Slovački premijer Robert Fico (59) je u životnoj opasnosti nakon što je ranjen u pucnjavi nakon političkog skupa u sredu popodne (15. maja).
Fico, čija je stranka Smer-SD pobedila na opštim izborima prošlog septembra, četvorostruki je premijer i politički veteran sa najdužim stažom na čelu vlade, čije je vreme na vlasti narušeno korupcijskim skandalima i kontroverznim reformama.
Tokom sadašnjeg mandata, Fico je izazvao kontroverze zapaljivim komentarima o Ukrajini, pozivajući Kijev da ustupi teritoriju Rusiji kako bi okončao rat –što je Ukrajina više puta odbacivala.
On se protivi sankcijama Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, dodajući da će staviti veto na njen ulazak u NATO.
Zbog toga je optuživan da vodi spoljnu politiku Slovačke u korist Kremlja.
On i njegova stranka Smer (Pravac) najčešće su opisivani kao levičarski populisti, mada su ga poredili i sa desničarskim političarima poput nacionalističkog premijera Mađarske Viktora Orbana, a obustavio je i vojnu pomoć Ukrajini, prenosi AP.
Iako se dugo činilo da je njegova pozicija neupitna, morao je u martu 2018. da napusti mesto premijera nakon ubistva novinara Jana Kucijaka.
Bivši komunista i pravnik
Robert Fico je rođen 15. septembra 1964. godine u Topoljčanima. Studirao je pravo i počeo da se bavi politikom odmah nakon pada komunističkog režima 1989.
Bio je član Komunističke partije Slovačke, koja se 1990. transformisala u Partiju demokratske levice (SDL). Napustio ju je 1999. godine, osnovavši sopstvenu stranku Smer.
Pre 1989. godine, Fico je radio u Ministarstvu pravde Slovačke. Od 1994. godine zastupao je Slovačku pred Evropskom komisijom za ljudska prava, a potom i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Osnivanje Smera 1999.
Kao poslanik Partije demokratske levice tokom 1990-ih, kritikovao je nedemokratsku politiku vlade Vladimira Mečiara.
Posle parlamentarnih izbora 1998. godine, kada je vladu formirala liberalna proevropska koalicija protiv Mečijara na čelu sa Mikulašom Džurindom, Fico nije obavljao nijednu značajnu funkciju i otvoreno je kritikovao učešće u vlasti Mađarske koalicione partije, pišu praške Novinky.cz.
Kao najpopularniji političar Partije demokratske levice, koji nije dobio ministarsko mesto, napustio je stranku 1999. godine i uz podršku poslovnih krugova osnovao je Smer.
Fico je uspeo da postepeno ujedini slovačku levicu. Smer partija je takođe apsorbovala i Partiju demokratske levice.
Nakon ujedinjenja sa Socijaldemokratskom partijom Slovačke, čiji je član bio i Aleksandar Dubček (lider Komunističke partije Čehoslovačke u vreme Praškog proleća 1968, koji je zbačen nakon sovjetske vojne intervencije), ova stranka je promenila ime u Smer-socijaldemokratija.
"Svojim najvećim uspehom smatram ujedinjenje slovačke levice", rekao je naknadno Fico.
Dolazak na vlast 2006.
Druga vlada Mikulaša Džurinde krenula je u neophodne, ali nepopularne ekonomske reforme.
Fico je uglavnom kritikovao smanjenje socijalnih davanja. On je 2004. godine, međutim, podržao ulazak Slovačke u Evropsku uniju.
Uprkos uspeha ekonomskih reformi, Džurindina koalicija je gubila podršku stanovništva dok je rasla popularnost Ficovog Smera.
Uverljivo je pobedio na izborima 2006. i uspeo da formira vladu. On je pregovarao sa svim strankama koje su prešle cenzus od pet odsto za ulazak u parlament.
Na kraju je za koalicione partnere odabrao Vladimira Mečiara, čiju je politiku u prošlosti oštro kritikovao, i kontroverznog lidera slovačkih nacionalista Jana Slotu.
Ova koalicija je izazvala oštre kritike u inostranstvu pa je Ficov Smer privremeno suspendovan iz Partije evropskih socijalista.
Učešće Slovačke nacionalne partije (SNS) u vladi pogoršalo je odnose Slovačke sa Mađarskom. SNS je na osnovu koalicionog sporazuma dobila, na primer, Ministarstvo prosvete čije su poteze Mađari koji žive na jugu Slovačke smatrali ograničavanjem prava nacionalnih manjina.
Međutim, Ficova stranka je ostala popularna, između ostalog, zbog ukidanja participacije u zdravstvu i preduzimanjem drugih koraka koji su naišli na odobravanje stanovništva.
Fico je vešto iskoristio globalnu finansijsku krizu 2008. kako bi ojačao svoju popularnost odbijanjem da uvede rigorozne mere štednje.
Početkom 2009. godine, Fico je uspeo da ubedi Slovake u prednost uvođenja evra i potom uspešno rešio takozvanu gasnu krizu.
Sporovi sa Mađarskom i novinarima
Osim što je usvojio antimađarsku retoriku od koalicionih partnera, Fico se često sukobljavao i sa novinarima.
U martu 2008. u Slovačkoj su izlazile novine sa praznim naslovnim stranama u znak protesta zbog zakona o štampi, po kojem su urednici morali da objave reakcije nezadovoljnih čitalaca na istinite i lažne izjave.
Ukoliko urednici odbiju, zaprećena im je novčana kazna.
Odlazak sa vlasti uprkos pobede na izborima 2010.
Iako je na izborima u junu 2010. godine Ficov Smer osvojio najviše glasova, odnosno 35 odsto, nije našao partnere za formiranje vlade. Stranka Jana Slote osvojila je samo pet odsto glasova, a Mečiarov HZDS uopšte nije ušao u parlament.
Kvartet desničarskih i centrističkih partija već je dogovorio koaliciju koja je izabrala za premijerku Ivetu Radičovu.
Samo nekoliko nedelja kasnije, Ficov saveznik u Češkoj Republici Jirži Parubek, čiji su socijaldemokrati takođe pobedili na izborima ali nisu imali partnere za većinsku koaliciju, morao je da napusti premijersku opoziciju.
Međutim, za razliku od Paroubeka, Fico se nije povukao sa čela stranke.
Drugi Ficov mandat 2012.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora 2012. godine, na kojima je stranka Smer-SD pobedila sa još većom razlikom nego na prethodnim izborima, ponovo je formirala vladu na čelu sa Robertom Ficom.
U kabinetu su bili sami članovi ove stranke i nestranački kandidati.
Neuspešna predsednička kandidatura 2014.
Iako je Fico bio na funkciji premijera, on je u govoru 18. decembra 2013. najavio kandidaturu za predsednika Slovačke Republike. Nije pobedio iako je bio veliki favorit.
U prvom krugu izbora 15. marta 2014. dobio je najviše glasova – 28 odsto.
Međutim, izgubio je u drugom krugu od Andreja Kiska, poznatog slovačkog biznismena i filantropa, koji je osvojio 59 odsto glasova.
Treća Ficova vlada 2016.
Na parlamentarnim izborima 2016. godine ponovo je pobedio Ficov Smer-SD, ali je stranka izgubila prethodnu većinu, osvojivši 49 mandata, odnosno 34 manje nego 2012. godine.
Uspeo je da formira novu vladu u koaliciji sa SNS, Most-Hid i Siet.
Posle krize u najmanjoj koalicionoj partiji Siet, preostale stranke su 1. septembra potpisale novi koalicioni sporazum, pa je Fico ostao na mestu premijera.
Ficov pad zbog ubistva novinara 2018.
Iako je Fico preživeo nekoliko udara tokom svoje vladavine, ubistvo novinara Jana Kucijaka i njegove devojke Martine Kušnirove krajem februara 2018, konačno ga je primoralo da napusti mesto premijera.
Kucijak je pokušao je da otkrije aktivnosti italijanske mafije u istočnoj Slovačkoj. Nakon njegovog istraživanja, pojavile su se sumnje o povezanosti mafije sa državnim strukturama.
Ubistvo je izazvalo niz demonstracija širom Slovačke, na kojima su građani tražili političku odgovornost Ficovog kabineta. Demonstrirali su i Slovaci koji žive u inostranstvu, uključujući i Prag.
Osim demonstranata, Ficovu ostavku tražila je i slovačka opozicija, a na promenu vlasti pozvao je i slovački predsednik Andrej Kiska.
On je, međutim, nekoliko nedelja odbijao ove pozive, ali čak ni ostavka njegovog najbližeg saveznika Roberta Kalinjaka sa mesta ministra unutrašnjih poslova nije mu pomogla da ostane na mestu premijera.
Fico je 14. marta saopštio da podnosi ostavku. Međutim, odbio je da raspiše nove izbore, već je tražio da postojeća koalicija nastavi da vlada do redovnih izbora.
Sutradan je predsednik Kiska imenovao za premijera Petra Pelegrinija, drugog po moći člana Smera. Nakon ostavke, Fico je bio aktivan u opoziciji.
Izbori 2020.
Pelegrini se odvojio 2020. sa liberalnom frakcijom od Smera i osnovao stranku HLAS-SD. Na izborima te godine pobedio je pokret OĹaNO Igora Matoviča.
Smer-SD je završio na drugom mestu i izgubio izbore prvi put od 2006. godine.
Ficova kritika vakcinacije protiv COVID-a 19
Tokom pandemije korona virusa, Fico se oštro protivio vakcinaciji, koju je nazvao farmaceutskim biznisom. Odbijao je i da nosi masku za lice i koristio je plastični štit.
Organizovao je i antivladine proteste kritikujući vladu i banalizujući COVID-19. Zbog toga su ga slovački poslanici u Evropskom parlamentu žestoko kritikovali.
Kasnije je u medije procurio snimak u kojem Fico kaže da je oboleo od korone dok je bio na odmoru na Kritu. Čak se onesvestio i bio hospitalizovan.
Policija je privodila Fica zbog kršenja pravila karantina i zabrane okupljanja organizovanjem antivladinog protesta u Bratislavi. Pušten je posle nekoliko sati, a policija je kasnije odustala od gonjenja.
Međutim, 2022. godine ponovo je optužen, ovog puta za osnivanja kriminalne grupe.
Optužba bi trebalo da se odnosi na slučaj Čistilište, odnosno navodno preuzimanje policije od strane grupe oko biznismena Norberta Bedora.
Krajem 2020. godine policija je privela bivše visoke policijske funkcionere. Tužilaštvo je krajem 2022. godine odustalo od gonjenja Fica.
Povratak na vlast 2023. i obustava pomoći Ukrajini
Nakon pet godina u opoziciji, Ficova partija pobedila je na parlamentarnim izborima prošle godine na proruskoj i antiameričkoj platformi.
On je obećao da će okončati vojnu podršku Ukrajini u borbi protiv invazije Rusije, tvrdeći da su NATO i Sjedinjene Države isprovocirali Moskvu da započne rat.
Slovačka, članica EU i NATO, koja ima 5,4 miliona stanovnika pružila je značajnu vojnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022.
Ali Fico je prestao da šalje oružje u Ukrajinu, obećavši tokom predizborne kampanje prošle godine da Kijevu neće dati "ni jedan metak".
Svojevremeno je pozdravio usvajanje evra u Slovačkoj kao "značajnu istorijsku odluku", ali je tokom kampanje kritikova EU, NATO i Ukrajinu u pokušaju da pridobije birače krajnje levice i krajnje desnice, označivši svoje prozapadne protivnike kao "ratne huškače".
Takođe je rekao da neće dozvoliti hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina po međunarodnoj poternici ako ikada dođe u Slovačku.
- Premijer Slovačke tvrdi da nema rata u Kijevu
- Slovačka: Rezultat izbora koji odražava zamor od Ukrajine
- Nova slovačka vlada odbila paket vojne pomoći Ukrajini
U knjizi objavljenoj prošle godine pod nazivom "Fico: Opsednut moći", slovački sociolog Mihal Vasecka rekao je da Fico "definitivno ceni Putinov autoritarizam".
"Istovremeno, njegov odnos prema Rusiji istorijski je određen socijalističkim motom 'Večno sa Sovjetskim Savezom'", dodao je Vasecka.
Slovačka je jedna od pet članica EU koja nije priznala nezavisnost Kosova.
Pritisak na sudstvo i medije
Hiljade građana su u više navrata protestovale širom Slovačke protiv Ficove proruske i drugih politika, uključujući planove za izmenu krivičnog zakona u cilju eliminisanja specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije i preuzimanje kontrole nad javnim medijima.
Najveća slovačka opoziciona stranka planirala je protest protiv vladinih reformi za javne emitere kasnije 15. maja, ali ga je otkazala zbog pucnjave u sredu.
Ficov povratak na vlast izazvao je zabrinutost među njegovim kritičarima da će on i njegova stranka — koju su dugo potresali skandali – udaljiti Slovačku od njenog prozapadnog kursa.
Obećao je da će voditi "suverenu" spoljnu politiku, zauzeo je oštar stav protiv migracija i nevladinih organizacija a vodi i kampanju protiv LGBTK+ prava.
'Strpljenje uvek donosi crvene ruže'
Kada je izbeglička kriza zahvatila Evropu 2015. godine, Fico je zauzeo oštar stav prema migrantima, odbijajući da "da stvori posebnu muslimansku zajednicu u Slovačkoj" i kritikujući program kvota EU za preraspodelu izbeglica.
Fico je odbacio etikete da je "populista" i "demagog".
Tečno govori engleski, poznato je da uživa u brzim automobilima i fudbalu i da voli skupe satove, piše AFP.
Oženjen je sa advokaticom Svetlanom Ficovom sa kojom ima sina Mihala, iako su slovački mediji objavili da se par razveo.
Ficova omiljena izreka je "strpljenje uvek donosi crvene ruže".
Facebook Forum