Vređanje novinarke javnog servisa Radio-televizije Srbije (RTS) zbog izveštavanja sa protesta u Nišu jedno je od više slučajeva tokom prethodnih godina u kojima su funkcioneri u Srbiji javno omalovažavali novinare.
Mali broj tih slučajeva dočekao je smenu zvaničnika ili bar njihovo izvinjenje kao epilog.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio se 3. marta zato što je dopisnicu RTS-a nazvao "imbecilom" zbog izveštavanja sa masovnog skupa u Nišu, koji su predvodili studenti koji mesecima blokiraju visokoškolske ustanove.
U saopštenju na sajtu Predsedništva Srbije navedeno je da nema pravo da bilo koga naziva imbecilom i izvinio se građanima Srbije i novinarima dopisništva RTS.
Ipak, Vučić je u istom saopštenju rekao da misli da su novinari RTS-a "sramota za svoju profesiju, to jest da nisu novinari, već politički aktivisti".
Više desetina medijskih radnika iz Niša, među kojima su najvećim delom novinari i novinarke, saopštili su 3. marta da ne prihvataju Vučićevo izvinjenje.
Najavili su obustavu izveštavanja "o svim predsedničkim aktivnostima do primerenog javnog izvinjenja".
Uvreda i izvinjenje novinarki RTS-a dolazi u vreme masovnih protesta predvođenih studentima na kojima se traži odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Smena ministra nakon vređanja
Jedini slučaj vređanja novinara koji je rezultirao smenom funkcionera dogodio se pre deset godina, a predlog za njegovo razrešenje uputio je Aleksandar Vučić.
Tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić izneo je seksistički komentar na račun novinarke B92 u Trsteniku koja je čučnula kako bi se sklonila iz kadra snimatelja.
"Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu", rekao je Gašić u decembru 2015.
Na ovu izjavu reagovao je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekavši da za "takvo sramno ponašanje ne postoje reči opravdanja".
Gašić je izjavio da se izvinio novinarki. Ipak, većinom glasova u Skupštini Srbiji Gašić je dva meseca kasnije smenjen sa te funkcije. Smenjen je glasovima i vlasti i opozicije.
"Odluku o razrešenju Bratislava Gašića s mesta ministra potpisao sam zato što naše društvo mora biti pristojno, a Srbija pristojna, normalna i moderna država", rekao je Vučić pred poslanicima u Skupštini.
Ipak, Vlada Srbije izabrala je Bratislava Gašića za direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) dve godine kasnije, 2017. On se i danas nalazi na javnoj funkciji, opet na mestu ministra odbrane Srbije.
Vređanje novinara i pred sudom
Te godine urednik portala KRIK Stevan Dojčinović tužio je stranku Pokret socijalista Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra odbrane.
Na sajtu te partije 2017. objavljeno je da je urednik KRIK-a narkoman i da mrzi "svakog ko Srbiju voli i ko se za nju bori".
Pre ove objave Pokreta socijalista, KRIK je objavio da Vulin ne može da dokaže poreklo 205.000 evra za koje je kupio stan.
Suđenje po ovom slučaju je, prema navodima KRIK-a, godinama odlagano jer ministar nije dolazio da svedoči.
Vulin je 2018. na pitanje novinara da li će se izviniti, rekao "da se ni njemu ni mnogim drugima niko nije izvinjavao", preneo je portal Insajder.
Na ročištu 2022. godine Vulin je ponovio uvrede na račun urednika KRIK-a i to pravdao time što su, kako je rekao, obojica dužni da, kao javne ličnosti, trpe veći nivo kritike.
"Obojica smo javne ličnosti – on napadne mene, ja napadnem njega", rekao je Vulin, preneo je portal KRIK.
Zakon o javnom informisanju predviđa da su funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovode "bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja".
Dojčinović je za RSE rekao da se spor završio 2022. osuđujućom presudom.
Vulin se danas nalazi na mestu potpredsednika Vlade Srbije.
'Salve uvreda' preko društvenih mreža
Član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i advokat Vladimir Đukanović reagovao je uvredama na tekst objavljen u julu 2022. u nedeljniku Vreme.
"Novinar praseće glave, otvoreni srbomrzac, istresao je svu mržnju koju ima prema meni misleći da me tako diskredituje", napisao je Đukanović na društvenoj mreži X.
Nedeljnik Vreme reagovao je na ove uvrede ukazujući da je reč o "crtanju mete na čelu" novinaru Nedimu Sejdinoviću zbog teksta u kom je kritikovana Đukanovićeva politička i advokatska praksa.
Koalicija za slobodu medija, koju čini nekoliko medijskih udruženja, reagovala je povodom ovog slučaja i pozvala zvaničnike Evropske unije da "objasne zvaničnicima u Srbiji da se u procesu evrointegracija neće tolerisati samovolja ovdašnjih vlastodržaca".
Verbalni obračun sa novinarima na konferenciji za novinare
Zbog nezadovoljstva izveštavanjem televizije N1, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izneo je u oktobru 2024. niz uvreda na račun novinara te kuće na konferenciji za novinare.
Šapić je, inače, iskoristio deo konferencije za novinare kako bi analizirao priloge ove televizije. Pustio je na ekranu prezentaciju analize izveštavanja novinara N1.
"Meni je bitno da javnost sazna kakvi ste vi hohštapleri i manipulatori", rekao je tada Šapić.
Nakon rasprave sa reporterom N1, deo novinara je napustio konferenciju.
Šapić je u oktobru na narednoj konferenciji za novinare ponovio te uvrede dodajući da ne zna tačno šta je novinare uvredilo.
"To je nemački izraz, koji u jednoj reči objašnjava ono za šta bi mi u srpskom trebalo više reči. Pitanje je da li je veća uvreda reći nekom da je 'hohštapler' ili 'lažov'", rekao je Šapić, preneo je N1.
Udruženja novinara reagovala su nakon ovog slučaja navodeći da je dužnost funkcionera da odgovaraju na pitanja novinara.
"Umesto da na konferencijama za štampu i prilikom obraćanja javnosti odgovara na novinarska pitanja, on vređa i targetira što je izuzetno opasno i na taj način može da ugrozi bezbednost novinara", saopštilo je tada Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Udruženje novinara Srbije istaklo je u saopštenju da se svako ko je nezadovoljan radom medija može obratiti Regulatornom telu za elektronske medije, Savetu za štampu ili sudu.
'Targetiranje – opasnije od uvrede'
Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), za Radio Slobodna Evropa kaže da su uvrede funkcionera u Srbiji upućene novinarima opasne jer predstavljaju "targetiranje" koje može dovesti do nasilja.
"To predstavlja ozbiljno uznemiravanje i pritisak na novinare. Posledice za novinare nisu od onog ko targetira, nego što sutra zbog toga neko može napasti novinara na ulici", smatra Đurić.
Đurić problem vidi i u tome što su takvi napadi "van zone krivično-pravne odgovornosti".
"Mi još nismo imali slučaj da tužilac uzme po službenoj dužnosti neki slučaj ovakvog napada i pokrene postupak", kaže on, dodajući da tužioci reaguju samo na slučajeve otvorenih i eksplicitnih pretnji ili pozivanja na nasilje.
Sa druge strane, novinari mogu pokrenuti spor pred sudom zbog uvrede.
Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu za uvredu do 200.000 dinara (oko 1710 evra), a ukoliko je uvreda izrečena putem sredstava javnog informisanja i na javnom skupu, kazna može biti i do 450.000 (oko 3.850 evra).
"To su ljudi (funkcioneri) koji su jako finansijski moćni i kome plaćanje neke kazne ne predstavlja problem. Šteta koju je on naneo izgovaranjem toga apsolutno prevazilazi bilo kakav novčani iznos koji bi kasnije platio", kaže Đurić.
Zakon o javnom informisanju Srbije zabranjuje diskriminaciju novinara "naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu".
"Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija", piše u zakonu.
Govor mržnje, odnosno podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv nekoga zbog nekog ličnog svojstva, zabranjeno je zakonom.
Ipak, u ovom zakonu ne postoje propisane kazne za ova dela.
