Ko je i zbog čega u subotu popodne napao članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović? Milenović napad vidi kao opomenu pred objavljivanje Izveštaja o trošenju javnog novca za reklamiranje u medijima i posle nedavnog objavljivanja izveštaja o Diposu (diplomatsko-stambenom preduzeću, čiji je osnivač država).
Upravo zbog mogućnosti da je to bio razlog iz koga su članicu savetodavnog tela Vlade Srbije u haustoru njene zgrade sačekali napadači, organizacije i pojedinci koji se bave problemom korupcije zahtevaju efikasnu i hitnu istragu.
Milenović je o korupciji i nedostatku volje za borbu protiv nje opsežno razgovorala prošlog meseca u Intervjuu nedelje RSE sa Brankom Trivić.
Ministar policije Nebojša Stefanović, uverava da se „intenzivno radi na utvrđivanju svih relevantnih činjenica i okolnosti koje bi mogle da doprinesu rešavanju ovog slučaja“, kako navodi u saopštenju, uprkos činjenici da Miroslava Milenović slučaj nije prijavila policiji.
„Moram da vam kažem, ja ću sada ubaciti jedan svoj lični utisak, da sam zgrožen takvim postupkom, jer nam to pokazuje da živimo u vremenima koja su jako problematična za našu državu“, rekao nam je Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije nakon hitnog, vanrednog zasedanja tog tela posvećenog napadu na njihovu članicu. On je najavio i da će se Savet obratiti Vladi Srbije:
„Ako Vlada ili državni organi nisu u stanju da izvrše sve svoje obaveze prema ljudima koji su članovi Saveta za borbu protiv korupcije i koji se svih ovih godina trude da pruže makar elementalna prava, onda ne znam o čemu mi više razgovaramo i ne znam zašto Savet onda pruža takvu pomoć vladi. Mi ćemo se obratiti Vladi i tražiti da nam pruži takozvanu obaveštajnu sigurnost.“
Da se slučaju efikasno istraži, poziva i Agencija za borbu protiv korupcije, telo koje se takođe bori protiv te negativne društvene pojave. Predsednica, Tanja Babić, podseća da je na sličan način pre oko tri meseca napadnut i saradnik Saveta, novinar Ivan Ninić. Napadači do danas nisu pronađeni. Takođe, Milenović je, podseća Babić, još tada prijavila kako sumnja da je prate.
„Zbog toga nije ni čudo da je jedan deo javnosti uveren da je batinanje po mračnim hodnicima zapravo ono što predstavlja opomenu za disonantne tonove, za iznošenje kritičkog mišljenja. Država, prosto, mora da preduzme sve da se svaki građanin oseti bezbedno. Posebno oni koji se bore protiv korupcije, moraju imati slobodu da rade i da kritički govore“, naglašava Tanja Babić.
Povodom ovog slučaja, ponovo se oglasio i Zaštitnik građana Saša Janković, koji je naveo da je veoma zabrinut, ali i da je uveren da će napadači biti otkriveni.
„Razgovarao sam s predstavnicima državnih organa koji su zaduženi da pronađu počinioce i sa predsednikom vlade. Dobio sam sva moguća uveravanja i zaista verujem da se na najintenzivniji način traga za počiniocima i da će taj događaj biti rasvetljen. Tako da, ni na koji način ne padne nikakva moguća sumnja na opredeljenost državnih organa da zaštite građane, posebno da zaštite predstavnike onih organa koji se bave borbom protiv korupcije“, kaže Janković.
Oni koji se bore protiv korupcije, međutim, napad na Miroslavu Milenović upravo vide kao dokaz da nisu adekvatno zaštićeni. Takav je utisak urednika portala „Pištaljka“ Vladimira Radomirovića, inače dobitnika nagrade koja nosi ime pokojne predsednice Saveta Verice Barać.
„Mislim da bi svakako država morala hitno da reši taj napad i da saznamo sve detalje o tome koje pretio Miroslavi Milenović, ko ju je pratio i da li ovaj napad ima veze sa izveštajima na kojima je radila“, konstatuje Radomirović.
Savet za borbu protiv korupcije, najavio je da će uskoro objaviti Izveštaj o trošenju javnog novca za reklamiranje u medijima, čija je najava, čini se, već uzburkala duhove u Srbiji. Međutim, gledajući duže od decenije unazad, izveštaji koje je Savet upućivao vladi, uglavnom su ostajali bez epiloga. Umesto njega, članovi tog tela sve su češće izloženi pretnjama, a kako je pokazao poslednji slučaj, i fizičkim napadima.
Na sajtu Saveta postoji i rubrika u kojoj su pobrojani izveštaji o sistemskoj korupciji upućeni Vladi Srbije. Naslovljena je slikovito - „Pitanja bez odgovora“. Tu se mogu naći slučajevi koji su neko vreme bili aktuelni u javnosti, ali su potom zaboravljeni, poput „Mobtela“ ili „Nacionalne štedionice“.
Epilog nisu dobile ni čuvene 24 sporne privatizacije, čije rešavanje, podsetimo, traži EU, a koje su predstavnici vlasti više puta obećavali, ukazuje član Saveta Dušan Slijepčević.
„Nije rešena ni jedna od tih privatizacija. Mi smo jasno izneli stav, jasni smo bili po svim elementima. Od svog osnivanja 2001. godine, Savet za borbu protiv korupcije je bio izložen stalnim kritikama, omalovažavanju, ignorisanju, uvredama i pretnjama. Pojedini članovi Saveta su lično vređani, a izveštaji Saveta su apsolutno ignorisani i to od strane svih dosadašnjih vlada“, podseća Slijepčević.
Odnos vlasti prema sopstvenom savetodavnom telu koje se bavi borbom protiv korupcije, a koja je podsetimo, uvek među prvim prioritetima tih istih vlasti, najslikovitije je opisala sama Miroslava Milenović, koja je nedavno, u intrervjuu nedelje RSE, rekla: „Mi savetujemo nekoga ko ne želi da čuje bilo šta“.
