Ruski vlasnici spremni su da prodaju svoj većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Ali ruska i srpska strana za sada ne otkrivaju ko bi mogli biti potencijalni kupci.
NIS, koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, tražio je od SAD licencu za rad dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi.
"SAD neće dozvoliti nikome ko može biti povezan sa Rusima da kupi NIS, poput Kine na primer", kaže za RSE Božo Drašković, univerzitetski profesor u penziji.
Gaspromnjeft, ruski većinski vlasnik NIS-a, kao ni sama kompanija, nisu odgovorili na upit RSE sa kim pregovaraju o prepuštanju kontrole i upravljanja.
Osim ranijih navoda da ruski većinski vlasnici NIS-a pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, srpski zvaničnici nisu otkrili više detalja.
Profesor ekonomije Božo Drašković smatra da je moguće da formalni kupac NIS-a bude neko iz arapskih zemalja.
"Dozvolili bi arapskim zemljama, recimo Emiratima, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, mada je pitanje da li to njima uopšte treba", ocenio je Drašković.
"Mogućim evropskim kupcima, bilo da su to Francuzi, Nemci ili ma ko, njihove zemlje neće dozvoliti kupovinu zbog sprečavanja transfera kupoprodajne cene", dodao je.
Američki OFAC nije odgovorio na upit RSE koja bi opcija za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a za njih bila prihvatljiva.
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svojih 56,15 odsto vlasništva.
Kako je navela 19. novembra, Srbija je "veoma uključena i informisana" o tim pregovorima.
Rekla je da ne može da se priča ko je treća strana dok se pregovori o kupovini ruskog udela ne završe.
"To su poslovni razgovori ozbiljnih kompanija i dok se oni ne završe ili bar najvažniji detalji ne budu definisani, nije ni ozbiljno da se o tome priča", dodala je.
Nešto ranije je NIS obavestio javnost da je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD tražena posebna licenca koja bi omogućila poslovanje.
"U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAC-u za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS", navedeno je.
U tom saopštenju je navedeno da je prethodnom licencom odobreno da pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a mogu da traju do 13. februara.
Poslednjom licencom su odobreni pregovori o promeni vlasništva, ali ne i dalji rad NIS-a.
Sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Prethodno su odlagane osam puta, a u međuvremenu je vlasnička struktura kompanije više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela.
Kako do prodaje?
Američka administracija traži izlaženje ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute.
"Istovremeno će najverovatnije biti pritisak da se ugovori prodaja a da se isplata ne izvrši sada", smatra Drašković ocenjujući da Rusi to neće prihvatiti.
Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije, dok se ostatak uvozi.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Srbija je decenijama zavisna i od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Da li su u igri MOL i hrvatski Janaf?
Evropski partneri, i to oni iz susedstva, pominjani su kao mogući kupci NIS-a.
Pre svega, mađarski MOL koji je prisutan u Srbiji duže od 20 godina, a trenutno u zemlji ima više od 50 benzinskih pumpi.
Naime, mađarski ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Peter Sijarto rekao je da bi MOL teoretski mogao imati ulogu u preuzimanju vlasništva NIS-a.
Zbog toga što je NIS, kako je rekao 17. novembra za ruske medije, "jedna od najjačih energetskih kompanija u regionu".
Međutim, MOL je za RSE naveo da ne komentarišu glasine na tržištu ili potencijalne akvizicije.
Prethodnih meseci su i hrvatski zvaničnici govorili da bi Hrvatska bila spremna da kupi NIS koji je najveći poslovni partner hrvatskom naftovodu JANAF.
JANAF, preko koga se doprema sirova nafta NIS-u, nije odgovorio na upit RSE, kao ni hrvatsko Ministarstvo privrede.
Međutim, profesor Božo Drašković primećuje da ni Hrvatska ni Mađarska nemaju sirovu naftu i da je moraju kupovati od nekoga.
Osim toga, kaže da ne vidi razlog da mađarski MOL kupuje NIS kad i sama Mađarska ima probleme sa snabdevanjem naftom.
"Ali pošto je ovo više u sferi političkih aranžmana, ukoliko bi se odobrovoljio Tramp prema Orbanu, on bi mogao da klimne glavom i kaže kupite to u Srbiji", dodao je.
Mađarska je početkom novembra dobila jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata.
Ta odluka je saopštena nakon razgovora mađarskog premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Zbog američkih sankcija NIS-u onemogućen je dotok sirove nafte u zemlju preko hrvatskog naftovoda Janaf, čime će biti doveden u pitanje rad NIS-ove rafinerije u Pančevu, nedaleko od Beograda.
Prema rečima zvaničnika Srbije, 43 dana nije stigla nafta iz Janafa u Srbiju.
Ko se još pominje?
U medijima se kao mogući kupac NIS-a pominje i državna azerbejdžanska firma Socar.
Socar već snabdeva Srbiju gasom iz Azerbejdžana preko interkonektora Bugarska-Srbija, a kompanija je prisutna u Rumuniji, Švajcarskoj, Turskoj, Gruziji, Ukrajini, Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Azerbejdžanska kompanija nije odgovorila na upit RSE da li učestvuje u pregovorima o kupovini NIS-a.
Sagovornik RSE Božo Drašković smatra da bi to moglo da bude moguće rešenje.
"Moguće je da dozvole Azerbejdžanu da to kupi. Azerbejdžan ima i naftu i gas, što bi bilo razumno rešenje", dodao je.
U igri su prema navodima domaćih medija i stručne javnosti i grčki Helleniq energy i Xtellus Partners, globalna firma za finansijsko savetovanje i investicije sa sedištem u Sjedinjenim Državama.
Ni jedna od te dve firme nije odgovorila na upit RSE da li su zainteresovani za kupovinu NIS-a.
Helleniq energy, jedna je od vodećih energetskih grupa u jugoistočnoj Evropi, kojoj pripada Eco Srbija.
Eco Srbija posluje sa benzinskim stanicama i naftnim derivatima i ima skoro 60 benzinskih pumpi u Srbiji.
Na sajtu Xtellus Partnersa se navodi da pružaju investiciona, savetodavna i finansijska rešenja od luka u Gvajani do plantaža kafe u Etiopiji.
Među partnerima firme su i Pavel Lvov i Leonid Kouperschmidt, koji su prethodno radili u velikoj ruskoj investicionoj banci VTB Capital.
Krajna mera nacionalizacija ruskog udela
Ukoliko se ne postigne dogovor o prodaji ruskog udela, bilo da to kupi treća strana ili država Srbija kao manjinski partner, izlaz bi mogao biti u nacionalizaciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici Vlade 16. novembra da želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu jer to nije "naše većinsko vlasništvo".
On je rada poručio da želi da pre toga budu iscrpljene sve mogućnosti.
Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.
Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija i nakon početka rata održava dobre političke odnose sa zvaničnom Moskvom.