija podrazumijeva spisak uslova koje BiH ne ispunjava. Ako je premijer mislio na crnogorski model ili nešto slično, onda bi to išlo po posebnoj dozvoli i odobrenju koje BiH ne može da dobije. Koliko znam, Evropska banka isto nije za to.“
Bh. ekonomija ni približno nije ispunila uslove da bi postala članica prvo EU a zatim i eurozone, navodi profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Fikret Čaušević:
„BiH mora još realizirati niz ekonomskih reformi i ostvariti još više stope rasta od onih koje su do sada realizirane da bi ispunila kriterije realne konvergencije i, naravno, institucionalne kriterije da bi se priključila zajednici koja se zove EU, a poslije toga i eurozoni. U tom smislu, BiH ne ispunjava uslove da postane članica eurozone. A jednostrano uvođenje eura bi, ustvari, samo značilo praktično pripremu za ekonomsku dezintegraciju BiH.“
S druge strane, ekonomski analitičar Duško Bogdanović navodi argumente koji bi išli u prilog inicijativi da konvertibilnu marku zamijeni euro:
„Ja ću reći samo to da su naši najveći spoljnotrgovinski partneri Hrvatska, pa Srbija, pa Crna Gora, Slovenija itd. Mi plaćamo evrima tim zemljama i one nama obratno. Sigurno da banke uzimaju značajnu proviziju za te finansijske transkacije. Time bi se, znači, smanjili troškovi privredi. Ne vidim neki ozbiljni razloga da jednostavno bi to izvelo neke komplikacije, tim više što je evro prisutan u privredi i ekonomiji BiH i s evrom se može u BiH platiti daleko liberalnije nego što je to slučaj u Hrvatskoj ili u Srbiji.“
Direktor Ekonomskog instituta u Sarajevu Anto Domazet:
„Ova izjava Milorada Dodika je ekonomski dosta bespredmetna, nesvrsishodna, nije aktualna, ali je politički za mene veliko ohrabrenje jer nastojanje da postanete članica Monetarne unije znači da priznajete državu BiH, znači da ćete se zalagati za njene institucije jer, kao što je poznato, samo države ulaze i u Evropsku uniju, a pogotovu u Monetarnu uniju. Da bi osigurale članstvo u Monetranoj uniji, one moraju imati praktično vrlo jake institucije koje upravljaju ekonomijom, nadziru, recimo, financijski sektor. Dakle, nema više agencija za bankarstvo na nivou entiteta nego to moraju obavljati državne institucije itd.“
Monetarna unija je najviši oblik integracije u okviru EU. Ekonomski je nelogično očekivati da taj najviši oblik prethodi onim koracima koje BiH mora učiniti na sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a jednostrano uvođenje eura značilo bi ekonomsku dezintegraciju BiH. Trenutno ne postoji nijedan ekonomski argument zbog kog bi konvertibilnu marku trebao zamijeniti euro, tvrde stručnjaci.
