“Veoma sam zadovoljna rezultatima koje smo postigli”, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić na konferenciji za novinare u ponedeljak, povodom dve godine rada njene Vlade.
Kako je istakla, prvenstveno je zadovoljna što je njen tim uspeo da održi finansijsku i makroekonomsku stabilnost i zdrave osnove koje je ostavila prethodna vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, ali i da pokrene transformaciju ekonomije i administracije na bazi digitalizacije.
Brnabić kaže da su u prethodne dve godine penzije povećane za 12,5 posto, što je rezultat mera fiskalne konsolidacije, te najavila novo povećanje primanja za najstarije građane.
“Nastavićemo da posebno obraćamo pažnju na penzionere i očekujemo novo povećanje penzija pre kraja ove godine, zahvaljujući stabilnosti i ekonomskim rezultatima”, rekla je Brnabić.
Ona je najavila i da će do kraja godine biti povećane plate u javnom sektoru.
Brnabić je kazala da je za 19,5 odsto povećana minimalna cena rada, a da prosečna plata iznosi 463 evra.
"Prosečne plate su 11,3 odsto više nego prošle godine i nastvićemo da ih povećavamo", kazala je Brnabić.
Strane investicije su, kako je rekla u prvih pet meseci ove godine iznosile 1,4 milijarde evra i 17 odsto bile veće nego u istom periodu 2018. godine.
Ona je kazala da je završen "Južni krak Koridora 10", da će se tokom leta završiti i "Istočni krak", da se avgusta pušta u saobraćaj autoput Obrenovac-Čačak, decembra Surčin-Obrenovac i da počinje izgradnja "Moravskog koridora".
U planu je i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo, zatim Ruma-Šabac i još nekoliko deonica.
U železnice se, po njenim rečima, investira 2,4 milijarde evra, a najvažnija je izgradnja "brze pruge" Beograd-Budimpešta.
Među rezultate Brnabić je uvrstila i davanje aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu francuskoj kompaniji Vansi pod koncesiju, jer će posle 25 godina, kako očekuje, "biti vraćen građanima", pošto se u njega investira 700 miliona evra.
Brnabić je rekla da je Srbija danas bezbednija zemlja za svoje građane, te iznela podatak da je tokom 2018. godine zabeležen najmanji broj počinjenih krivinih dela. Dodala je da vladavina prava nastavlja da bude jedan od najvažnijih zadatka kojima je njena Vlada posvećena.
Na pitanje novinara da prokomentariše povećanje cena putarine, struje i gasa, premijerka Srbije je rekla da su poskupljenja neophodna da bi sistem bio održiv.
“Ako kažemo da je Srbija zemlja sa najnižim cenama putarina u Evropi, onda je poskupljenje neophodno kada investirate u infrastrukturu da bi ti bilo održivo. Mislim da čuvamo standard, a to vidimo i po inflaciji koja je poslednjih nekoliko godina niska i predvidiva”, rekla je Brnabić.
Đogović: Brojni nedostaci u radu Vlade
Iako Vlada nesporno ima uspeha na makroekonomskom planu, prvenstveno kada je reč o očuvanju fiskalne stabilnosti, uočljivi su brojninedostaci u radu tima koji predvodi Ana Brnabić, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekonomista Saša Đogović.
Prema njegovim rečima, u protekle dve godine nije došlo do jačanja preduzetničkog duha.
„Uglavnom je država bila ta koja je bila oslonac razvoja određenih privrednih aktivnosti – kroz direktno privlačenje investicija preko izdašnih finansijskih mamaca, što govori o nepovoljnom institucionalnom ambijentu“, kaže Đogović.
Naš sagovornik kaže da je dobro što je Vlada ulagala u saobraćajnu infrastrukturu, ali napominje:
„Problem je što veliki deo tih ugovora nije transparentan, što znači da izazivaju sumnju da su koruptivni. Mi nismo videli tendere za veći deo tih infrastrukturnih projekata koji se sprovode u Srbiji trenutno“, kaže Đogović.
On kaže da je u prethodnom periodu postojala borba protiv „sive ekonomije“, ali podvlači da je neophodna sistemska borba protiv mita i korupcije, što, kako kaže, zahteva i sistemske reforme.
Lončar o optužbama Rodoljuba Milovića
Inače, sa premijerkom Srbije u ponedeljak su na press konferenciji bili prisutni gotovo svi ministri u njenoj Vladi, a jedno od pitanja novinara bilo je upućeno i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, koga je bivši načelnik Kriminalističke policije Rodoljub Milović nedavno u medijima optužio da je vršio pritisak na svedoka saradnika u postupku protiv Zemunskog klana, kao i da je njegova supruga posredovala u pregovorima između člana kriminalne grupe Darka Šarića i nadležnih organa.
Na pitanje da to prokomentariše, Lončar je kazao da on očekuje od nadležnih organa da ispitaju sve navode, uz napomenu da je Milović u to vreme bio jedan od najmoćnijih ljudi u policiji, te je postavio pitanje zbog čega on to tada nije istražio.
“Ja ovom prilikom apelujem na nadležne organe da sve to ispitaju i da izađu sa svojim saznanjima, jer istina može biti samo jedna”, rekao je Lončar.
O ovoj temi je na press konferenciji govorio i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je rekao da je Milović bio šef radne grupe koja se bavila istragom za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
“Ja kao ministar unutrašnjih poslova postavljam pitanje zašto za deset godina nije napisao nijednu krivičnu prijavu koja se toga tiče i rekao ‘evo imam dokaze za Zlatibora Lončara, treba ga uhapsiti’. To je prikrivanje krivičnog dela. Ako imate saznanja da je neko počinio krivično delo, vi ste dužni da kao policijski službenik da sastavite prijavu. Prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo. I to neko ko je na čelu UKP vrlo dobro zna“, rekao je Stefanović.
Na pitanje novinarke Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) zašto onda ne pokrene postupka protiv Milovića zbog priekrivanja, Stefanović je rekao da on kao ministar nema tu moć.
Reagujući na optužbe ministra policije Nebojše Stefanovića, bivši šef kriminalističke policije Rodoljub Milović rekao je za KRIK da je na tužilaštvima bilo da nalože ovu istragu, ali i da je Stefanovićevu policijsku radnu grupu obavestio o svojim saznanjima.
„U razgovoru sa istraživačkim novinarima izneo sam činjenice koje su iznete i u sudskom postupku od strane svedoka saradnika, a koje su se odnosile na doktora Zlatibora Lončara. Napominjem da je sudski postupak za ubistvo premijera Zorana Đinđica bio uveliko u toku kada smo obavili razgovor sa Zoranom Vukojevićem o čemu je bilo reči u tekstu KRIK-a i NIN-a, te da taj razgovor nije mogao da ima uticaj na sudski postupak, ali je imao značaj u daljem operativnom radu i sagledavanju istine tog ali i sadašnjeg vremena. O svemu su izveštavane više instance o čemu postoji pisani trag. Bilo je na tužilaštvu svih ovih godina da naloži istragu Lončarevih veza sa kriminalcima“, rekao je Milović.
Podsetimo, januara 2017. godine, u javnost su dospele fotografije na kojima Lončar pozira u društvu Dušana Spasojevića, bivšeg vođe zemunskog klana koji je ubijen u martu 2003. godine, tokom akcije „Sablja“, koja je sprovedena u mesecima nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godne.
Lončar, u to vreme ministar zdravlja u Vladi Aleksandra Vučića, je objasnio da su te fotografije nastale u kući Dušana Spasojevića nakon uspešne operacije njegovog oca, uz napomenu da je sam Spasojević tražio da se fotografišu.
