Odluka SAD da ograniče obaveštajnu pomoć Ukrajini ozbiljno će podriti mogućnost Kijeva da se brani od Rusije, ali neće značiti kraj ukrajinskih ratnih napora, kažu zvaničnici i analitičari.
Vašington je 5. marta saopštio da postavlja ograničenja na razmenu obaveštajnih podataka s Ukrajinom, što je usledilo nakon pauze američke vojne pomoći Kijevu.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif (John Ratcliffe) rekao je da su nova ograničenja razmene obaveštajnih podataka zasnovana na zabrinutosti američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o posvećenosti njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog miru posle katastrofalnog sastanka dvojice lidera u Ovalnoj kancelariji prošle nedelje.
Kako Ukrajina koristi američke obaveštajne podatke?
Tačan obim, priroda i uticaj američke obaveštajne pomoći Ukrajini nisu objavljeni. Niti je jasno u kojoj meri je deljenje obaveštajnih podataka pauzirano ili u kojim konkretnim oblastima je obustavljeno.
Dva američka odbrambena zvaničnika rekla su za CNN 7. marta da SAD nastavljaju da dele obaveštajne podatke s Ukrajinom kako bi joj pomogli u odbrambenim operacijama, ali da su "smanjile" obezbeđivanje obaveštajnih podataka koji bi se mogli koristiti za ofanzivne napade na ruske snage.
Nekoliko eksperata i političara koji su govorili za RSE reklo je da su SAD pružale Ukrajini ključne podatke – njihovo prikupljene putem sofisticiranog satelitskog nadzora, presretanja signala i informacija preko ljudi – o lokaciji i kretanju ruskih trupa i teškog naoružanja i njihovim planiranim napadima, između ostalog.
Kompanija Maksar (Maxar) sa sedištem u SAD, koja obezbeđuje satelitske snimke visoke rezolucije, navela je za Karent tajm (Current Time – medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike) da se njeni ukrajinski klijenti suočavaju s ograničenim pristupom podacima koje dostavljaju SAD.
"Maksar ima ugovore sa vladom SAD i desetinama savezničkih i partnerskih zemalja širom sveta za obezbeđivanje satelitskih snimaka i drugih geoprostornih podataka", rekao je portparol Maksara za Karent tajm. "Jedan od tih ugovora je GEGD (Global Enhanced GEOINT Delivery program), program američke vlade koji omogućava pristup komercijalnim satelitskim snimcima koje je naručila i koje prikuplja vlada SAD. Vlada SAD je odlučila da privremeno suspenduje ukrajinske naloge u GEGD-u."
Obaveštajni podaci davani Ukrajini omogućili su njenoj vojsci da planira napade i operacije i da dobije pravovremena upozorenja o predstojećim ruskim vazdušnim udarima, kao i napadima s kopna, rekli su stručnjaci.
Otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, ukrajinski gradovi, uključujući glavni grad Kijev, bili su izloženi višestrukim vazdušnim napadima.
Roman Kostenko, sekretar ukrajinskog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove, rekao je da odsustvo "vitalnih" obaveštajnih podataka SAD dovodi živote ukrajinskih vojnika i civila "u veću opasnost".
"Možemo li (i dalje) da napadamo neprijatelja bez spoljšnjih obaveštajnih podataka? Da, naravno. Na primer, možemo da gađamo stacionarne ciljeve – kao što je udaljeni aerodrom – za koje već znamo", rekao je 5. marta Kostenko, bivši vojni komandant.
"Međutim (oslanjamo se na američke obaveštajne podatke) da vidimo u realnom vremenu da li su avioni prisutni tamo, da li se pripremaju za poletanje da napadnu Ukrajinu", dodao je on.
Ukrajina je takođe zavisila od američkih podataka za upravljanje artiljerijskim raketnim sistemima visoke pokretljivosti (HIMARS) i taktičkim raketnim sistemom američke vojske (ATACMS), koje su isporučile SAD, i koje su među najnaprednijim artiljerijskim sistemima na svetu.
Eksperti su za RSE rekli da obaveštajna pauza uključuje podatke o metama za HIMARS i ATACMS, što praktično sprečava Ukrajinu da ih upotrebi protiv Rusije.
Napredni sistemi i špijuni
Opisujući američku obaveštajnu službu kao "superiornu" i "kakvu nema nijedna druga zemlja", ruski obaveštajni analitičar koji je u Njujorku Ruslan Levijev izjavio je da SAD poseduju široku mrežu izviđačkih satelita, najsavremeniju tehnologiju i znatno veće finansijske resurse za ulaganje u svoje obaveštajne kapacitete.
"Kada ruski bombarderi polete ka granici da lansiraju projektile, američki obaveštajci bi mogli da otkriju ovo daleko unapred. SAD bi čak mogle da presretnu interne komunikacije ruskog ministarstva odbrane, gde se izdaju naređenja za planiranje letova ili pokretanje napada na određene ciljeve. To znači da SAD mogu znati za napad i pre nego što avioni polete", rekao je Levijev za RSE 6. marta.
Levijev, osnivač nezavisne organizacije Conflict Intelligence Team koja istražuje ruske vojne aktivnosti, takođe je naglasio da SAD imaju "više kapaciteta" od bilo koje druge zemlje da regrutuju agente na terenu.
"Takođe je evidentno da SAD imaju špijune postavljene u ruskom Generalštabu, Ministarstvu odbrane i predsedničkoj administraciji, koji pružaju vredne obaveštajne podatke", tvrdi analitičar, dodajući da američke obaveštajne službe takođe "presreću elektronske komunikacije, poput imejlova između vojnog osoblja i zvaničnika odgovornih za uobličavanje vojne strategije u ovom ratu".
Može li Ukrajina preživeti bez obaveštajnih podataka SAD?
Političari i eksperti se slažu da će potez Vašingtona da naglo ograniči obaveštajnu pomoć dovesti ratne napore Kijeva u teži i nepovoljniji položaj.
Međutim, neki Ukrajinci se nadaju da zemlja može da popuni prazninu informacijama koje daju drugi zapadni saveznici, kao i iz sopstvenih izvora.
Francuska je saopštila da zamrzavanje SAD nije uticalo na njenu razmenu obaveštajnih podataka s Ukrajinom. Prema pisanju britanskih medija, London će nastaviti da pruža obaveštajne podatke Ukrajini, mada neće prenositi podatke koje dobija od SAD.
Roman Bezsmertni, bivši ukrajinski ambasador u Belorusiji, rekao je da je "netačno" pripisivati sve obaveštajne podatke kritične za ofanzivne i odbrambene operacije Kijeva "isključivo američkim agencijama, posebno operativno-taktičke obaveštajne podatke“.
"Francuska, Nemačka, Britanija, Italija i Kanada imaju slične mogućnosti prikupljanja obaveštajnih podataka. Nema manjka obaveštajnih podataka, a dobijanje takvih informacija nije problem", rekao je Bezsmertni 6. marta.
U sličnom komentaru, Mikola Melnik, ekspert analitičke grupe Levijatan sa sedištem u Kijevu, rekao je da pauza za američke obaveštajne podatke neće biti "katastrofa" za Kijev sve dok ima pomoć "prilično moćnih obaveštajnih struktura zemalja poput Britanije i Francuske".
Mnogi eksperti, međutim, ističu da obaveštajni podaci koje su obezbedili drugi zapadni saveznici, kao i oni do kojih je došla sama Ukrajina, po obimu i kvalitetu ne mogu da se porede s podacima SAD i mogu samo delimično da popune prazninu koju je ostavile SAD.
"Informacije koje su nam dali američki vojni partneri bile su veoma raznovrsne i trenutno je teško proceniti koliko će nas koštati njihovo odsustvo", rekao je ukrajinski vojni analitičar Sergej Bezkrestnov.
"Naše oružane snage nastavljaju da deluju s resursima koje sada imamo i moramo da se nosimo sa tim. Nemamo drugog izbora", rekao je Bezkrestnov.