Komesar Evropske unije (EU) za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi) je 15. maja, na kraju trodnevne posete Srbiji, poručio da su "naredne godine ključne za kompletiranje reformi za njeno pristupanje" EU.
Poslednjeg dana boravka u Beogradu, Varhelji se sastao sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić i drugim predstavnicima parlamenta.
On je na društvenoj mreži Iks (X) napisao da mu je drago što je čuo da je "Skupština Srbije spremna da brzo radi na ključnim reformama" i da finansijski Plan rasta EU za Zapadni Balkan pomaže da se ubrza taj proces.
Varheji je ocenio i da je predsednica parlamenta Ana Brnabić "omogućila međustranački dijalog u izbornom okviru".
Napisao je da je zajednički cilj otvaranje Klastera 3, te pozdravio "posvećenost Skupštine sprovođenju reformi EU, među kojima je i sloboda medija".
Kabinet predsednice Skupštine je saopštio da je ona na sastanku s Varheljijem izjavila da će se "i tokom ovog mandata zalagati za jačanje institucija i demokratskih principa u Srbiji".
"Nastavićemo da radimo na reformama i posvetićemo najveću moguću pažnju usaglašavanju nacionalne regulative sa evropskim zakonima", rekla je Brnabić.
Istakla je da je punopravno članstvo u EU strateški prioritet Srbije.
Sastanak i sa predstavnicima opozicije
Komesar EU za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji se tokom dana sastao i sa predstavnicima opozicionih stranaka u Skupštini Srbije.
Varheji je 15. maja na društvenoj mreži Iks (X) napisao da su u Parlamentu razgovarali o napretku u pristupanju Srbije EU, slobodi medija, vladavini zakona, izborima, kao i o finansijskom Planu rasta za zemlje Zapadnog Balkana.
"Srbija je najveći korisnik Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP) i Plana rasta. Donosimo važne ekonomske koristi povezane sa reformama vladavine prava", napisao je on.
Varheji je prethodnih dana razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Srbije Milošem Vučevićem, ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova, Markom Đurićem i Ivicom Dačićem.
On je poslednji put u Beogradu boravio krajem februara prošle godine.
Srbija je država kandidat za članstvo od 2012. a pregovori o pristupanju zvanično su otpočeli 2014. godine. Od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku u pristupnim pregovorima, koji je predstavljen u novembru 2023. Srbija je dobila loše ocene u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Ukazuje se da Beograd nije uveo sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, na šta je Brisel više puta pozivao zvanični Beograd.
Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje. Srbija ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.
Evropska unija je 10. maja upozorila da Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa kako bi stekli pravo na finansiranje iz Plana rasta Evropske unije koji je nedavno usvojen.
