Vlada Srbije je rebalansom budžeta obezbedila sredstva za povećanje zarada za oko 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, koje će iznositi od osam do 15 odsto.
Najveći rast plata od 15 odsto dobiće medicinske sestre i tehničari, potom lekari 10 odsto.
Zaposleni u prosveti svrstani su u grupu kojoj će plate biti uvećana za devet odsto, u kojoj su još sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, u ustanovama socijalne zaštite, kao i pripadnici bezbednosnih službi i snaga.
U zemlji u kojoj oko 350.000 zaposlenih prima minimalac od 27.000 dinara, a ostatak radne populacije godinama ne može da dosegne davno obećanu prosečnu zaradu od 500 evra, za očekivati je da je svako povećanje plata izaziva pozitivne reakcije poput zadovoljstva premijerke Ane Brnabić zbog, kako je rekla, prvog pozitivnog rebalansa budžeta.
"Kada kažem pozitivni rebalans to znači da ga imamo zato što smo povećali prihode. I ovim rebalansom do kraja godine želimo da taj višak prihoda raspodelimo, tako da vratimo nešto građanima Republike Srbije, pre svega kroz povećanje plata i podršku penzionerima", navela je Brnabić.
'Delomično zadovoljni'
Za razliku od premijerke u sindikatima su delimično zadovoljni procentom povećanja, ali ne i metodom raspodele.
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su zaposleni u toj oblasti ipak samo delimično zadovoljni, zbog toga što se za sada ne zna za koliko će plate biti uvećane nemedicinskom osoblju, ali i zbog veštačkih podela izazvanih neprimenjivanjem platnih razreda.
"Ove godine ponovo jedna takva najava koju mi vidimo isključivo kao pokušaj Ministarstva da posvađa i zaposlene unutar zdravstva, a isto tako pokušavaju i da nas posvađaju sa građanima, odnosno pacijentima, da se ne bi videlo koliko loše rade i šta to sve loše rade. Da podsetim, mnogi naši radnici, posebno ti nemedicinski, rade za zarade koje su ispod te minimalne zarade", kaže Panić.
I Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja se zalaže za uređenje državnog sistema iz koga se finansiraju javne službe, smatra da su platne grupe i razredi jedini način da se ta oblast uredi.
Međutim, kako za RSE kaže predsednica tog sindikata Jasna Janković, Vlada Srbije je ostala pri tome da i ove godine primeni sektorska povećanja.
"Ovde se sada ne radi o tome da li smo mi zadovoljni ili nezadovoljni sa procentom od devet. Ovde se radi o tome da sa devet procenata mi smo opet daleko ispod onih koji rade u drugim službama a visoko su obrazovani. Nama je prosečna zarada nastavnika, sada sa ovim povećanjem, početna, bez razrednog starešinstva i bez godina staža, oko 55.000 dinara (oko 470 eura)", naglašava sagovornica RSE.
'Svi uče strani jezik'
U grupi zaposlenih u javnom sekotru kojima je predviđeno povećanje od devet odsto su još sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, u ustanovama socijalne zaštite, kao i pripadnici bezbednosnih službi i snaga.
Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata, ocenjuje da se Ministarstvo odbrane nije dobro pripremilo za najavljeno povećanje plata i za RSE kaže da je zbog toga vojska dobila samo osam odsto povećanja uprkos lošem materijalnom položaju.
"Podsećam javnost da je plata pripadnika vojske još uvek za preko 30 procenata manja od onog zakonskog minimuma i da oko 70 odsto zaposlenih u vojsci prima platu koja je u visini prosečne plate u Srbiji i manje od te, a da svega 25–30 procenata ima veću platu od prosečne i to su uglavnom oficiri visokih činova i državni službenici koji rade u Ministarstvu odbrane", kaže Antić.
Jedan od motiva za povećanje zarada u pojedinim državnim službama, prema rečima, Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, svakako je i masovan odlazak radne snage u inostranstvo, kao što je to slučaj sa zdravstvenim radnicima.
"Naravno da je motiv stimulisati zaposlene u pojedinim sektorima, da pre svega, pruže bolji kvalitet. Ali u pojedinim delovima poput zdravstva želja je bila da se na ovaj način ljudi odvrate od odlaska u inostranstvo. To ni u kom slučaju neće promeniti tok, ali će ublažiti loše posledice uočene prethodnih godina", kaže Nikolić.
Međutim, po navodima Radeta Panića, iako se ne zna tačan broj zdravstvenih radnika koji odlaze u inostranstvo, uočljiv je sve izraženiji trend, stručnjaci koji uveliko uče nemački jezik, teško da će biti zaustavljen ovim povećanjem plata.
"Ovo što je kod nas najavljeno neće imati apsolutno nikakav uticaj na odlazak, a što se tiče brojki, njih je nemoguće saznati, ali ono što sigurno znamo je da se tri puta povećalo izdavanje potvrda o dobroj lekarskoj praksi koje su neophodne lekarima za rad u inostranstvu, sigurno i vidljivo na svakom koraku, da svi uče strani jezik", kaže Panić.
I Novica Antić iz Vojnog sindikata upozorava da se zbog niskih plata osipa i stručni kadar iz vojske Srbije.
"Inače je stanje kadra u vojsci jako loše. Ljudi i dalje odlaze zbog niskih zarada. Mislim da je Ministarstvo odbrane trebalo ozbiljno time da se pozabavi. Vojno medicinsko osoblje ima dosta manje zarade u odnosu na civilno zdravstveno osoblje. I onako nam lekari odlaze iz vojske i mislim da će to biti još jedan razlog da napuste vojno zdravstvo i da pređu u civilni sektor", naglašava Antić.
Deo stručne javnosti, poput Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta, ističe da se povećanja plata u ovim procentima, dugoročno posmatrano, mogu negativno odraziti na fiskalnu stabilnost ali i na konkurentnost domaće ekonomije.
I Međunarodni monetarni fond je više puta savetovao da bi povećanja trebalo da idu do šest odsto, ali su se u Vladi ipak odlučili za duplo veće uvećanje zarada.
Zbog toga Šoškić nije iznenađen ovom odlukom vladajućih struktura, koje u pripremama za buduće izbore pribegavaju i ovakvim potezima.
"Nije neobično da se u nekom političkom ciklusu, kada se izbori najavljuju i očekuju da se rade ovakvi potezi koji suštinski i kratkoročno mogu da donesu neku iluziju o boljitku, ali suština se ne može promeniti, da plate u jednoj zemlji mogu biti dugoročno samo posledice onoga što se u toj zemlji stvara", zaključuje Šoškić.
Facebook Forum