Poslodavac ostao dužan više plata, a država radnicima umesto toga obećava socijalnu pomoć.
U ovoj situaciji se našlo desetine bivših radnika turske kompanije "Kayra Textile" koja je prošle godine zatvorila pogon u Malom Zvorniku, na zapadu Srbije.
Jedna od njih je Ljubica Erić-Katanić koja za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da joj je pre nekoliko dana isplaćena plata za jul prošle godine.
"To smo čekali godinu dana. Negde između 40 i 50 radnika je još neisplaćeno", kaže ona dodajući da joj ovaj poslodavac još duguje oko 142.000 dinara (oko 1.200 evra) za zarade, naknade za prevoz i otpremninu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Malom Zvorniku sredinom avgusta jednom od bivših radnika ove kompanije, koji mu se obratio za pomoć zbog neisplaćenih zarada, spomenuo mogućnost da država radnicima isplati te plate kao "socijalnu pomoć ili podršku".
Prema njegovim rečima, država bi te plate naknadno naplatila od investitora.
Pojedini stručnjaci za oblast radnih prava i predstavnici sindikata ne vide osnov da država isplaćuje ovakvu pomoć zbog duga privatnog investitora.
Sa druge strane, Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže za RSE da država nije obezbedila uslove da radna mesta budu sigurna i da radnici mogu da naplate svoj rad.
"Poslodavac u Srbiji sa vrlo malim sredstvima može da osnuje privredni subjekat i onda ostane dužan i radnicima i državi", kaže Vuković.
Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, u okviru koje se registruju preduzeća, minimalni iznos za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (doo) je 100 dinara (manje od 1 evro).
Čekajući neisplaćene zarade
Ljubica Erić-Katanić za RSE kaže da je u pogonu tekstilne kompanije "Kayra Textile" radila kao pomoćnica šivača skoro dve godine.
Zarada je, prema njenim rečima, bila minimalna, što je 2023. iznosilo oko 400 evra.
"Plata jeste bila mala, ali on (poslodavac) je nama delio bonuse i neke naknade su žene dobijale kada su se razbolele od korone", kaže ona.
Ljubica navodi da je firma zapala u probleme u leto prošle godine.
"Bili smo prinuđeni da odemo na kolektivni godišnji odmor jer je nestalo i struje i vode. Onda su sledili otkazi, ja sam među predzadnjima ostala do oktobra", kaže ona.
Ona navodi i da je poslodavac nekim radnicama nudio šivaće mašine i robu u zamenu za neisplaćene zarade.
"Ja sam čekala novac. Šta ću sa mašinom? To nema ko da mi kupi", kaže Ljubica.
Ona kaže da su radnicima pravnici savetovali da ne podnose tužbe.
"I da ga dobijemo na sudu, džaba sve ako on nema od čega da isplati", navodi ona. U međuvremenu, kako kaže, čekajući zarade otišla je u penziju.
"Veliki broj nas (radnika) se snašao, preživeli smo bez tih para", kaže ona.
Ljubica kaže da je čula da se jedan od bivših radnika te firme u vezi sa problemom sa zaradama obratio na skupu u Malom Zvorniku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u avgustu, kao i da je Vučić predložio da država isplati te zarade.
"Ja sam to razumela, pošto smo radili na minimalcu, da nam država isplati taj minimalac. Da nama izađu u susret udruženim sredstvima, da li od Vlade i opštine, da nas isplate, a da oni posle jure investitora", objašnjava ona.
Razgovor sa predsednikom Srbije o neisplaćenim platama
Predsednik Srbije učestvovao je na skupu u Malom Zvorniku u avgustu gde je razgovarao sa građanima tog mesta o problemima i bojazni zbog najava otvaranja rudnika litijuma u tom delu zemlje.
Na tom skupu, Vučiću se jedan od građana tog mesta požalio na to da je on jedan od desetine radnika koji su ostali bez plata kada je turski investitor zatvorio firmu i zatražio pomoć. Video sa tog skupa objavljen je na Youtube kanalu "Aleksandar Vučić".
"Mi nemamo pravo to da radimo, ali imamo jedan drugi način. Ako Turčin ne može da isplati, mi ćemo da preuzmemo obavezu na jedan drugi način, ali vi morate da potpišete. Mi ćemo da kažemo – sad ćemo da damo kao socijalnu pomoć ili socijalnu podršku, ali više nemate pravo da tražite te plate", rekao je Vučić 14. avgusta dodajući da bi država to naknadno naplatila od investitora.
U daljem toku razgovora Vučić ističe da je to "privatni investitor i da to ima svoj put".
Na pitanje radnika ko je "doveo" tog investitora, Vučić je odgovorio - "A kad sam doveo bilo kog investitora, jesi mi doneo deo od plate?".
"Kad mi isplate platu, plata ide meni. Kad mi ne isplate platu, Vučić je kriv", dodao je.
Iz Predsedništva Srbije nije stigao odgovor RSE da li će spomenuta pomoć biti isplaćena radnicima i po kom osnovu.
Kako je isplaćena jedna zarada 'uz pomoć predsednika'?
Odgovor u vezi sa situacijom sa neisplaćenim zaradama RSE nije dobio ni od firme "Kayra Textile" ni opštine Mali Zvornik. Imejl upućen na zvaničnu adresu poslodavca "Kayra" vratio se, a druga zvanična imejl adresa nije navedena.
Ipak, opština Mali Zvornik oglasila se 29. avgusta informacijom da je jedna zaostala zarada isplaćena "uz pomoć predsednika Vučića".
Na sajtu opštine piše da je "predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ispunio obećanje i da je bivšim radnicima fabrike tekstila 'Kajra' .. isplaćen deo zaostalih zarada".
Prema navodima iz saopštenja, organizovan je sastanak u Ministarstvu privrede sa vlasnikom preduzeća "Kayra" "nakon čega je on nekadašnjim zaposlenima isplatio prvu od tri zaostale zarade".
U saopštenju se ne spominje Vučićev predlog da se zarade isplate u vidu socijalne pomoći.
Račun u blokadi i zatvoreni pogon
Račun kompanije "Kayra Textile" je u blokadi više od 400 dana, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Od januara firma više nema sedište u Malom Zvorniku, već je registrovana u Beogradu, dok je u Malom Zvorniku u februaru otvoren samo ogranak.
Iz inspekcije rada, koja radi u okviru Ministarstva za rad, za RSE su naveli da je u toj firmi u Malom Zvorniku sprovedeno 2023. više inspekcijskih nadzora zbog neisplaćenih zarada.
"Inspektor rada je 5. oktobra pokušao da izvrši nadzor po predstavci zaposlenog vezano za isplatu zarada i naknada zarada za 2023. godinu, ali na adresi ogranka poslodavca nije zatekao nikoga", navodi se u odgovoru.
Iz inspekcije navode i da su pokušali da sprovedu nadzor i 30. avgusta ove godine, ali da je inspektor zatekao zaključane ulaze i utvrdio da nema angažovanih radnika.
Sa druge strane, na sajtu opštine Mali Zvornik iz januara 2022. navodi se da je turska fabrika tekstila "Kayra Textile" doo otvorena "uz podršku Republike Srbije i lokalne samouprave".
Tada je, prema navodima na sajtu opštine, firma zapošljavala 180 radnika.
Predlog radnicima 'mimo zakona'
Vladimir Simović iz beogradske nevladine organizacije Centar za politike emancipacije, koja se bavi radnim pravima, kaže za RSE da "nema nikakve logike da država preuzima troškove privatnih kompanija".
"Još manje ima logike da se zaostale zarade isplaćuju u formi socijalne pomoći", smatra on.
Simović navodi da bi radnici, koji bi hipotetički prihvatili ovu ponudu, bili "na gubitku".
"Oni gube staž koji su u praksi zaradili jer im nisu isplaćeni doprinosi. Takođe, verovatno je da im ni zdravstvene knjižice nisu bile overene zbog neplaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. Postavlja se pitanje i šta će biti sa eventualnim otpremninama", kaže Simović.
Mario Reljanović, predsednik beogradskog udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, za RSE kaže da predlog o isplati socijalne pomoći radnicima kod privatnog investitora "nije zakonski moguć".
"Država u ovom slučaju treba samo da obezbedi da se zakon sprovodi, da poslodavac plaća doprinose i zarade i da ne dođe uopšte do ove situacije", navodi Reljanović.
On dodaje da je jedini put da radnici podnesu tužbu protiv poslodavca, ali da zakonodavstvo u Srbiji ne omogućava radnicima lak pristup pravosuđu.
"Tužba je skupa, radnici se obično nadaju da će se to rešiti. Ako (u međuvremenu) dobiju platu, razlog za tužbu otpada, a radnik je onda samo imao troškove, to je destimulišuće", objašnjava Reljanović.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da je propust što država nije uspela da spreči ovakva ponašanja investitora inspekcijskim nadzorima i zakonodavstvom.
"To nije usamljen slučaj. Mi smo imali i ranije primere da poslodavci menjaju adrese, ostaju dužni i ne ispunjavaju obaveze prema radnicima, kooperantima, državi. Mi smo kao sindikat dugo predlagali da (poslodavac) formira garantni fond iz kog bi se u tim slučajevima isplaćivala zarada", kaže Vuković.
'Kvantitet, ali ne kvalitet' investicija
Prema medijskim izveštajima, na sličan način su 2023. radnici u Leskovcu, na jugu Srbije, ostali bez zarada kada je turski investitor "Jeanci" zatvorio fabriku u kojoj su se šile farmerke za poznate brendove.
Radnici su prošle godine u avgustu zbog ovog problema organizovali proteste u tom gradu.
Ova kompanija je u Srbiji danas u stečaju, a nalazi se na spisku kompanija koje su ranije od države dobile subvencije (državnu pomoć), prema podacima Komisije za kontrolu državne pomoći Srbije.
RSE nije dobio odgovor od kompanije "Jeanci" ni grada Leskovca da li su do sada namirena sva dugovanja prema radnicima i državi.
Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je pratio ovaj slučaj, za RSE kaže da je u ovom slučaju država reagovala tako što je "pregovarala sa drugim kompanijama da preuzmu (otpuštene) radnike".
On smatra da ovi primeri ukazuju na lošu politiku Srbije prema stranim investitorima.
"Država je da bi smanjila nezaposlenost dovodila investitore koji su imali mnogo privilegija. Imamo kvantitet, ali nemamo kvalitet investicija, nema visokih zarada, ni sigurnosti radnog mesta", smatra Mihajlović.
Prema podacima Agencije za privredne registre, Srbija je u 2023. dodelila više od milijardu evra podsticaja za velika i mala preduzeća.
Facebook Forum