„Vest da je država za četiri godine na marketing potrošila 800 miliona evra je skandal koji ne sme proći bez posledica,“ izjavili su sagovornici RSE o najavljenim rezultatima izveštaja o medijima Saveta za borbu protiv korupcije. Oni navode da se od tih para, da su upotrebljene u korist građana, mogao izgraditi dobar autoput ili bar železnička pruga.
Na vest da su tolike pare potrošene za propagandu, Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, burno je reagovao.
„Ne da nije fer, nego to nije normalno. I to treba zakonom zabraniti. Mogućnost za oglašavanje jedino se može ostaviti javnim preduzećima koja su na tržištu. Ali i to na vrlo ograničen i kontrolisan način.“
Prema podacima koje je iznela Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, od 2011. do 2014. godine javna preduzeća, lokalne samouprave, vlada, organi vlasti u Vojvodini, ministarstva i druga državna tela su za oglašavanje u medijima potrošili 800 miliona evra.
Predstavnici vlasti ovo nisu nisu želeli da komentarišu. Ministri pravde i rada Nikola Selaković i Aleksandar Vulin, koje smo na događaju u Skupštini Beograda zamolili za komentar, rekli su nam da nisu informisani o tome.
“Ne znam, morao bih to prvo da vidim. Ne znam ništa o tome,” rekao je Vulin.
Ono o čemu ministri nisu obavešteni, a na šta je Milenović upozorila, je i trošenje novca građana na stvari koje nemaju veze sa radom javnih preduzeća - na primer, da su Srbijašume plaćale karte za koncert pevačice narodne muzike Ane Bekute. U ovoj priči neizbežna stavka je i davanje donacija i sponzorstava medijima i sportskim klubovima.
“Bože sačuvaj, ko bi dao te silne pare jednom sportskom društvu. To su neki privatni interesi. To je ono zlo koje neće biti uklonjeno dok u sportskim klubovima, posebno u fudbalu i košarci, imamo političke funkcionere iz izvršne vlasti. Dotle ćemo mi to plaćati,” kaže za RSE Vladimir Goati, predsednik antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija.
Ono što pokazuje najava izveštaja je da javna preduzeća najviše rasipaju novac u reklamne svrhe.
"Javna preduzeća koriste se kao partijski plen. Obrazac je isti, samo su se ljudi promenili, ili su promenili dresove," rekla je Miroslava Milenović.
Dragan Dobrašinović tvrdi da je to poznat model.
“U suštini, tim novcem se plaća marketing političara i direktora javnih preduzeća. Kupuje se uticaj u medijima, kupuje se uticaj u društvu. To se radi zbog izbora, ali i za svaki slučaj. Recimo, platite medijima da bi izveštavali afirmativno o vama, plaćaju se ovakva i onakva oglašavanja, praćenje rada državnih organa, i tako dalje… Jasno je da je to put tog novca.”
Savet je na više od 120 adresa poslao zahtev za podatke o oglašavanjima, donacijama, publikovanjima, pres klipinzima, a među onima koji ih još nisu dostavili, kako je navela Miroslava Milenović, su Telekom Srbija, Srbijagas i Informatika Novi Sad. Takođe, u najavi ovog izveštaja upadljivo je da su veliki korisnici budžetskog novca Televizija Pink, Tanjug, Radio-televizija Vojvodine, Radio-televizija Srbije, Novosti, Politika...
Kako je država pametnije mogla da potroši novac koji je dala na reklamiranje – pitanje je koje prvo postavlja veći deo javnosti.
Vladimir Goati kaže da svaki građanin zna šta je 800 miliona.
“To je autoput Beograd-Budimpešta. Ili železnička pruga Beograd-Bar. Preko potrebni infrastukturni pravci mogli bi da se obnove ili izgrade od tolikih para. Na žalost, taj novac otišao je u reklame i danas je samo izgubljena dobit koju niko ne računa.”
Da li je moguće kazniti odgovorne za to što je 800 miliona “otišlo u vetar”, zaključuje Dragan Dobrašinović, je nešto o čemu bi svaki građanin trebalo da odluči.
“A to znači dobro razmisliti kome dati glas na sledećim izborima. I svakako, društvo mora da nađe mehanizam da te stvari stavi pod kontrolu.”
