Piše: Važa Tavberidze
Penzionisani američki general-potpukovnik Ben Hodžis (Hodges) komandovao je snagama vojske SAD u Evropi od 2014. do 2017. Bio je i predsedavajući strateških studija u Centru za analizu evropske politike (CEPA) u Vašingtonu.
Hodžis u intervjuu za gruzijski servis RSE-a govori o nedostatku koherentnosti ruske vojne operacije i o tome kako bi nova borbena vozila i tenkovi iz inostranstva mogli da promene tok rata, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
RSE: Gradovi Bahmut i Soledar su pod nemilosrdnim napadom ruskih snaga, tačnije, plaćeničkih snaga Vagnera. Zašto je Bahmut na istoku Ukrajine toliko važan? Šta tamo pokušava da postigne Jevgenij Prigožin, osnivač plaćeničke grupe Vagner?
Ben Hodžis: Trebalo mi je neko vreme da shvatim zašto je Rusija stavila toliki naglasak na Bahmuta, posebno snage koje predvodi gospodin Prigožin. I mislim da postoji simbolički aspekt ovoga – ovo je za njega skoro kao projekat iz sujete.
Očigledno ga nije briga koliko je ljudi ubijeno. Oni na tome rade već pet meseci, a još nisu uspeli da zauzmu Bahmut. I samo nastavljaju da u tu bitku sipaju neobučene, nedavno mobilisane vojnike.
Ali nedavno je takođe izašlo na videlo da u tom regionu postoje značajni rudnici soli i gipsa. I gospodin Prigožin je čak govorio o obezbeđivanju tamošnjih resursa. Međutim, ne znam da li će porodicama hiljada ljudi koji su tamo ubijeni biti posebno utešno da znaju da stvarni cilj gospodina Prigožina nije bila strateški važna raskrsnica ili presek, već rudnici gipsa.
Mislim da cela ova operacija oko Bahmuta ilustruje nedostatak koherentnosti ruske operacije. Mislim da Prigožin ne prima naređenja od (generala Sergeja) Surovikina, a sigurno ne prima naređenja od generala (Valerija) Gerasimova (koji je 11. januara postavljen da nadgleda invaziju). Dakle, ko je glavni? Oni nemaju koherentan plan. Oni zaista, srećom, još nisu naučili i popravili sve institucionalne mane koje su pokazali još u februaru i martu.
RSE: Da li je moguće da idu na poznatu strategiju da će, ako ubace mnogo vojnika u bitku, pre ili kasnije, doći do rezultata?
Hodžis: Rusi su uvek pretpostavljali da masa pobeđuje. Mislim, to je vekovima njihov način ratovanja, da će na kraju prevladati ukrajinske snage. Ali očigledno to nisu uspeli da urade, jer su Ukrajinci bili tako profesionalni, tako vešti, i vidimo da zapravo preciznost može da pobedi masu, ako imate dovoljno preciznosti i ako gađate prava mesta. I Ukrajina je konstantno išla na logistiku – transportne mreže, skladišta municije – nizom različitih sredstava.
RSE: Prošle nedelje su zapadne zemlje najavile da će poslati Ukrajini sofisticiranije oružje, uključujući oklopna vozila Bredli (Bradley) iz SAD, borbena vozila Marder iz Nemačke i lakša borbena vozila pešadije iz Francuske. Koliki su ona Ukrajini nedostajala i šta sada Kijev može da postigne s njima?
Hodžis: Pa, naravno, voleo bih da su ove odluke za obezbeđivanje Bredlija i Mardera i AMX-10RC i drugih sistema donete ranije. Ali dobra vest je da su donete.
Ono što sam čuo prošle nedelje je osnivanje oklopne brigade. U suštini, imate samohodnu artiljeriju iz Češke, bataljon; AMX-10RC iz Francuske koji je odlično vozilo na točkovima, dosta mobilno s velikim topom; a zatim i bataljon Mardera, što je veoma dobar sistem; a onda i bataljon Bredlija, koji je najbolje borbeno vozilo pešadije na svetu.
Ako ih imate i ako onda u sredinu možda stavite ukrajinski tenkovski bataljon s inženjerima, imate smrtonosnu kombinovanu oružanu formaciju koja bi mogla biti gvozdena pesnica da pomogne da se prodre kroz te beskrajne linije ruskih rovova, ako je prikladno podržana.
To je ono što vidim. Ne brojim vozila, posmatram sposobnost... I oni će potrošiti narednih nekoliko meseci za nabavku opreme, obuku na njoj, vežbanje, izgradnju logistike za to. I mislim da će, kada ukrajinski Generalštab bude spreman, oni to upotrebiti kao silu.
RSE: Neki zapadni bezbednosni stručnjaci s kojima sam razgovarao su skeptičniji. Oni kažu da, mada je to dobrodošla vest, nema snagu za udar, da su Ukrajini potrebni odgovarajući tenkovi – poput M1 Abramsa – i slični sistemi naoružanja. Da li se slažete s tom ocenom? I ako da4, da li verujete da je takav paket oružja u pripremi?
Hodžis: Pa, svakako bi bilo bolje da imaju i Abramse ili Leoparde. Čini mi se da bi oni mogli doći, ali ne znam... Isto tako, ne bih pretpostavio da je ono što smo videli prošle nedelje u vakuumu. Postoje i druge stvari koje Ukrajinci rade da bi podigli kapacitete za sledeću fazu njihove kontraofanzive, koja će biti odlučujuća faza, što je, po mom mišljenju, oslobađanje Krima.
RSE: Uskoro ću se vratiti na pitanje Krima, ali prvo bih želeo da pitam za tenkove. Čini se da je nekoliko zemalja, uključujući Poljsku i Veliku Britaniju, na ivici da obezbede tenkove Ukrajini. Koliko bi to bilo značajno za Ukrajinu i kako bi to moglo da promeni tok rata?
Hodžis: To je važno u smislu stvarnih kapaciteta, pod pretpostavkom da oni dobiju održavanje koje ide s njima, pravu municiju i priliku da se obuče tako da to bude realan kapacitet.
Međutim, još je važnije da to signalizira da zapadne vlade prave sledeći korak, da su sve manje zabrinute da bi Rusija mogla nekako da pokuša da eskalira, jer je to malo verovatno. I mada su te odluke kasno donete, mislim da još nije kasno da se napravi razlika.
I naravno, ovo nije gotovo nakon što Ukrajina oslobodi Krim; moraće da se štite još dugo....
RSE: Rekli ste da ne obraćate mnogo pažnje na broj obezbeđenih stvari, ali je ipak drastična razlika ako pogledate šta je dato a šta je glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni tražio. On je tražio 700 oklopnih vozila i 300 tenkova. Koliko je Ukrajina blizu da ih dobije?
Hodžis: Ne znam. Događa se toliko mnogo stvari da ne dobijemo uvek velike naslove... Rusija dobija dronove iz Irana i dobija uniforme za hladno vreme iz Severne Koreje – to je to.
Postoji 50 država koje pomažu Ukrajini. Da li smo to uradili onoliko brzo koliko im je potrebno? Ne. I da li smo uradili dovoljno? Ne. Da li će biti još toga? Nadam se. Ali, mislim, da sam u Kremlju, bio bih kao "šta? Nemci sada daju Mardera i još jednu bateriju Patriota. I pričaju o Leopardima". Mislim da mora da obeshrabruje rusku stranu.
RSE: Ranije ste predvideli da bi moglo biti moguće da do kraja 2022. ukrajinska vojska potisne ruske invazione snage na njihove položaje pre nego što je 24. februara pokrenuta puna invazija. Zašto se to predviđanje nije ispostavilo tačnim?
Hodžis: Da, očigledno, bio sam previše optimističan u vezi s tim jer nisam očekivao da nećemo uspeti da obezbedimo sisteme većeg dometa, kao što je ATACMS (vojni taktički raketni sistemi). Mislio sam da to dolazi. Dakle, to je nedostajalo.
Takođe nisam predvideo količinu snaga koju je Rusija bila spremna da žrtvuje u Bahmutu i oko njega. Mislim, očigledno, promašio sam – ne mnogo, ali sam promašio. Važno je kako se Ukrajina prilagodila onome što Rusija radi s tim mobilisanim trupama. I da li Zapad isporučuje Ukrajini ono što joj je potrebno, kako bi mogla da nastavi napade na rusku logistiku, komandu i kontrolu?
Ovako ja mislim da će osloboditi Krim. Samo dva puta vode na Krim: Kerčki most i kopneni most. Jedan je već ozbiljno oštećen; drugi je već pogođen. To treba da se desi u narednih nekoliko meseci. Moramo da pružimo Ukrajini mogućnost da to uradi.
Ako ograničimo ono što im dajemo u smislu dometa – dakle GMLRS, to je raketa koju ispaljuje HIMARS (visoko pokretni artiljerijski raketni sistem) – do 90 kilometara. Ako ne damo više od toga, onda u stvari stvaramo utočište za Rusiju. Dakle, Rusija može nekažnjeno da puca s Krima ili iz unutrašnjosti Rusije, unutrašnjosti Belorusije.
To dovodi do ubistava nevinih ukrajinskih civila. Moramo da im damo sisteme oružja većeg dometa i ATACMS koji mogu da pogode svaku stvar na Krimskom poluostrvu.
RSE: Dakle, šanse za uspeh bilo koje buduće dublje ukrajinske kontraofanzive zavisi od kontinuirane podrške Zapada?
Hodžis: Apsolutno, da. To je veliko džinovsko debelo upozorenje, da Zapad mora da nastavi da podržava Ukrajinu, barem na nivou svega što smo već rekli da ćemo uraditi.
RSE: A ako se to desi, kako će Ukrajina to izvesti?
Hodžis: Pa, oni će i dalje morati da blokiraju ruske napore oko Bahmuta. Moraće da drže na oku Belorusiju na severnoj granici, severno od Harkiva. Ali, mislim da, opet, možda grešim, ali jednostavno se ne čini verovatnim da bi Rusi mogli da imaju značajan napad odande. Oni tamo mogu da gomilaju neke trupe, ali nemaju kapacitete, ne verujem, da pokrenu još jednu ozbiljnu pretnju prema Kijevu. Ali Generalštab će morati da nastavi da pazi na to.
Dotle, mislim da će oni povećati svoje oklopne snage, onim što dobijaju, kao i onim za šta su već obučeni, tako da imaju velike oklopne kapacitete koji bi mogla biti odlučujući element ovog oslobađanja Krima.
Ali pre toga, moraće još nekoliko meseci da se bave Kerčkim mostom, nastavljajući da ometaju transportnu mrežu koja prolazi kroz Mariupolj i Melitopolj do Krima.
Mnogo posla mora da se obavi da se postave uslovi. Ali mislim da se to tako dešava: to neće biti samo veliki napad preko Perekopske prevlake (koje spaja Krim i kopnenu Ukrajinu).
Moraće da postave uslove vatrom dugog dometa, specijalnim snagama, a onda će na kraju morati nekoga da pošalju tamo. Ali mislim da je Generalštab dovoljno pametan; impresionirali su me koliko su dobro učinili sve što su mogli da minimiziraju žrtve i da budu temeljni i metodični.
Facebook Forum