Mada su mnoge države imale koristi od uspona Kine, Peking se također posmatra u svjetlu narušavanja demokratije i ljudskih prava u zemljama u kojima ima ekonomski uticaj.
Mađarska opozicija kritikuje veze premijera Viktora Orbana s Kinom uoči parlamentarnih izbora sledeće godine usred demonstracija zbog predloženog projekta kineskog univerziteta u Budimpešti.
U Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana posluje više kineskih vojnih kompanija koje se često predstavljaju kao civilne, iako im krajnji vlasnik kineska vojska, i pod kontrolom su komunističke partije Kine, rekao je za RSE istraživač danske organizacije "Vidadvare enerši" Nils Riasare.
Pravnici ističu da je za ponašanje stranih kompanija u Srbiji odgovorna država, a da će uskoro biti potrebno zbog harmonizacije zakona sa Evropskom unijom, da se počne sa radom na proceni poštovanja standarda ljudskih prava kako domaćih tako i stranih kompanija.
Kineski predsednik Si Đinping tražio je da se nađu bolji načini predstavljanja Kine u svetu pošto je njen imidž narušen zabrinutošću oko kršenja ljudskih prava i tajnovitosti oko COVID-19. Pitanje je, međutim, da li će promena agresivne retorike biti dovoljna.
„Bilo je za očekivati da će Kina nakon uspostavljanja i održavanja velikog uticaja u ekonomskoj, političkoj i medijskoj sferi, početi polako da gradi prisustvo i u drugim oblastima, uključujući nauku i kulturu“, kaže za RSE Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove.
Koliko je Srbija platila šest kineskih bespilotnih letelica CH92-A je podatak koji su državni organi označili kao tajnu. Ipak, RSE je uvidom u bazu podataka o uvozu iz Kine došao do podatka da je Srbija 2020. uvezla vazduhoplove u vrednosti od 19,3 miliona američkih dolara.
Uprkos nastojanjima najviših državnih zvaničnika da sakriju cenu po kojoj je Srbija kupila kineske dronove, ta informacija objavljena je u bazi podataka o uvozu i izvozu koji Republički zavod za statistiku objavljuje na godišnjem nivou.
Uoči junskog samita grupe G7 u Velikoj Britaniji, američki predsjednik Džo Bajden (Joe Biden) predložio je britanskom premijeru Borisu Džonsonu (Johnson) uspostavljanje infrastrukturnog plana kojeg predvodi Zapad, a koji bi bio rival kineskoj inicijativi 'Pojas i put'.
Predlog predviđa vraćanje korita rijeke Tare u njegovo prvobitno stanje u dužini od 500 metara koje će se raditi u naredna četiri mjeseca.
Saradnja sa Kinom će očito biti jedna od tema sa kojom će vlast biti suočena i u kampanji za redovne predsedničke i vanredne parlamentarne izbore koji se očekuju na proleće 2022. godine
Učitajte više sadržaja...
