Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je primio kontroverzni novi mirovni plan SAD koji poziva Kijev na velike ustupke, saopštila je u četvrtak njegova kancelarija, navodeći da će Zelenski nastojati da o tome dalje razgovara s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump).
U prvoj potvrdi Ukrajine o planu, kancelarija Zelenskog je takođe saopštila da se on "slaže da radi na tačkama plana na način koji bi obezbedio dostojanstven kraj rata".
"Spremni smo da konstruktivno sarađujemo s američkom stranom i našim partnerima u Evropi i svetu tako da rezultat bude mir", navodi se u saopštenju. "Zelenski očekuje da će u narednim danima razgovarati s... Trampom o raspoloživim diplomatskim mogućnostima i glavnim tačkama koje su potrebne za mir."
Saopštenje je objavljeno nekoliko sati pošto se ukrajinski lider u Kijevu sastao s grupom visokih oficira Pentagona i američkim sekretarom za vojsku Danijelom Driskolom (Daniel Driscoll).
Ambasada SAD u Kijevu ocenila je da je sastanak bio "izuzetno konstruktivan", dodajući da se konačno stvara zamah za dugo očekivani mir.
Uslovi predloženog sporazuma izgleda da prate tvrde zahteve koje je Rusija postavila još od početka invazije na Ukrajinu 2022.
Prethodno je u četvrtak ukrajinska premijerka Julija Sviridenko rekla je da je pitanje bilateralnog fonda za obnovu – o kome su se Kijev i Vašington složili u aprilu – takođe bilo na dnevnom redu njenih razgovora.
Tačni uslovi predloga koji su sastavile SAD nisu jasni i u saopštenju predsedničkog kabineta nisu izneti detalji.
Međutim, izveštaji Fajnenšel tajmsa (The Financial Times), Rojtersa (Reuters) i Aksiosa (Axios) navode da plan zahteva da Kijev odustane od dela svoje teritorije i naoružanja, smanji veličinu svojih oružanih snaga i prihvati smanjenje američke vojne pomoći, koja je bila neophodna za borbu protiv ruskih snaga.
Pored toga, stranim trupama ne bi bio dozvoljen ulazak na ukrajinsko tlo, a Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa.
Zelenski je odbio prethodne zahteve Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju ili smanji svoje oružane snage, navodeći da bi to samo oslabilo Ukrajinu i da bi time bila ranjiva na novu invaziju u budućnosti.
Analitičari su rekli da je malo verovatno da će predlog od 28 tačaka naći podršku u Kijevu.
Ipak, Aksios je izvestio, pozivajući se na neimenovane američke i ukrajinske zvaničnike, da je ukrajinski predsednik na sastanku delovao pomirljivije i da je pristao na brzi razvoj plana.
Zelenski je na Telegramu posle sastanka naveo da je Ukrajina spremna za "konstruktivan, iskren i brz" rad.
Bela kuća je na brifingu za novinare saopštila da su se američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) sastali s ukrajinskim zvaničnicima prošle nedelje kako bi razgovarali o mirovnom planu. Dodala je da američka administracija smatra plan prihvatljivim i za Ukrajinu i za Rusiju.
Rubio je opisao predloženi plan kao "listu potencijalnih ideja za okončanje rata", sugerišući da bi moglo biti prostora za pregovore.
U videu koji je objavio Kremlj, a na kojem se vidi ruski predsednik Vladimir Putin kako posećuje komandni punkt zapadne grupe ruskih snaga, ruski lider je pozvao da se ostvare ciljevi invazije na Ukrajinu.
Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo ostavku iz protesta zbog invazije na Ukrajinu, doveo je u pitanje da li je Kremlj zaista spreman da pregovara, s obzirom na uslove navodnog sporazuma.
"Moskva je spremna da pregovara od prvog dana rata. Oni to stalno govore, svaki dan. Nema tu ničeg novog. Ali u kakve su pregovore spremni da se uključe", upitao je Bondarev. "Pregovori poput ovih: razgovor o predaji Ukrajine."
"O čemu ima da se razgovara kada vam se nudi ista stvar koju Putin govori od početka rata: demilitarizacija Ukrajine, denacifikacija i tako dalje", dodao je u intervjuu za Karent tajms (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE).
Pred potencijalno stavlja Zelenskog u težak položaj.
Na bojnom polju, ukrajinske snage se bore da obuzdaju napredovanje veće i bolje opremljene ruske vojske, čak i dok one trpe izuzetne gubitke.
Rusija se približava ključnom gradu Pokrovsku u okviru Putinovog proklamovanog cilja da kontroliše ceo istočni region Donbasa u Ukrajini.
Rusija takođe napada ukrajinske gradove i njenu energetsku infrastrukturu pred zimu, nastojeći da demoralizuje već iscrpljene Ukrajince.
Den Frid (Fried), bivši američki diplomata i arhitekta američkih sankcija pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine, rekao je da se navodni sporazum čini kao "užasan plan".
"S obzirom na prošle obrasce, to bi mogla biti taktika bez osnova", naveo je on na X. "Uskoro ćemo znati više. Potezi administracije u vezi s Ukrajinom retko su toliko loši koliko se strahuje, ali nisu toliko dobri koliko postoje nade."
Zelenski se sastao s američkim zvaničnicima dok spasilačke službe tragaju za šrteživelima posle ruskog napada krstarećom raketom koja je pogodila dve stambene zgrade u gradu Ternopolj na zapadu Ukrajine, usmrtivši najmanje 26 ljudi i ranivši desetine.
Na unutrašnjem planu Zelenski je politički oslabljen velikim korupcijskim skandalom koji je dotakao neke od njegovih ministara u kabinetu i dugogodišnje poslovne partnere.
Ukrajinski poslanici su pozvali Zelenskog da smeni šefa svog kabineta Andrija Jermaka.
Istraga o korupciji odnosi se na navode da su sredstva namenjena izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada preusmerena kroz provizije političkim insajderima.
