Visoki komesar Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava Folker Tirk (Volker Türk) pozvao je vlasti Srbije da obezbede sprovođenje odgovornosti u slučaju pogibije u padu nadstrešnice na glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.
"Nije bilo značajnog procesa otkrivanja istine za tragediju u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada ljudi koji su izašli na ulice tražeći pravdu", rekao je Tirk u saopštenju Kancelarije UN za ljudska prava.
Institucije u Srbiji u proteklih godinu dana nisu utvrdile eventualnu odgovornost u tom slučaju.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu vodi krivični postupak protiv 13 osumnjičenih, među kojima je bivši ministar saobraćaja Goran Vesić. Sud je u aprilu optužnicu vratio na dopunu. Više tužilaštvo u Beogradu vodi postupak o uzroku pada nadstrešnice, optužnica je potvrđena u aprilu. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal vodi finansijsku istragu o eventualnoj korupciji u rekonstrukciji stanice.
Visoki komesar UN naglasio je potrebu za nezavisnim i efikasnim istragama o urušavanju nadstrešnice.
"Treba ih dovesti do kraja jer su postupci protiv navodno odgovornih zastali", naveo je Tirk.
Dodao je da su potrebne brze i nepristrasne istrage optužbi za proizvoljna hapšenja i pritvore, kao i nepotrebnu ili nesrazmernu upotrebu sile od strane policije tokom demonstracija u Srbiji.
"Optužbe o fizičkim napadima i proizvoljnim hapšenjima mirnih demonstranata i novinara na protestima nisu istražene. Počinioci su nekažnjeni, dok se incidenti ponavljaju", dodao je Tirk.
Naveo je da Srbija ima obavezu da poštuje pravo na okupljanje i da kazni počinioce.
"Pravosuđe oslobođeno političkog pritiska način je da se očuva poverenje u vladavinu prava", rekao je Tirk.
Proteklih godinu dana u Srbiji je održano desetine hiljada skupova na kojima građani zahtevaju odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu i borbu nadležnih institucija protiv korupcije. Predvodi ih samoorganizovana studentska organizacija u protestu. Demonstracije su obeležile pritužbe učesnika na prekomernu upotrebu sile od strane policije, hapšenja i pritvaranja studenata, kao i fizički napadi pristalica vlasti na novinare.
Protivnici protesta u nekoliko navrata studente su na ulici udarili automobilima, optužbe da se policija brutalno obračunavala sa studentima nisu procesuirane, dok su bez sudskog epiloga i navodi učesnika skupa 15. marta u Beogradu da su demonstranti gađani soničnim oružjem.
Tog marta je na Trgu Slavija održan najveći protest u organizaciji studenata u proteklih godinu dana na kom je, po proceni Arhiva javnih skupova, bilo najmanje od 280.000 do 330.000 ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do polovine 2023. i predsednik SNS-a, dan uoči godišnjice novosadske tragedije pozvao je „na smirenje tenzija” i dijalog. Tu ponudu studenti su odbili.
Vučić je u julu ličnom odlukom sa mesta predsednika države pomilovao četvoricu mladih aktivista vladajućeg SNS-a koji su u januaru studentkinji na ulici u Novom Sadu bejzbol palicama polomili vilicu.
Kasnije je pomilovao i devojku koja je u Beogradu automobilom udarila studentkinju u protestu.
Krajem novembra prošle godine studentski pokret započeo je blokade više od 80 fakulteta na šest državnih univerziteta kao odgovor na fizički napad funkcionera vlasti na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu dok su stajali na ulici i u tišini odavali poštu poginulima.
Prethodno su studenti u novembru zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se dogodila pogibija, hitno procesuiranje funkcionera SNS-a koji su u Beogradu tukli studente FDU-a, obustavljanje sudskih postupaka protiv uhapšenih zbog učešća na demonstracijama i povećanje budžeta za fakultete od 20 odsto.
Pošto zahtevi nisu ispunjeni, u maju su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Vučić je u ime vlasti odbio da raspiše nove izbore.
