Oko desetoro dece godišnje nađe se pred timom lekara u državnom Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" u Beogradu jer im nije moguće utvrditi pol.
"Najčešće se to manifestuje tako što na rođenju dobijemo bebu koja ima obeležja i jednih i drugih genitalija. Znači, genitalije oba pola", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Kojović, specijalista dečije hirurgije i urologije na Institutu, koji je referentna ustanova za interseks (međupolnu) decu.
Prema njegovim rečima, ta deca se prate i čeka se sa operativnim zahvatima do njihovog punoletstva jer "ne možete da pretpostavite u kom će polu ta osoba da se razvija".
To, međutim, nije bio slučaj u Srbiji do pre desetak godina, kada su, prema rečima Kojovića, na Institutu izvedene poslednje operacije "normalizacije pola" koje podrazumevaju prilagođavanje genitalija jednom polu.
"Praćene su te osobe kasnije tokom života, pa je viđeno da su se pravile greške", kaže Kojović.
Kristian Ranđelović iz Beograda navodi za RSE da je jedan od njih.
Neki delovi tela vas bole zato što imate ožiljak, a ne znate odakle ožiljak potiče- navodi Kristian Ranđelović
On kaže da mu je na rođenju pre više decenija u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), čiji je Srbija bila deo, "pripisan" ženski pol.
"Neki delovi tela vas bole zato što imate ožiljak, a ne znate odakle ožiljak potiče", kaže on dodajući da ne želi da govori o detaljima tih operacija, kao i da nije želeo da ispituje gde su i kako izvedene. Nije želeo da RSE objavi njegovu fotografiju.
Prema navodima Ujedinjenih nacija, interseks deca su često podvrgnuta "nepotrebnim hirurškim i drugim procedurama u cilju pokušaja da njihov izgled bude u skladu sa binarnim polnim stereotipima".
"Ove često nepovratne procedure mogu uzrokovati trajnu neplodnost, bol, inkontinenciju (bolest bešike), gubitak seksualne želje i doživotne mentalne bolesti, uključujući depresiju", navodi se na sajtu Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Kristian je jedina do sada javno deklarisana interseks osoba u Srbiji, a koliko je ukupno osoba u Srbiji rođeno sa obeležjima oba pola RSE nije dobio odgovor od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" koji objavljuje podatke i studije o zdravlju stanovništva Srbije.
Prema procenama na sajtu Ujedinjenih nacija, interseks ljudi čine do 1,7 odsto populacije, što bi u slučaju Srbije značilo da ima oko 112 hiljada interseks osoba.
Ipak, ovi ljudi, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija iz 2023, nevidljivi su "društveno i pravno", a u okviru analize prava LGBTIQ manjine.
Jedan od administrativnih problema za ove osobe predstavlja Zakon o matičnim knjigama koji predviđa da se detetu po rođenju upisuje pol iako kod interseks osoba to nije odmah moguće utvrditi. Zakon, ipak, predviđa mogućnost upisa promene pola.
Odrastati kao međupolna osoba
Kristian Ranđelović kaže da je u detinjstvu imao žensko ime i ožiljke na telu za koje nije znao odakle potiču.
"Ta operacija ('normalizacije pola') kod mene i kod većine se dešava u veoma ranom periodu, u prvih par godina života. Tada se smatralo da je u tom periodu to najlakše uraditi i da je najmanje traumatično za dete, što se nije ispostavilo kao tačno", kaže on.
Kristian navodi da je upoznao ljude koji su rođeni u Srbiji, ali su na sličan način operisani u nekom drugom centru u tadašnjoj Jugoslaviji.
"Tada nije postojao sistem praćenja", kaže on.
Dodaje da ne zna koje su mu intervencije urađene, a da mu porodica nije dala nikakve odgovore.
"Vrlo rano je kod mene nastalo pitanje šta je ovo što imam (u genitalnom smislu), drugo, moje telo ne može da izvede nešto što bih želeo", kaže on.
Kaže da su tokom školovanja provokacije okoline i vršnjaka bile konstantne.
(Pitali su) da li si dečak ili si devojčica... U školi su me jednom u gurkanju bukvalno pregazila deca i to je ostavilo trag- kaže Kristian Ranđelović
"(Pitali su) da li si dečak ili si devojčica, imaš žensko ime, ne izgledaš ko devojčica. U osnovnoj školi su me jednom u gurkanju bukvalno pregazila deca i to je i dalje ostavilo trag, to da vas deca guraju i ne mogu da vas kategorizuju", seća se Kristijan.
"Sećam se tog osećaja neprijatnosti, sa jedne strane, s druge strane tog groznog čina gaženja", dodaje.
U medijima u to vreme, kako kaže, gotovo da nije bilo nikakvih informacija o ovoj temi.
"Na televiziji je bila jedna dobra emisija gde su dovodili psihijatre i tu su bili lekari iz tog prvog tima koji su se bavili promenom pola u Srbiji. Bilo je u nekoliko časopisa neka informacija o tome da postoje ljudi sa različitim genitalijama i neki ljudi koji menjaju pol", priseća se Kristijan.
On kaže da je do nekih odgovora došao "kroz rad na psihoterapiji".
"Vi prvo sebi morate da se pojasnite, da znate ko ste, pa onda u nekom trenutku da se pojasnite nekom drugom, a onda da stupite u neku kategoriju odnosa sa drugima", objašnjava.
Podrška prijatelja i borba za vidljivost interseks osoba
Kristian kaže da je u 19. godini odlučio da uradi operaciju i prilagodi telo svom muškom identitetu. Kaže da se ne seća reakcija okoline.
"Majka tada već nije bila toliko prisutna, a neposredno pre toga je umrla. Tata je imao neki svoj novi život. Tu se završila priča o porodici, ostali deo familije se nije bavio time. Uz veliku podršku i ljubav prijatelja sam opstao", kaže on.
Ubrzo nakon operacije modifikacije pola, lekari su me pozvali da govorim o svojim iskustvima- priča Kristian Ranđelović
Ubrzo je počeo da se bavi aktivizmom, iako kaže da mu se ne dopada taj termin.
"To je bilo ubrzo nakon operacije modifikacije pola, lekari su me pozvali da govorim o svojim iskustvima. Osetite se da ste sami i (to radite) iz neke želje i potrebe da pronađete nekog ko je sličan vama. To nije aktivizam, više želja da se povežem sa nekim", kaže.
U početku se bavio pravima trans osoba.
"Jer mi je bilo bliže da se povežem sa ljudima koji su imali operacije prilagođavanja pola, a onda vremenom počeo i da se bavim tom ličnom temom. Tek sa trideset i nešto godina sam se prvi put video sa interseks osobama, na konferencijama van zemlje", kaže Kristian.
Kristian danas vodi nevladinu organizaciju "XY Spektrum" koja se bavi pravima interseks ljudi i pruža podršku roditeljima interseks dece u Srbiji.
"Imam saradnju sa Institutom (za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić) i pokušavamo da kroz taj proces porodice prođu što laganije, što je jako teško", kaže on.
Kako lekari danas postupaju sa interseks osobama?
Vladimir Kojović, hirurg u beogradskom Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, kaže da se pitanjem interseks osoba bavi već 25 godina.
On objašnjava da postoji veliki broj interseks varijeteta i da se neki ne uoče odmah na rođenju.
"(Nekad) imamo tipične muške ili ženske genitalije, ali kasnije, tokom razvoja se vidi da je došlo do nekog poremećaja. Obično se to u pubertetu manifestuje, kada očekujemo, recimo, neke sekundarne seksualne karakteristike ili kada očekujemo menstruaciju, pa recimo, ne dođe do toga, onda se radi ispitivanje", kaže Kojović.
On dodaje da neke osobe mogu biti interseks i zato što nisu tipični "žene" ili "muškarci" u pogledu hormona i hromozoma.
Kaže da porodilišta u Srbiji upućuju decu u Institut ako lekari vide da "nešto nije u redu sa genitalijama".
"Multidisciplinarni tim je neophodan i on određuje tretman u skladu sa dijagnozom. Stalne konsultacije od strane psihologa, psihijatara predstavljaju deo sveobuhvatne medicinske nege kako bi se obezbedio pozitivan ishod i poboljšan kvalitet života", opisuje Kojović današnji pristup interseks osobama.
Pre deceniju i više, lekari su, prema njegovim rečima, izvodili i operaciju "normalizacije pola", ali se od te prakse odustalo.
"Tretman interseks dece na Institutu sprovodi se u skladu sa Rezolucijom o pravima interseks osoba koju je usvojio Evropski parlament 2019. godine. Zvanične preporuke su da se rekonstruktivni zahvati na genitalijama odlažu do uzrasta dok pacijent ne bude bio sposoban sam da odluči o vrsti i tipu operativnog zahvata na svojim genitalijama", navodi Kojović.
U izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i intolerancije, tela Saveta Evrope, za Srbiju koji je objavljen u aprilu, navodi se nema zvaničnih podataka o izvođenju takozvanih operacija "normalizacije pola" nad interseks decom u zemlji.
Ipak, hirurg Kojović sa Instituta tvrdi da se te operacije ne izvode više ni u jednoj instituciji.
"Imate dve, tri ustanove samo gde to može da se radi. Koliko ja znam, u Srbiji se ne izvode više te operacije (nad decom)", kaže on.
Porodilišta u Srbiji o tretmanu interseks osoba
RSE je uputio pitanja o tretmanu interseks osoba na adrese tri porodilišta u Srbiji – u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.
Iz Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" potvrdili su za RSE da se međupolne bebe upućuju u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu.
Iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac navode da su takvi slučajevi veoma retki u praksi u tom porodilištu.
"Poslednji takav slučaj zabeležen je pre više od 15 godina", navode i dodaju da se u tom slučaju dete leči na Klinici za pedijatriju u tom gradu, a ukoliko je potrebno upućuje na Institut u Beograd.
Iz porodilišta u Novom Sadu odgovorili su da u slučaju nedefinisanog pola na rođenju novorođenče se premešta u Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine "gde se sprovodi multidisciplinarni pristup koji uključuje neonatologa, endokrinologa i genetičara u cilju definitivnog određivanja pola".
Borba sa društvenim pritiscima
Ipak, kraj operacijama "normalizacije pola" značio je i otvaranje drugih problema za interseks osobe, naročito na planu društvenog prihvatanja različitosti.
Hirurg Kojović kaže da je mnogo problema "i etičkih i formalno-pravnih i moralnih".
"Radite operaciju (genitalija) kasnije kad je recimo dete, da kažem, preživelo jednu ozbiljnu psihičku traumu (među vršnjacima)", navodi on.
Kristian Ranđelović kaže da su roditelji interseks dece, sa kojima je razgovarao, imali mnogo dilema i bojazni da će sredina odbaciti njihovu decu.
"Dolaze roditelji koji kažu – ja u porodici imam lekare i oni kažu da to (genitalije) treba odmah operisati. Lekari (Instituta) onda zaustavljaju taj pritisak, da treba da se čeka i prati", kaže on.
Kristian dodaje da pritisak da se dete polno odredi kreće već u obdaništu.
"Dečaci i devojčice idu odvojeno u toalete. Čak ako prepoznate da se dečak igra lutkama, to je (u ovom društvu) veliki problem", navodi on.
Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u penziji, koja je objavila više radova na temu rodne ravnopravnosti, kaže za RSE da u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema različitosti teško opstati kao "rodno neutralan".
"Socijalizacija je (ovde) moguća samo u binarnoj pripadnosti, ili ste dečak ili devojčica i to je kraj", smatra ona.
Mršević takođe ističe da veća vidljivost LGBTIQ zajednice u Srbiji još nije doprinela većoj prihvaćenosti tih ljudi u društvu.
"Kako se povećava vidljivost tih ljudi, povećavaju se i otpori, i to otpori koji mogu da odvedu u ozbiljno nasilje", navodi ona.
Nevladina organizacija koja se bavi pravima LGBT zajednice "Da se zna!" saopštila je da je tokom 2023. godine dokumentovala 85 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima LGBT+ zajednice.
Međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW) navela je u izveštaju početkom 2024. godine da se LGBT+ osobe u Srbiji suočavaju sa netolerancijom, pretnjama i nasiljem.
Interseks osobe u Srbiji– između zakona i preporuka
Zakoni u Srbiji, sa jedne strane, štite osobe manjinskih grupa, dok drugi zakoni, ipak, predstavljaju prepreke za interseks osobe.
Zakon o zabrani diskriminacije štiti manjinske grupe od diskriminacije, između ostalog, po polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama.
Sa druge strane, Zakon o matičnim knjigama nalaže da se pol deteta, između ostalog, upisuje u matičnu knjigu rođenih po rođenju. Zakon predviđa i mogućnost upisa promene pola.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave nisu odgovorili na pitanje RSE da li je Srbija do sada od međunarodnih tela dobila preporuku da menja zakonodavstvo kako bi se dao duži rok za upisivanje pola interseks osobama.
Primera radi, u Nemačkoj od 2019. interseks osobe imaju zakonsku mogućnost da koriste opciju trećeg pola, osim opcija "muškarac" i "žena", ili da to polje ostave prazno, navodi se na sajtu nemačke Federalne agencije protiv diskriminacije.
Odgovori na pitanja o preporukama EU i Saveta Evrope kada je reč o interseks osobama nisu stigli ni iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Evropska komisija je u izveštaju 2023. o napretku Srbije u procesu EU integracija navela da su u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava organizovane obuke "o pitanjima sa kojima se suočavaju interseks osobe".
"Poteškoće su i dalje, posebno u manjim opštinama, u sprovođenju izmena i dopuna Zakona o matičnim knjigama kojim se omogućava upis podataka o promeni pola", navodi se u izveštaju.
U izveštaju iz aprila Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, tela Saveta Evrope, navodi se da o interseks osobama u Srbiji "ne postoje zvanični podaci".
Izveštaj pohvaljuje to što je "jedan broj lekara nedavno počeo da zauzima javni stav protiv takvih operacija ('normalizacije pola') ističući da su one medicinski nepotrebne", ali se citiraju izveštaji nevladinih organizacija da je "stigmatizacija interseks osoba visoka, posebno u ruralnim područjima".
Evropski parlament usvojio je 2019. rezoluciju o interseks osobama u kojoj se, između ostalog, naglašava važnost uvođenja "fleksibilnih procedura prilikom upisa rođenja". Ovim dokumentom ova institucija "oštro osuđuje" operacije "normalizacije pola".
Dve godine ranije, Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela je rezoluciju kojom se daju preporuke za eliminaciju diskrimacije protiv interseks osoba. Između ostalog, navodi se da je "ključno osigurati da zakoni ne stvaraju ili održavaju prepreke za ravnopravnost interseks osoba".
Saradnja na tekstu: Miljana Miletić
Facebook Forum