Zamrznuti konflikti

"Presečen hleb se ne može sastaviti"

Predsednici Azerbejdžana i Jermenije su se sastali više od 20 puta ali nije postignut značajniji napredak. Baku se zalaže za pristup korak po korak, koji podrazumeva da se spremnost Jermenije za saradnju iskaže povlačenjem njenih trupa sa okupirane teritorije. Jermenija pak insistira na celokupnom paketu. Naime, ona ne želi da se odrekne ni jednog od pregovaračkih aduta bez prethodne saglasnosti o suštinskom pitanju statusa Nagorno Karabaha.

Kobna „planinska crna bašta“

Sukobi u Nagorno Karabahu se smatraju najsloženijim u odnosu na preostala tri na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Naime, za razliku od Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja koji teže da se definitivno odvoje od zemalja čiji su deo – Gruzije i Moldavije – u slučaju Nagorno Karabaha postoji još jedan akter – Jermenija koja ga podržava. Uz vojnu i svaku drugu pomoć svojih sunarodnika iz Jermenije, Nagorno Karabah je pobedio u ratu protiv Azerbejdžana koji je okončan 1994. Poginulo je oko 25 hiljada ljudi a izbeglo ih je oko milion sa obe strane i do dana današnjeg se nisu vratili na svoja ognjišta. Reč je o etničkom sukobu u kome i Azerbejdžan i Jermenija polažu istorijsko pravo na Nagorno Karabah. Mada nema raspoređene mirovne trupe u Nagorno Karabahu kao u ostalim slučajevima, Rusija ima veliki uticaj preko Jermenije. Istovremeno, Zapad je veoma zainteresovan za reintegraciju Azerbejdžana s obzirom da računa na bogata nalazišta nafte i gasa u ovoj zemlji. Rešenje se ne nazire, bez obzira na mnoštvo inicijativa i učestale pregovore. U međuvremenu, podstaknute sve većim prihodima od energenata, vlasti u Bakuu ubrzano naoružavaju armiju pa postoji opasnost od novog rata.

"Ostaviti da visi u vazduhu"

Moldavci diskriminisana većina

Rusija odbija da povuče trupe

Pridnjestrovlje: Staljinovo i Hitlerovo prekrajanje granica

Južna Osetija neodrživa kao nezavisna država

Parlament Južne Osetije usvojio je Deklaraciju u kojoj se ističe da „kosovski presedan predstavlja ubedljivi argument“ i za priznavanje njene nezavisnosti. U Deklaraciji se naglašava da Južna Osetija ima „sve što je potrebno i atribute demokratske i suverene države zasnovane na zakonu“. Takav stav podržavaju i građani ove regije.

Pitanja na ruskom, odgovori na gruzijskom

Aneksija "pasportizacijom"

Počelo tifusom, završilo nacionalizmom

Situacija u Južnoj Osetiji, drugoj gruzijskoj separatističkoj regiji, nekako je u drugom planu u odnosu na Abhaziju. Naime, po mnogim procenama ona ima mnogo manje mogućnosti da opstane kao nezavisna država, i zbog svoje geostrateške pozicije a i veoma malog broja stanovnika (oko 70.000). Međutim, kao i Abhazija, i Južna Osetija je uspela da uz pomoć Rusije ostvari vojničku pobedu nad Gruzijom i od 1990-ih je de fakto nezavisna država koju niko u svetu ne priznaje. Iako se nalazi u središtu Gruzije što je geostrateški čini ranjivom u slučaju novog rata, Južna Osetija međutim računa i na direktnu geografsku vezu sa sunarodnicima u Severnoj Osetiji u Rusiji, zahvaljujući čemu je u priličnoj meri uspevala da opstane. Na dva dosada održana referenduma, stanovnici Južne Osetije su se jednodušno opredelili za nezavisnost.

Abhazija: Olimpijada može pomoći