Novoimenovana izaslanica Ujedinjenih nacija za Kipar Marija Anđela Holgin izjavila je 24. maja da će raditi na obezbeđivanju napretka u izgradnji poverenja između kiparskih Grka i kiparskih Turaka u nadi da će oživeti razgovore koji su zaustavljeni od 2017. godine.
Holguin je rekla da njen jednonedeljni boravak na Kipru ima za cilj da generiše opipljive rezultate uoči julskog sastanka u Ženevi na kojem će se okupiti generalni sekretar UN Antonio Gutereš i lideri kiparskih Grka i kiparskih Turaka, zajedno sa diplomatama iz Grčke, Turske i Velike Britanije, preneo je AP.
Mere za izgradnju poverenja uključuju, između ostalog, razgovore o otvaranju novih prelaza duž 180 kilometara kontrolne tampon zone UN koja deli otcepljene kiparske Turke na severu od kiparskih Grka na jugu, gde je sedište međunarodno priznate vlade.
Druge mere koje su predsednik kiparskih Grka Nikos Hristodulides i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar dogovorili da sprovedu tokom martovskog sastanka u Ženevi uključivali su rad na deminiranju i restauraciju groblja sa obe strane podele.
Holgin je rekla da se nastavak mirovnih pregovora suočava sa preprekom u vidu insistiranja Turske i kiparskih Turaka na mirovnom sporazumu koji podrazumeva dve nezavisne države, umesto na federaciji koja se sastoji od zona grčkog i turskog govornog područja koje su činile osnovu decenija pregovora uz posredovanje UN.
Dok Turska i kiparski Turci kažu da je ideja o federaciji sada završena, kiparski Grci kažu da neće pristati na bilo koji sporazum koji formalno deli ostrvo, dozvoljava stalno prisustvo turskih trupa, daje Turskoj pravo na vojnu intervenciju i nudi manjinskim kiparskim Turcima pravo veta na sve vladine odluke.
Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je Turska izvršila invaziju nakon što je na tom ostrvu došlo do državnog udara pristalica ujedinjenja sa Grčkom. Samo Turska priznaje deklaraciju o nezavisnosti kiparskih Turaka iz 1983. godine i ima više od 35.000 vojnika na severu ostrva.
