To jest, SNS je predstavljan i (samo)reklamiran kao neka vrsta stranke bez ideologije, a ako neke ideologije i ima, onda je ona (neo)liberalna, dok su mračni nacionalizam i „identitetsko“ divljanje ostali daleko iza njih
Radila je na jedinstvu. Izbjegavala je velike ideje, izjave i radnje. I takvo ljepilo je čvrsto držalo - i u Briselu, i u Berlinu. Želi li se da tako ostane, mora se pričekati neko s istom političkom inteligencijom.
"Srbiju ovih dana iznenađuje Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, praznik za koji verujemo da mu puno ime ne pamte ni oni koji su ga smislili", piše Pančić.
"Bilo bi dobro da se pokaže da je ova nepotrebna afera samo posledica lobiranja 'nervoznog' ili preambicioznog pojedinca, ali budimo realni: ništa ne ukazuje na to", piše Pančić.
Valentin Incko, odlazeći Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, doneo je zakon o zabrani negiranja genocida u BiH. Na to je reagovao Milorad Dodik, „srpski“ član Predsedništva BiH, rekavši da će, ako taj zakon ostane, Republika Srpska blokirati sve bosanskohercegovačke institucije.
Uoči nedavnih samita o partnerstvu, jedna od velikih borbi među državama članicama EU bila je da li će u završnoj deklaraciji priznati „evropske težnje“ tri zemlje budući da neke zapadne zemlje pokazuju odbojnost da to učine, ali, na kraju, uvek popuste
Možda je najozbiljniji scenario, koji u Briselu žele po svaku cenu da izbegnu, a može da se desi u finalu: uspeh post-bregzitovske Engleske.
I dok su se Slovenija i njen lider značajno promijenili, promijenila se i EU. A u ovom slučaju i na bolje.
U čemu je tačno problem – tačnije, problem Srbije – s Rezolucijom o genocidu u Srebrenici koju je donela Skupština Crne Gore? Odakle sveopšta politička mobilizacija, medijska histerija, pretnje ostrakizmom, izlivi verbalne kaubojštine?
Ne očekujte mnogo drame ili mnogo jasnih odluka na samitu NATO-a 14. juna i na EU-SAD samitu narednih dana. Ovi sastanci su osmišljeni kako bi pokazali povratak u normalu, obnavljanje transatlantske veze, ali iza osmjeha i radosti mogli bismo vidjeti kako izranjaju neke temeljne napetosti.
O tome kuda nas sve to vodi, o tome nećemo misliti ni sutra, pošto nećemo stići od „otvaranja fabrika“ i drugih manifestacija precizno koreografisanog zaborava.
Učitajte više sadržaja...
