Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 16. maja u Kotoru na Samitu lidera Zapadnog Balkana da je razgovarao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O'Brajanom o situaciji na Kosovu i Rezoluciji o Srebrenici.
"Razgovarali smo o svim važnim pitanjima od evropskog puta Srbije do odnosa sa Prištinom i svega što sledi posle usvajanja rezolucije o Srebrenici u sledeći četvrtak", rekao je Vučić na zasebnoj konferenciji za novinare na marginama kotorskog Samita.
Vučić je izjavio 15. maja da Srbija nema "nikakve šanse" da spreči usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici.
Rezolucijom, koju su inicirale Njemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sjećanja na genocid u Srebrenici. Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti bh. entiteta Republika Srpska negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.
Ona će 23. maja biti na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Vučić je na društvenoj mreži Instagram napisao da se tokom susreta sa Džejmsom O'Brajanom zahvalio SAD na podršci reformskom i evropskom putu regiona.
Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici Vučić je nazvao političkom deklaracijom kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda i postavio pitanje što je njen cilj:
"Je li to revizija tužbe protiv Srbije, ili naplata ratne štete?"
Na novinarsko pitanje da li će najavljeno glasanje zvanične Podgorice za Rezoluciju uticati na odnose sa Srbijom, Vučić je kazao da je to odluka Crne Gore, koju poštuju.
"Da li je to potaman, i da li će Srbija biti oduševljena ako Crna Gora podrži rezoluciju o Srebrenici, svakako nećemo. Nemojte da nas tjerate, em da nas bijete po glavi, em da nas još tjerate da nam je mnogo lijepo dok nas bijete po glavi", kazao je Vučić.
Nakon što je početkom maja premijer Crne Gore Milojko Spajić kazao da će Crna Gora podržati Rezoluciju, njegovi koalicioni partneri iz prosrpskih i proruskih partija su rekli da vrše pritisak da se takva odluka promijeni.
Potom je Vlada 13. maja uputila dva amandmana na tekst rezolucije.
U prvom se navodi da je krivica za genocid individualna, te da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj zajednici, a drugi se tiče nepovredivosti Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
Premijer Spajić, je na Samitu rekao da očekuje da se crnogorski amandmani prihvate:
"Vidjeli smo i najave da će prvi amandman biti definitivno dio teksta, dio osnovnog teksta. Vidjećemo za… drugi amandman.I dalje razgovaramo o formulaciji koja bi odgovarala svim stranama."
Iz Brisela su 14. maja poručili da u EU nema mjesta za one koji poriču genocid u Srebrenici.
"I to je nešto što prenosimo zemljama i partnerima koji žele da postanu dio Evropske unije," rekao je Peter Stano porparol Unije.
