Zatvorena vrata umesto dobrodošlice, zabrana umesto kulturne razmene.
Vlasti Srbije spustile su rampu za festival "Mirëdita, dobar dan" sa desetogodišnjom tradicijom.
Kosovski umetnici su vraćeni kući, njihov repertoar nije prikazan u Beogradu.
Policija je svoju odluku pravdala opasnošću od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i zbog opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Tome je prethodilo okupljanje desničara i navijača koji su blokirali ulaz u prostor gde je manifestacija trebalo da se održi.
Ali i glasno protivljenje održavanju festivala od više ministara iz Vlade Srbije.
Kakva je poruka poslata ovom zabranom – odgovor na to pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) je potražio od umetnika i njihovih udruženja u Beogradu.
U nastavku pročitajte odgovore onih koji su odgovorili na poziv RSE.
Milena Minja Bogavac, dramaturškinja: Kulturni i civilizacijski poraz
Zabranu festivala "Mirëdita, dobar dan" doživela sam kao poraz: civilizacijski, kulturni, poraz slobode govora i poraz svih inicijativa koje zagovaraju mir.
Mogli smo jasno da vidimo kako visoki predstavnici vlasti, nedeljama sami podižu tenziju protiv jednog malog festivala, da bi na kraju rekli da ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima. Drugim rečima, da ih neće zaštiti - od sebe samih.
Zabraniti umetnosti da govori o društvu ili umetnicima da izražavaju svoje stavove, momenat je u kome pada fasada sa fasadne demokratije.
U društvu u kom se razgovor o miru smatra kontroverznim, treba biti veoma naivan pa verovati u mir. To me, naravno, plaši, jer širenje straha i jeste cilj.
Ivan Medenica, teatrolog: Vrhunski cinična zabrana
Zabrana održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan" je nasilnička i vrhunski cinična, te sasvim u duhu spinovanja, jednog od glavnih mehanizma ove vlasti.
Zvaničnu odluku o zabrani donele su iste instance, a moglo bi se reći čak i pojedinci (ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić), koji su danima pre toga bili predvodnici napada na festival i njegove organizatore.
To znači, drugim rečima, da su pojedini ministri i gradonačelnik Beograda, zloupotrebivši svoju poziciju političke moći, po režimskim medijima pravili hajku na jedan umetnički festival zbog njegovog navodnog ugrožavanja ustavnog poretka (Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova), te su onda ti isti odbranili navodno ugroženi javni red i mir i to tako što su, pod udarima teledirigovanih huligana ohrabrenih upravo njihovim izjavama, zabranili festival!
Ovakvo spinovanje deo je šire agende koja se već godinama realizuje, a sad dolazi u fazu kulminacije: stalnim izvrtanjem istine, između ostalog i u vidu traženja izdajnika, zamagljuju se pravi razlozi i skrivaju krivci za debakl srpske nacionalističke politike prema Kosovu.
Muharem Bazdulj, pisac: Poruka da Beograd nije otvoren grad
Mislim da je zabrana velika greška. Time se šalje poruka da Beograd nije otvoren grad.
Taj festival i neke druge manifestacije sličnog tipa bili su dokaz da ako, recimo, vlasti u Prištini ne dozvole Nenadu Jezdiću da igra predstavu na Kosovu, u Srbiji se takve stvari, barem na ovaj način nisu dešavale.
Mislim da je greška zabranjivati kulturnu manifestaciju. A sa druge strane taj razlog koji je bar tako posredovan zbog, koliko sam ja shvatio, okupljanja nasilnika i navijača, time se uvijek takođe šalje pogrešna poruka kada država pristaje na ucjene nekakvih neformalnih nasilničkih grupa.
Tako da ne vidim nikakav izgovor i pravi razlog da se to uradi.
Andrej Nosov, pozorišni reditelj: Zabrinjavajuća tišina
Atmosfera koja je stvorena oko te zabrane, i jedna tišina koja vlada, u velikoj meri je zabrinjavajuća, jer pokazuje da bez obzira na određene napretke koji su postojali posle sporazuma i činjenice da ipak postoji kulturna razmena na nivou civilnog sektora, da nemate institucionalnu političku volju da se napravi korak napred.
Sasvim je izvesno da ovu zabranu bez ikakvog uzdržavanja možemo da zovemo jednom jasnom političkom zabranom koja je došla iz vrhova ove vlasti i tu nema nikakvog spora.
I onda se kao kontraargumenti koriste različiti primeri iz prethodnih godinu dana i više kada određenim ljudima i predstavama nije bio dozvoljen ulazak na Kosovo, pa je to sada opravdanje zašto ćemo mi zaustaviti "Mirditu, dobar dan".
Repertoar zabranjenog festivala
Festival "Mirëdita, dobar dan" trebalo je da bude otvoren predstavom "Otac i otac" kosovskog dramaturga Jetona Neziraja.
Na repertoaru su bili i film "Vera sanja more" kosovske autorke Kaltrine Krasnići (Krasniqi), koncert kosovskog benda "La Fazani" i izložba vizuelne umetnice Ermire Murati, čije je umetničko ime Orange Girl.
U okviru debatnog programa festivala bila je planirana i promocija knjige "Zapisi crva Smolinskog" mladog književnika Azema Delijua.
Debatni program trebalo je da bude posvećen pitanjima kulturne razmene između Srbije i Kosova, odnosno, zabranama i preprekama pri kulturnoj, akademskoj, i umetničkoj saradnji, kao i suočavanju sa ratnim nasleđem.
Udruženje kritičara i teatrologa Srbije: Protiv odbijanja dijaloga
Najoštrije se protivimo administrativnim zabranama, a naročito utemeljenim na demonstriranju uličnog nasilja i naglašenom odbijanju uspostavljana bilo kakvog oblika dijaloga.
Protivimo se zabrani manifestacije čiji je cilj okupljanje umetnika i teoretičara umetnosti različitih sredina, a smisao joj je u razmeni umetničkih iskustava, rezultata umetničkih praksi i uspostavljanju preko potrebnog dijaloga.
Uvereni smo, naime, da je osnova rešavanja problema, pa i onih iz sfere politike, dijalog i slobodna razmena mišljenja, navedeno je za RSE u odgovoru Predsedništva Udruženja kritičara i teatrologa Srbije.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije: Država se zabranama svrstava na stranu nasilnika
Smatram da zabrane festivala predstavljaju otvoreno i neuvijeno svrstavanje države na stranu nasilnika, kao i dalju eskalaciju na putu Srbije ka ogoljenoj diktaturi i zatiranju temeljnih ljudskih prava, naveo je u odgovoru za RSE član Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Aleksandar Gubaš.
Srpski PEN centar: Stvaranje veštačkih kriza i podela
Zabrana festivala Mirdita, koji je pre samo nekoliko godina predstavljan kao zalog za budućnost u odnosima srpskog i albanskog naroda, pokazuje kako se vlast, umesto za kulturnu razmenu, radije opredelila za stvaranje veštačkih kriza i podela u društvu, saopštio je srpski PEN centar, koji okuplja pisce.
Ministarstvo kulture Srbije nije odgovorilo na upit RSE povodom zabrane održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan".
Na upit RSE nisu odgovorili ni Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije i Udruženje književnika Srbije.
U međuvremenu je devedeset organizacija civilnog društva i aktivista iz regiona pozvalo 1. jula vlasti Srbije da preispitaju odluku o zabrani održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan" u Beogradu i da zaštite njegove organizatore.
Festival "Mirëdita, dobar dan" održava se naizmenično u Beogradu i Prištini.
Kosovu približava srpsku kulturnu scenu i obrnuto, publici iz Srbije predstavlja savremenu kulturno-umetničku scenu Kosova.
Ovaj festival koji promoviše kulturnu saradnju Srbije i Kosova, u Prištini se održava bez problema i incidenata.
Facebook Forum