Piše: Važa Tavberidze
Braća Vitalij i Volodimir Kličko koja su jednu deceniju dominirala međunarodnim boksom teške kategorije, mnogo su više od ukrajinskih ambasadora u svetu.
Vitalij (51) počeo je političku karijeru 2005. i postao gradonačelnik Kijeva nekoliko meseci posle ruske aneksije Krima i podrške naoružanim separatistima na istoku Ukrajine početkom 2014. Skoro jednu deceniju tog sukoba i skoro godinu dana od opšte invazije Rusije, Vitalij Kličko je i dalje gradonačelnik i šef administracije ukrajinskog glavnog grada.
Volodimir (46) govorio je na masovnim skupovima tokom previranja 2014. godine, ali je ostao van formalne politike. Umesto bavljenja politikom, koristio je svoj uticaj gde je bilo moguće pre nego što se pridružio Oružanim snagama Ukrajine kao rezervista u brigadi Teritorijalne odbrane ubrzo pošto su ruske snage napale Ukrajinu u februaru 2022.
Njih dvojica su prošlog vikenda govorila za Gruzijski servis RSE-a na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, najvećeg skupa te vrste u svetu, gde je ruski predsednik Vladimir Putin svojevremeno odbacio posthladnoratovski međunarodni poredak. Sada su mnogi od razgovora bili fokusirani na Putinov rat u Ukrajini.
Braća Kličko kažu da su Ukrajinci "stasali kroz ove bitke i otpor" i razotkrili slabosti Rusije otkad je njihovoj zemlji nametnut sveopšti rat kada su desetine hiljada ruskih trupa prešle granicu pre godinu dana.
Takođe su govorili o tome da se nalaze na navodnoj Putinovoj "listi za odstrel", životu na meti stalnih ruskih vazdušnih napada i kukavičluku u Rusiji pred autoritativnim Kremljom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
RSE: Kao sportisti, u vašim prethodnim životima, obojica ste bili izuzetno uspešni šampioni, uvek ste smatrani favoritima. Kakav je lični osećaj kada ste verovatno prvi put u životu autsajderi, ne smatrate se favoritom, morate da se borite protiv naizgled mnogo jačeg protivnika. Kada ste nadmašeni, brojčano nadmašeni?
Vitalij Kličko: To nije fer pitanje, upoređivati rat i sport. Sport ima jasna pravila; ako prekršite pravila, bićete diskvalifikovani. Ovaj rat nema pravila. To nije rat, to je terorizam. Civili, žene, deca, stari ubijaju se bez razloga.
Njegov cilj je da uništi normalne živote civila, da uništi stanove i druge civilne zgrade. Rusima je rečeno da je to "specijalna operacija". Istovremeno, uništavaju gradove, sela, uništavaju živote miliona. I zato nije u redu porediti rat i sport.
Ali postoji jedna stvar koja je ista u sportu i u ovom ratu, i to veoma važna: duh, volja za pobedom. I vidimo kako ukrajinski narod pokazuje volju za pobedu i duh. Vidimo koliko su Ukrajinci motivisani, pošto nam je mnogo eksperata širom sveta dalo par dana ili možda nekoliko nedelja nasuprot druge najjače vojske na svetu, ruske vojske.
Ali uskoro će biti godina kako uspešno branimo svoju otadžbinu. A ako mi Ukrajinci, pored duha i volje, budemo imali i savremeno oružje, bićemo mnogo uspešniji i to će spasiti mnogo života naših patriota.
RSE: Volodimire, povodom bitke za Kijev, kako je gradonačelnik pravilno rekao, niko vam nije davao šanse, zar ne? Svi su govorili tri, četiri dana; svi su bili veoma skeptični. Šta mislite šta je bila ta jedina stvar u ta tri dana koja je preokrenula tok, koja vam je omogućila da ostanete u borbi? Tada niste imali toliko oružja kao sada.
Volodimir Kličko: Iskreno govoreći, slobodni svet nam je dao tri dana. Pitali ste nas o našim prethodnim sportskim karijerama – a u boksu je pre svega važno da budete u borbi. Kada uđete u borbu, shvatićete šta su vaše prednosti i slabosti, kao i svog protivnika. To se zapravo i dogodilo. Ustali smo se za svoje pravo da živimo, a ne da budemo samo na kolenima kao robovi, pred režimom i diktaturom koja nas je napala s ruske strane.
Jednostavno nismo imali drugog izbora osim da pružimo otpor. I dok smo pružali otpor, shvatili smo da zapravo ne samo da izdržavamo, već da zapravo uzvraćamo. I verujem da se i svet pitao: "Pa, nisu pali ni za tri, pa ni za pet dana. I zapravo uzvraćaju, i zapravo pobeđuju". I verujem na određeni način, da su naši saveznici, naravno sada, ali i tada – što nam daje više samopouzdanja – shvatili da zapravo možemo da uzvratimo.
I ovo je sasvim lično. Ovo je tvoj dom; nije prosto bilo gde. Boriš se za svoj život. Boriš se za svoj život, za život tvoje porodice, tvojih prijatelja, tvoje dece, tvoje zemlje generalno. Ali sve počinje u tebi i tvom okruženju, i naravno, ljudi stasaju.
Na taj način se to takođe poredi sa sportskim životom: razvijaš se kada je tvoj protivnik jak; kada ti je protiv slab, ne razvijaš se. Dakle, to se u suštini nama dešava. Rekao bih da sada imamo verovatno jednu od najboljih vojski na svetu, jer smo se razvili kroz ove bitke i kroz naš otpor.
RSE: Kada je počeo rat, promenili su se nemačka politika i razmišljanje. Trenutno smo u Minhenu, u Nemačkoj, zemlji koju smatrate svojom drugom domovinom. Koja bi bila vaša poruka Nemcima?
Vitali: Moja poruka Nemcima je da je jedinstvo oko Ukrajine ključ mira i slobode u Ukrajini. Mi trenutno branimo ne samo naše domove, naše porodice i našu decu; branimo svakog od vas. Bila bi najveća greška da se na rat gleda kao da je daleko, kao da vas se lično ne dotiče. Ovaj rat je dotakao sve u Ukrajini, ovaj rat je dotakao milione ljudi u Evropi i ovaj rat može dotaći svakoga ako se Rusima dozvoli da idu tako daleko. Oni poštuju samo snagu.
Ukrajina je snažna. Putin se predstavlja kao neko ko sakuplja nekadašnju rusku imovinu. Oni govore o tome da nezavisna Ukrajina ne postoji; oni upravo sada govore o Poljskoj kao delu ruske imovine; oni upravo sada govore o baltičkim zemljama. I Nemci, nemojte zaboraviti da je veliki deo Nemačke takođe bio deo sovjetske imperije i da je tu Putin godinama radio kao agent KGB-a.
Ako budemo slabi, oni će ići toliko daleko da ponovo izgrade sovjetsko carstvo; to im je glavni cilj. I zato moramo biti snažni. Zato vas molim, podržite Ukrajinu. Mi ne branimo samo svoje domove, branimo i vas, Nemce, ako imamo iste vrednosti.
RSE: Prošla je skoro jedna godina rata u punom obimu. Da li imate sećanje koja ostaje u vama?
Volodimir: Verovatno na početku rata, kada smo videli u suštini veoma mlade ljude ruku vezanih iza leđa kojima je pucano u glavu, koji su pogubljeni. Boravak u Buči. I taj masakr koji se desio – mrtva tela ukrajinskih civila svuda: između kuća, na ulicama. To su bile veoma uznemirujuće slike na početku invazije.
RSE: Gospodine gradonačelniče, Putin jedva da krije da je njegova strategija da gađa ukrajinsku infrastrukturu. Vaš grad takođe trpi – ljudima su uskraćene najosnovnije stvari. Verovatno misli da će u jednom trenutku obični Ukrajinci reći: "Ne možemo više ovako da živimo". Šta je vaš odgovor na to?
Vitali: Na pitanje "zašto uništava civilnu infrastrukturu, normalan život ljudi, ove zgrade" odgovor je jasan: Rusija pokušava da unese depresiju u naše društvo. Ljudi moraju da žive bez depresije.
Rusija misli da ukrajinski ljudi moraju da odustanu, ili u najboljem slučaju da emigriraju u drugu zemlju da bi našu zemlju otvorili Rusima. Umesto toga, dobili su potpuno drugačiji odgovor. Ljudi su veoma ljuti. I kažu da je bolje živeti bez struje i vode nego s ruskim vojnicima. (Napomena urednika: Ovo je odjek prkosne poruke predsednika Volodimira Zelenskog Moskvi iz septembra: "Čitajte s mojih usana: Bez gasa ili bez vas? Bez vas. Bez svetla ili bez vas? Bez vas. Bez vode ili bez vas? Bez vas. Bez hrane ili bez vas? Bez vas.")
I zato ruski napad nije imao nameravani efekat. Da, naravno, život je mnogo teži. Da, naravno, nemamo toliko usluga kao ranije. Ali to nas je učinilo mnogo snažnijim i mnogo gnevnijim. I ceo svet vidi ovaj rat i ne vidi ga kao rat, već kao terorizam, to je ono što Rusi sada rade. To je terorizam, uništavanje života nevinih ljudi, ubijanje civila, žena. To je terorizam, genocid. Nema druge reči za to.
RSE: Ako je verovati izveštajima, obojica ste na Putinovoj ličnoj listi za odstrel na kojoj se nalazi oko 24 osoba. Da li ti vas to uznemirava?
Volodimir: Verujem da svaki Ukrajinac može biti na toj listi jer Putinova Rusija želi da ima ili poseduje Ukrajinu, ali ne i Ukrajince. I to upravo govori njihova propaganda: da je ukrajinska nacija stvorena, da ranije nije postojala, a da smo mi Ukrajinci greška istorije.
I čuli smo za '30-te, kada su Adolf Hitler i rukovodstvo Trećeg rajha tvrdili da ako želite da uništite naciju, morate da izbrišete njenu istoriju. I upravo to radi Rusija – pokušava da izbriše našu istoriju, naše muzeje, naš jezik. Inače, sada više koristim ukrajinski jezik; meni ukrajinski nije maternji. Ali jezik je jedno od važnih oruđa nacije. I Rusija pokušava da potpuno prekroji istoriju.
Ako ste u Ukrajini i ustali ste se za svoje pravo da živite, već ste na toj listi. Kako se osećam? Ponosan sam. To znači da sam na pravoj strani istorije. To je veći kompliment od bilo čega drugog.
RSE: Gospodine gradonačelniče, bilo je izveštaja da će Rusi možda ponovo pokušati da zauzmu Kijev. Šta mislite koliko je to realno? Sada Rusi neće imati element iznenađenja na svojoj strani.
Vitali: Ne slažem se s vašim pitanjem kada kažete "možda". Kijev je meta, bio meta i još uvek je meta Rusa. Kijev ima simboličan status. Kijev je srce zemlje, glavni je grad i Putinov san je da okupira Kijev. Može li on to da uradi? Moj očigledan odgovor je ne. Mi smo spremni. A ako Rusi to pokušaju da urade, pa, ne mogu mnogo da kažem. Ali pripremili smo mnogo iznenađenja i to bi za Rusiju bio veoma bolan napad, to vam obećavam.
RSE: Volodimire, pitao sam vašeg brata kakva bi bila njegova poruka Nemcima. I nema nikakve korelacije, ali koja bi bila vaša poruka običnim Rusima?
Volodimir: Oh, bilo je dosta poruka. Na nemačkom postoji izreka "u laži su kratke noge". Ne može daleko da pobegne. Ali, nažalost, shvatio sam da su lažima ruski režim i ono što govore narodu Rusije – kriveći Ukrajince, slobodan svet i NATO i pretvarajući se da neko želi da ih napadne, i tako dalje – te laži stvorile zlo u glavama ljudi u Rusiji.
U osnovi, ako ste ograničeni u informacijama koje možete da dobijete, verovaćete u nešto što ne postoji. I to masivno. Uopšteno govoreći, to su mediji – štampa, radio, televizija – ali to su i sveštenici i religija. Tako da verujem da vam pristup slobodnim medijima, pristup internetu, omogućava razumevanje sveta... U šahu treba videti ono što drugi vidi, biti u njegovoj poziciji.
Ako se stavim u misli Rusa, verovatno se to i dešava. A budući da sam već upoznao ruske prijatelje, ta propaganda je otišla toliko daleko da ljudi nisu u stanju da jasno misle.
Strah ih takođe tera da samo zatvore usta. Ili to nije strah; strah je zdrav. Kukavičluk naroda da se suprotstavi režimu ili nečemu što treba da urade, ili da se ne ode u Ukrajinu i ubija Ukrajince i da se samo suprotstavi tome. I verujem da je to kukavičluk. Kukavičluk je najgora osobina koju čovek može imati; i to je jedan aspekt toga, a ne strah.
RSE: Da li ste razmišljali šta bi bila prva stvar koju biste uradili ako Ukrajina pobedi?
Volodimir: Ja bih to drugačije rekao. Čuveni zahtev izražen u budističkoj filozofiji koji je takođe izneo pokojni američki predsednik Džon Kenedi (John F. Kennedy) 24. februara prošle godine je naložio: "Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas; pitajte šta možete da uradite za vašu zemlju".
Očigledno, svi želimo mir, pre ili kasnije, i tražimo pomoć i podršku, ali i mi činimo mnogo toga. Ali način razmišljanja se neće promeniti.
Dakle, treba obnoviti državu, treba obezbediti više i treba da se zapitate šta možete da uradite umesto da nešto dobijete ili da se pitate šta zemlja može da uradi za vas. To se neće promeniti.
To trenutno nije lako, ali neće biti lakše ni kasnije. Sada je više reč o preživljavanju. Kasnije će biti više stvaranja – novog života, novih šansi za život, nove odbrane, nove vlade, na izvestan način i nove demokratije.
Transkript razgovora je priređen radi dužine i jasnoće.
Facebook Forum