Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Oko 240 ugovora sa državom zaključile su u poslednje četiri godine četiri kompanije koje su bile angažovane na nadzoru rekonstrukcije železničke pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, projekta u okviru koga je rekonstruisana i Železnička stanica u Novom Sadu.
Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2023, najveći zagađivači vazduha, kada je reč o suspendovanim česticama, su individualna ložišta i toplane manje snage.
Beogradska nevladina organizacija "Građanske inicijative" optužila je Narodnu banku Srbije da zloupotrebljava privatne podatke građana Srbije i da je nezakonito sebi obezbedila pristup podacima o prometu na njihovim računima.
U javno dostupnim dokumentima državnih institucija u Srbiji nije moguće pronaći da Železnička stanica u Novom Sadu, gde je nakon pada nadstrešnice 1. novembra poginulo 14 ljudi, ima upotrebnu dozvolu.
Za stručni nadzor rekonstrukcije železničke pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, projekta u okviru koga je rekonstruisana i Železnička stanica u Novom Sadu, bilo je angažovano više kompanija, među kojima i tri iz Mađarske.
Nacrt izmena Krivičnog zakonika u Srbiji predviđa da zloupotrebe u javnim nabavkama budu krivično gonjene samo ako prelaze vrednost od 42.700 evra. Dok stručnjaci i nevladine organizacije upozoravaju na ozakonjavanje korupcije, Ministarstvo pravde ne nudi jasno obrazloženje zašto se uvode izmene.
Bibliotekari u Srbiji strepe da će nova obaveza plaćanja naknade autorima i prevodiocima ugasiti javne biblioteke. Od 2025. godine javne biblioteke će po svakoj iznajmljenoj knjizi morati da plate 15 dinara (0,12 evra).
Ratna prošlost, izazovi saradnje umetnika iz Srbije i Kosova, nacionalistička propaganda – neke su od tema radova umetnika Srbije i Kosova na izložbi "MIR IS MIRË" izloženih u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
"Nećete kopati" i "Nećemo dati", poruke su ekoloških aktivista sa još jednog protesta u Loznici na zapadu Srbije protiv otvaranja rudnika litijuma u tom kraju.
Dan nakon odluke poslanika Skupštine Srbije da ne usvoje opozicioni predlog zakona kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, deo parlamentarne opozicije i ekološki aktivisti najavljuju vaninstitucionalnu borbu.
Pojedini opozicioni aktivisti i kritičari vlasti u Srbiji sa strepnjom čitaju nacrt izmena Krivičnog zakonika koje je sastavilo resorno Ministarstvo pravde.
Oko desetoro dece godišnje nađe se pred timom lekara u državnom Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" u Beogradu jer im nije moguće utvrditi pol.
U poslednje dve godine bilo je preko 30 napada na beogradsko antiratno udruženje "Krokodil", koje je od ruske invazije na Ukrajinu organizovalo niz akcija pomoći ukrajinskim izbeglicama. "Krokodil" je takođe organizator istoimenog regionalnog književnog festivala.
Vlasti u Srbiji najavile su vraćanje obaveznog vojnog roka bez navođenja relevantnih istraživanja o potrebi za takvom merom, dok se u razgovoru sa pojedinim građanima teško primećuje jednoglasna radost u vezi s pozivom vlasti na služenje u vojsci.
Ukoliko bi bile prihvaćene izmene, praktično bi bilo zabranjeno istraživanje i eksploatacija ruda bora i litijuma.
Poslodavac ostao dužan više plata, a država radnicima umesto toga obećava socijalnu pomoć. U ovoj situaciji se našlo desetine bivših radnika turske kompanije "Kayra Textile" koja je prošle godine zatvorila pogon u Malom Zvorniku, na zapadu Srbije.
Poslednji podaci državnog Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazuju da oko trećina gradskih vodovoda u Srbiji nema ispravnu vodu.
Cena litijum karbonata, koji se koristi za proizvodnju baterija, pala je na svetskom tržištu više od 80 odsto od 2022. kada je zabeležena najviša vrednost ovog metala u istoriji.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da prosečna plata nije dobar pokazatelj toga kako većina ljudi živi i da je isticati taj podatak "populistički potez" vlasti.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra za "povredu časti i ugleda".
Učitajte više sadržaja...
