Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dospeo je na naslovne strane kada je 8. aprila rekao da su ukrajinske snage zarobile dva kineska državljana koji su se borili uz rusku vojsku.
Međutim, da li su dvojica zarobljenih kineskih državljana dokaz da Peking šalje vojnike da se bore za Rusiju protiv Ukrajine? Kratak odgovor je ne.
Kineski državljani koji se bore u Ukrajini nisu novina i trenutno nema javno dostupnih dokaza koji bi pokazali da je dvojicu zarobljenih muškaraca poslao Peking.
Veruje se da je nekoliko stotina kineskih državljana otišlo da se bore kao plaćenici pri ruskoj vojsci, a i ranije je bilo izveštaja o ruskim vojnim grupama na Telegramu o poginulim kineskim državljanima koji su se borili uz ruske snage.
Bolnička baza podataka ruskog Ministarstva odbrane do koje je u februaru ekskluzivno došao RSE takođe je pokazala da kineski plaćenici služe uz ruske trupe.
Međutim, važniji razvoj događaja koji ova epizoda predstavlja za rat u Ukrajini je promena u izjavama Zelenskog od pažljivo izbalansiranog hoda Kijeva po diplomatskoj žici kad je u pitanju Kina, otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022.
Peking je bio najsnažniji partner Moskve tokom rata i pomagao je rusku ratnu mašineriju pojačanom trgovinom i stalnim snabdevanjem protokom civilne robe koja je korisna i za vojne svrhe. Kina, međutim, Rusiji nije obezbeđivala oružje ili vojnu ekspertizu.
S takvom situacijom, Kijev se uglavnom uzdržavao od kritikovanja Kine – uz nekoliko izuzetaka – jer je Ukrajina polagala nadu da će potencijalno pridobiti Kinu za saradnju u budućem mirovnom sporazumu.
Šta stoji iza novog pristupa Zelenskog Kini?
Dakle, šta se promenilo kod Zelenskog? Najočiglednija stvar je njegov odnos s Vašingtonom i dugotrajna pitanja o budućoj vojnoj podršci SAD Kijevu.
Njegove izjave posle objave da su dva borca zarobljena takođe pokazuju kako bi jasnije povezivanje rata s Kinom moglo uticati na njegovu dinamiku s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump).
U svom postu na društvenim mrežama 8. aprila, koji je uključivao snimak zarobljenog vojnika koji opisuje napad dronom na kineskom, Zelenski je rekao da je učešće kineskih državljana u ruskim trupama "jasan signal da (ruski predsednik Vladimir) Putin namerava da uradi bilo šta osim da okonča rat. On traži načine da nastavi borbe".
Govoreći na konferenciji za novinare kasnije tog dana, ukrajinski predsednik je rekao da su ova dva borca dokaz međunarodne podrške koju Moskva ima na bojnom polju.
"Ovo je još jedna zemlja koja vojno podržava invaziju Rusije na Ukrajinu. Još jedna posle Irana i severnokorejske vojske", rekao je on.
Uloga Ukrajine u borbi Kine i SAD za moć
Peking odlučno tvrdi da nema trupe na terenu u Ukrajini. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 9. aprila da s Ukrajinom proverava informacije o dvojici državljana i da je uvek poručivalo svojim građanima da se uzdrže od učešća u vojnim operacijama.
Međutim, Zelenski izgleda da cilja da Kinu svrsta sa Severnom Korejom koja je poslala hiljade vojnika da se bore sa Rusijom, i Iranom koji je Moskvi obezbedio dronove za napade na ukrajinsku infrastrukturu.
Ovo je dodatno istaknuto kada je rekao da je zadužio ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu da kontaktira Peking i pozove na razgovor otpravnika poslova u ambasadu Kine u Kijevu.
Sibiha je na društvenim mrežama rekao da "kineski građani koji se bore kao deo ruske invazione vojske u Ukrajini dovode u pitanje proklamovani stav Kine za mir i podriva kredibilitet Pekinga kao odgovornog stalnog člana Saveta bezbednosti UN".
Dok su Tramp i visoki američki zvaničnici govorili o izgledima za resetovanje s Moskvom u zamenu za okončanje rata, Kina je i dalje na nišanu američkog predsednika i suprotstavljanje Pekingu bi takođe moglo da dođe na uštrb podrške Ukrajini.
Kao što je navedeno u internom memorandumu Pentagona koji je procurio krajem marta a objavio Vašington post (The Washington Post), američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) je rekao da bi zaustavljanje potencijalne kineske invazije na Tajvan trebalo da bude glavni prioritet i da će to zahtevati da Pentagon "preuzme rizik u drugim oblastima" usred ograničenja osoblja i resursa.
Dalje se poziva na vršenje pritiska na saveznike u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji da troše više na odbranu kako bi preuzeli veću ulogu u odvraćanju drugih američkih protivnika poput Irana, Severne Koreje i Rusije, da bi SAD mogle da posvete više resursa Kini.
S obzirom na neizvesne odnose Ukrajine sa SAD usled Trampovog pritiska da postigne mirovni sporazum u ratu koji ulazi u četvrtu godinu, Zelenski izgleda da traži svoju kartu da igra na Kinu.