Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Kada je Iran sredinom aprila dronovima i raketama napao Izrael, koji je ubrzo uzvratio, svet je strahovao od novog sukoba na Bliskom istoku gde su ispreletani mnogi interesi, uključujući i globalnih aktera. Evo kako izgledaju komplikovane veze i savezništva i ko koga podržava u ovom delu sveta.
"Postupaj tako da maksima tvoje volje može važiti kao princip opšteg zakonodavstva", glasi Kantov kategorički imperativ. To je na tragu biblijskog: "Ne čini drugom ono što ne želiš sebi".
Profesor Univeziteta u Ohaju Džastin Bjukler smatra da republikanci podržavaju Trampa ne toliko iz ekonomskih već iz kulturoloških razloga.
Rusija sve češće pominje upotrebu nuklearnog oružja, naročito ako NATO pošalje trupe u Ukrajinu. Sadašnji nuklearni arsenal može nekoliko puta da uništi planetu. Zemlja koja ga prva upotrebi ne može u potpunosti da uništi atomsko oružje napadnute države koja bi mogla da automatski uzvrati.
Možda smo svedoci početka kraja režima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana jer je njegova Partija pravde i razvoja već iskusila trend opadanja glasova u poslednjih deset godina, kaže za Radio Slobodna Evropa Berk Esen, profesor Univerziteta Sabandži u Istanbulu.
Rat u Gazi, koji traje pola godine, mnogi Izraelci su nezadovoljni zato što je teret ratovanja neravnomerno raspoređen postavljajući pitanje dokle će ultraortodoksni Jevreji biti privilegovani.
Nakon ubedljive pobede opozicije na lokalnim izborima u Turskoj, pitanje je da li je to početak kraja vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove partije.
Bivši lider "Islamske države" Abu Bakr al Bagdadi je 2014. označio Rusiju, pored SAD, kao glavnog neprijatelja islama.
Putin još može mnogo toga da pokvari u svetu pre nego što ode sa političke scene, da započne hibridne ratove, poremeti evropske komunikacije, podrži globalni terorizam, da čak pokrene nuklearni rat, kaže ruski istoričar Sergej Medvedev.
Američki dug je dostigao 34 hiljade milijardi dolara, što je više nego sledeće četiri najzaduženije zemlje. Ipak, SAD ga lakše otplaćuju nego neke druge države.
Rusija se nikada nije povukla iz Moldavije, kaže za RSE bivši zamenik moldavskog premijera zadužen za reintegraciju separatičke regije Pridnjestrovlje, Aleksandru Flenčea.
Vojni lideri mnogih evropskih zemalja upozoravaju na mnogo veću verovatnoću direktnog rata između evropskih članica NATO-a i Rusije, kaže za Radio Slobodna Evropa Edvard Hanter Kristi (Edward Hunter Christie), analitičar Finskog Instituta za međunarodne odnose (FIIA) i nekadašnji zvaničnik NATO-a.
Nakon poziva Pridnjestrovlja, proruske separatističke regije u Moldaviji, Moskvi da ga zaštiti od pritisaka vlasti u Kišinjevu, mnogi strahuju da će uz rat u Ukrajini to biti novo žarište sukoba, jer se u ovoj regiji nalazi i 1.500 ruskih vojnika.
Čovečanstvu preti veća opasnost sa dna mora nego iz svemira u slučaju rata ili prirodnih katastrofa. Naime, 95 odsto svetskih komunikacija odvija se kablovima na dnu mora i okeana, odnosno finansijske transakcije u vrednosti deset hiljada milijardi dolara dnevno.
Rusija i dalje podržava pridnjestrovsku ekonomiju isporukama besplatnog gasa i isplatama penzija, ali je komunikacija ovog regiona sa Moskvom sve otežanija zbog sukoba u Ukrajini.
"Nisam smela da se opustim, da pokažem slabost. Ako ja odustanem, svi ćemo odustati", rekla je Julija Navaljna tokom oporavka njenog supruga, Alekseja, od trovanja pre četiri godine.
Ideja o postavljanju ruskog antisatelitskog nuklearnog oružja nije nova, već seže još u 1960-te, kaže za RSE Bleldin Boven, profesor Univerziteta u Lesteru povodom izjave američkog kongresmena Majka Tarnera da Rusija razvija takvo oružje.
Evropa se trenutno suočava sa više izazova, počev od višedecenijskog nedovoljnog ulaganja, fragmentacije vojno industrijskog sektora u kome dominiraju nacionalni interesi i nedostatka ključnih sirovina koje mora da uvozi navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta iz sredine 2023.
Učitajte više sadržaja...
