Saopštenja SAD i Rusije koje postavljaju okvir za ograničavanje vojnih akcija na Crnom moru nadaleko su pozdravljene kao korak ka širem prekidu vatre u ratu u Ukrajini: i Moskva i Vašington će "nastaviti da rade ka trajnom i trajnom miru", saopštili su Kremlj i Bela kuća.
Međutim, saopštenje Kremlja takođe je imalo specifične formulacije kojih nije bilo u saopštenju Bele kuće.
Moskva će se pridržavati sporazuma samo, naveo je Kremlj, pošto Zapad ukine sankcije ruskim bankama koje su uključene u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, kao i ruskim brodovima. Posebno je pomenuta Roselhozbanka, velika državna banka za poljoprivredz, uključujući povezivanje nje i drugih ruskih entiteta s globalnim SWIFT sistemom bankovnih transfera.
Takođe su navedena ukidanja ograničenja za izvoz đubriva i osiguravajuće kompanije koje ih pokrivaju.
Sve je to potencijalno veliki kamen spoticanja, kažu stručnjaci: ponovno pridruživanje sistemu SWIFT, na primer, zahtevalo bi evropsku saglasnost – u vreme kada američko-evropski odnosi idu na dole.
Da li je to "otrovna pilula" koja ima za cilj da potopi ceo dogovor? Da li Rusija iznosi maksimalističke pregovaračke pozicije, slično onome što je radila pre početka opšte invazije na Ukrajinu? Ili je formulacija Kremlja samo eksplicitniji?
"Ruski zahtevi su potpuno neproporcionalni onome što Rusija nudi", rekao je za RSE Janis Kluge, zamenik šefa odeljenja za istočnu Evropu i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne odnose u Berlinu.
"Moskva ovde želi da testira (administraciju Donalda Trumpa). Želi da vidi koliko on zaista očajnički želi da postigne čak i delimičan prekid vatre", rekao je Kluge. "Ali takođe je važno koga će Tramp okriviti ako nema dogovora. Uslovi Rusije imaju za cilj da odvrate Trampov gnev od Moskve ka Evropi."
'Uzroci u korenu'
Tramp je okončanje trogodišnje invazije Rusije na Ukrajinu postavio kao jedan od svojih glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Za razliku od njegovog prethodnika Džoa Bajdena (Joe Biden), koji je odbio da se angažuje s Moskvom, Trampova administracija je uradila upravo to, održavši najmanje dva telefonska razgovora s predsednikom Vladimirom Putinom i poslavši najviše savetnike, uključujući državnog sekretara Marka Rubija (Marco), u Saudijsku Arabiju radi otvaranja pregovora.
Razgovori su bili fokusirani ne samo na rešavanje rata, već i na širem obnavljanje američko-ruskih odnosa, koji su poremećeni makar od 2012, pod tadašnjim predsednikom Barakom Obamom (Barack), a zatim su se strmoglavili posle invazije u februaru 2022. godine. Putin je šira pitanja nazvao "uzrocima u korenu" sukoba oko Ukrajine.
Sporazum postignut ove nedelje – što je obuhvatilo paralelne razgovore SAD s ukrajinskim zvaničnicima – uključivao je "tehničke stručnjake" koji su imali zadatak da se fokusiraju na samo jednu oblast: Crnomorska inicijativa.
To je dogovor u kojem su posredovale Turska i Ujedinjene nacije s ciljem da se ukrajinski i ruski izvoz žitarica iz Crnog mora izvuče na svetska tržišta, čime se otklanja strah od inflacije i gladi.
Dogovor je istekao u julu 2023. pošto je Rusija odbila da obnovi svoje učešće.
Opsežne zapadne sankcije koje su imale za cilj kažnjavanje Rusije zbog invazije uključivale su uklanjanje ruskih banaka iz SWIFT-a, sistema za razmenu poruka koji pomaže bankama da obavljaju transfere i plaćanja.
Sankcije, međutim, nisu bile usmerene na ruski izvoz hrane i đubriva; Moskva je i dalje veliki snabdevač poljoprivredne robe na svetska tržišta. Međutim, ruski zvaničnici su se više puta žalili da sankcije na usluge kao što su osiguranje ili transport i logistika ometale tu trgovinu.
Zahtevi izneti u saopštenju Kremlja 25. marta, rekao je Kluge, slični su onome što je Rusija želela tokom pregovora 2023. godine.
"Tada je Ukrajina bila u očajnoj situaciji, bilo je potrebno rešenje za izvoz žitarica", rekao je on. "EU je bila zabrinuta da previše žitarica stiže u Evropu, što je izazvalo proteste poljoprivrednika. Tako da je EU bila spremna na kompromis, a vraćanje Roselhozbanke u SWIFT je viđeno kao opcija da se to uradi", rekao je on.
"Ovo smo već videli. Oni u suštini kopiraju i kopiraju svoje formulacije iz leta 2023", rekla je Julija-Sabina Žoža (Iulia-Sabina Joja), viša saradnica na Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu, i bivša savetnica rumunskog predsednika. "Nisu bili tako smeli kao sada, sa SWIFT formulacijom, a posebno s izvozom đubriva, od čega zarađuju mnogo novca".
'Pregovaračka takitika'
Nedelju dana pre objavljivanja sporazuma o Crnom moru, Kremlj i Bela kuća skicirali su okvir za ograničeno primirje s ciljem da se ograniči napadanje energetske infrastrukture, poput elektrana, dalekovoda i trafostanica.
Ipak, ukrajinske i ruske snage su nastavile da napadaju jedna drugu dronovima i projektilima, uključujući i u noći 26. marta.
Dmitro Litvin, savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je za Ukrajinski servis RSE da je Rusija od 18. marta najmanje osam puta gađala ukrajinske energetske objekte.
U izjavi novinarima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je insistirao da Putinova naredba o moratorijumu na gađanje ukrajinske energetske infrastrukture ostaje na snazi.
On je, međutim, rekao i da će inicijativa za Crno more biti "aktivirana pošto se ispune brojni uslovi".
Saopštenje Bele kuće 25. marta naveliko je nagovestilo da će Vašington pomoći da se Rusiji vrati pristup tržištu za izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva, zajedno sa smanjenjem troškova pomorskog osiguranja i poboljšanjem pristupa lukama.
Tramp je kasnije u izjavi novinarima naznačio da njegova administracija razmatra ukidanje dodatnih sankcija.
"To je pregovaračka taktika, ali nije nešto iznenađujuće ili neobično", rekla je Žoža o stavu Rusije. "Oni ne žele prekid vatre, niti da zaustave rat. Stalno nalaze izgovore da ne u rade to, nastavljaju da postavljaju uslove za ostvarivanje njihovog nacionalnog interesa."
Rusija je jasno stavila do znanja da je njen krajnji cilj ukidanje sankcija Zapada. Ali te sankcije ostaju pregovarački instrument Trampove administracije, tako da je malo verovatno da će Bela kuća nastojati da ih ukine sve odjednom, rekao je ukrajinski ekonomista Boris Kušniruk.
"Trampu ne donosi prednost da ukine sve sankcije Rusiji. To je instrument uticaja, pa zašto ga se otarasiti", rekao je Kušniruk za Ukrajinski servis RSE.
Mark Galeoti (Galeotti), stručnjak za ruske bezbednosne službe, rekao je da ruski zvaničnici postavljaju zamku Evropljanima.
"Mnogi ustupci koje Moskva traži nisu samo poklon Vašingtona", rekao je on u tekstu za časopis Spektejtor (The Spectator). "Da li Evropa pomirljivo pristaje na američki plan, pojačavajući frustracije što nije ni za pregovaračkim stolom, ili se odupire, ponovo rizikujući da dodatno otuđi ionako evrofobičnu administraciju?"