"Što je za studente plenum - to je za narod zbor građana".
Ovo su, između ostalog, poručili na društvenim mrežama 9. marta studenti koji skoro četiri meseca blokiraju visokoškolske ustanove u Srbiji tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U "pismu narodu", kako su naveli, građani treba da se okrenu lokalnim samoupravama i da se "po modelu neposredne demokratije samostalno organizuju u zborove", u skladu sa zakonom.
Zbor građana, inače, kao model odlučivanja spominje se u Zakonu o lokalnoj samoupravi i predviđa taj format za rasprave o lokalnim pitanjima.
Kao povod za ovu inicijativu studenti su naveli to što su protesti u Srbiji "prerasli iz studentskih u opštenarodne".
Sa druge strane, studenti u blokadi se ne izjašnjavaju o konkretnim političkim rešenjima koja izlaze iz okvira njihovih zahteva.
Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Radio Slobodna Evropa kaže da nije siguran kako bi model zbora građana funkcionisao dugoročno.
“To je koncept koji obično služi za neka lokalna pitanja. Jedina mogućnost je da to bude prvi stepenik koji će vršiti neformalnu vrstu pritiska na skupštinu i vladu da one nešto usvajaju”, smatra Bursać.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je za RTS 10. marta ideju o zborovima građana dodajući se stidi "što u zemlji o nečemu odlučuju plenumi i zborovi".
Studenti u blokadi o svojim aktivnostima donose odluke na fakultetskim plenumima. Odluke se donose većinom glasova prisutnih studenta na plenumu.
Šta se još navodi u objavi studenata u blokadi?
U objavi studenata u blokadi navodi se da sve što su studenti postigli "desilo se zahvaljujući samoorganizovanju po principima neposredne demokratije i plenumskog zasedanja".
Kako navode, zbog "korupcije sistema", lokalne samouprave i mesne zajednice su zapostavljene.
"Predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu", piše u objavi.
Snaga studentskog pokreta, kako se navodi, "leži u neposrednoj demokratiji, koja je, za razliku od predstavničke, nepodložna manipulaciji i potkupljivosti".
Ističe se i da studenti "nisu, ne žele, niti mogu biti odraz opšte volje".
"Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize", saopštili su.
Na kraju objave pozivaju građane da se okrenu lokalnim samoupravama "kroz zakonom predviđeno telo zbora građana".
Kako bi izgledalo organizovanje u zborove?
Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču, kaže da zborovi nisu suštinski nova ideja i da postoji "tradicija" za takvu vrstu političkog odlučivanja.
"Vidimo pogotovo u profesijama, da li su to advokati, umetnici, glumci, već su imali svoje oblike okupljanja i raspravljanja, sindikati, naravno. U raznim preduzećima je bilo toga, pre svega u školama i gimnazijama", kaže on.
Vejvoda kaže da to postoji i u anglosaksonskom svetu gde se građani na lokalnom nivou okupljaju da razgovaraju o raznim temama.
U nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji održavani su zborovi radnika na kojima se odlučivalo o pitanjima značajnim za preduzeće u kojima rade.
Zakon o lokalnoj samoupravi u Srbiji predviđa da se zbor građana može sazvati za "deo teritorije jedinice lokalne samouprave" i da raspravlja o pitanjima koja su lokalnog karaktera.
Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih lokalnoj samoupravi.
"Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav", piše u zakonu.
Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da model zbora teško može da funkcioniše za pitanja koja su šireg, nacionalnog karaktera.
"Direktna demokratija, posebno u današnjem svetu, nije nešto što je realno moguće praktično organizovati, posebno dugoročno, jer zahteva da ljudi budu stalno angažovani. Sa današnjim obavezama i sa današnjom kompleksnošću država i sa kompleksnošću tema kojima bi mogli da se bave, postoji razlog zašto imamo institucije predstavničke demokratije", navodi on.
Predstavnička demokratija podrazumeva da građani u institucijama imaju svoje predstavnike koji, u njihovo ime, raspravljaju o temama od značaja za građane.
Bursać smatra da je organizovanje studentskih plenuma lakše od organizovanja zborova građana.
"Studenti su skoncentrisani na fakultetima, okupljeni su oko njih, generacijski, demografski su slični, slično komuniciraju, imaju slične probleme i upućeni su jedni na druge. Mnogo veći problem je kada treba celu zemlju da organizujete na taj način sa svim podeljenim interesima, grupacijama, željama, obavezama ljudi", smatra on.
'Taktički potez'
Dejan Bursać smatra da je okupljanje hiljada ljudi u gradovima Srbije "otišlo van okvira studentskog protesta" i da je ovo obraćanje studenata građanima u komunikacijskom smislu "taktički" potez.
Studenti u blokadi su do sada su organizovali nekoliko masovnih protesta u najvećim gradovima Srbije.
Među tim protestima su 18-časovna blokada u Nišu, 15-časovna blokada u Kragujevcu, 27-časovna blokada Mosta slobode u Novom Sadu, kao i 24-časovna blokada Autokomande, beogradskog saobraćajnog čvorišta.
"To jeste zanimljiv potez zato što vidimo da studenti prepoznaju da postoji neki odijum prema političkim partijama i da postoji veliko nepoverenje. I onda oni neće direktno da se povezuju sa njima, ali hoće da poruče tim ljudima, ogromnom broju ljudi koji je nezadovoljan aktuelnim stanjem u zemlji, da postoji neki način organizovanja", kaže on.
Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču, tu poruku studenata u blokadi vidi kao nameru da se pored studentskih zahteva "ide i na neke konkretne predloge kako da se izađe iz ove situacije".
"Cilj je da se zadovolji onaj suštinski zahtev da se vrati društveni i politički život u okvire kako su definisani ustavom i zakonima, odnosno da se vrati na vladavinu prava i na podelu vlasti. I nekako da sav teret odlučivanja ne bude samo na studenskom pokretu", ističe on.
Studenti u blokadi su do sada odbijali razgovore sa funkcionerima o svojim zahtevima, a studenti koji blokiraju Pravni fakultet u Beogradu u februaru su u saopštenju poručili Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu da odbije poziv na dijalog Aleksandra Vučića jer predsednik države nije nadležan za prosvetu i studentske zahteve.
Oni, između ostalog, traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću, procesuiranje napadača na učesnike dosadašnjih protesta, kao i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih na demonstracijama.
Dok vlast tvrdi da su svi zahtevi ispunjeni, ekspertska grupa koju je formirao Senat Univerziteta u Beogradu navela je u izveštaju 5. marta da zahtevi nisu ispunjeni.
